Љиљана Булатовић Медић, рођена Дрљевић, преминула у Београду 03.05.2023. у 84. години живота.

Љиљана Булатовић Медић

Како је породица обавестила јавност, сахрана ће се обавити сутра, у суботу 13.5.2023. у 12.30 часова у Алеји заслужних грађана у Београду.

Опело почиње у 12 часова у црви Св. Николе на Новом Гробљу.

Неколико речи о Љиљани Булатовић Медић у знак сећања на њено прегалаштво и изузетно плодоносни рад.

Љиљана је рођена 14.04.1940. године у Томашеву, општина Бијело Поље у Црној Гори. Школовала се у Београду и Kњажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и државним функцијама тадашње Југославије у Београду и Подгорици (у оно време - Титограду). Била је први женски посланик у Црној Гори. Својом вољом напустила је политику и посветила се истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, трагајући увек за – истином! Такође је била директор првог Kултурног центра »Будо Томовић« у данашњој Подгорици.

Од 1975. Била је новинар-уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар листа „Експрес Политика“, главни и одговорни уредник магазина „Политикин свет“, новинар „Илустроване Политике“, дописник московског недељника „Общая газета“.

Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике а међу насловима издвајамо следеће:

Била једном чета девојачка (1985)
Призренски процес (1987)
Смрт је њихов занат — документи усташког тероризма (1993)
Исповести (1995)
Генерал Младић (од 1996 — шест издања)
Косово, не дам те забораву (1999)
Записи из пожара (поезија, 2000)
Радован (од 2002 — три издања)
Завет мајке Радована Караџића (2003 – два издања)
Ламент над Косовом (2004)
Зар је злочин бранити отаџбину (2005)
Истинита Сребреница (2005 — два издања)
Ореол или омча за Ратка Младића (2006)
Српске мученице Сребренице (2007)
Крици и опомена — страдање Срба у Насеровим логорима (2008)
Рапорт команданту — посвећена генералу Младићу (2009. и 2010)
О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини (на енглеском)

У пензији је од 1999. године.

Упоредо са радом на новим књигама пише за београдске листове и часописе: „Гром“, „Сведок“, „Ревија 92“, „Печат“, „Правда“, „Вечерње новости“, многе руске сајтове.

Добитник је више значајних и престижних награда, од којих издвајамо: Награду Друштва новинара Војводине „Златно перо“ , награде Савеза писаца Русије Имперска култура у категорији за Словенско братство 2009. године и дипломе „Златни витез“ на првом Словенском форуму уметности 2010. године.

Љиљана Булатовић Медић је била члан Савеза писаца Русије, Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Друштва српско-кубанског пријатељства Београд.

Памтићемо је као непоколебљивог борца против сваке тираније, великог поштоваоца правде, људских вредности и истине.