"Споразум о стабилизацији и придруживању доводи Србију у политичку и економску зависност од колективног Запада и директно спречава било какве српске интеграције"
 |
| Фото: ИН4С |
Данашња Вучићева апологија аустрофилске, вазалне, србијанске (антиинтегралистичке) и антируске политике Милана Обреновића и ондашњих "напредњака" у Народној скупштини Републике Србије очекивана је (писац ових редова је на њих указивао од 2012. посредством текстова објављиваних на угашеној српској страници Фонда стратешке културе, прим. аут.) и закономерна последица чињенице да је данашње "напредњаке" формирао Вашингтон и Брисел, како би издејствовао изгласавање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
Споразум о стабилизацији и придруживању доводи Србију у политичку и економску зависност од колективног Запада и директно спречава било какве српске интеграције, на начин као што је то учињено срамном тзв. Тајном конвенцијом са Аустроугарском од 1881. и колонијалним Трговинским споразумом са Аустроугарском од 1881. године. Ове споразуме је кнез Милан Обреновић закључио како би од Беча добио заштиту својих личних и династичких интереса. Заузврат је учинио све како би спречио српске интеграције (спречавање било какве националне акције из Србије према српској Босни и Херцеговини и сукоб са двором на Цетињу) и ослабио утицај Русије на Балкану (прогон радикала и покретање рата против Кнежевине Бугарске због њеног уједињења са Источном Румелијом).
Следствено, треба очекивати да ће Вучић потписати француско-немачки споразум, који ће обезбедити сагласност 4 чланице НАТО, које до сада нису признале тзв. Косово, за улазак тзв. Косова у НАТО и сагласност 5 чланица ЕУ за додељивање тзв. Косову статуса кандидата за чланство у ЕУ. Након тога ће се наметнути питање чланства Србије у НАТО, под оправдање заштите националних интереса у оквиру евроатлантских интеграција.
После скидања с дневног реда косовског питања, Вучић ће Западу послужити као средство притиска на руководство Републике Српске да прихвати захтеве Запада за уставну трансформацију БиХ. Истовремено, србијански уместо свесрпског културног и политичког модела постаће све доминантнији у јавном животу Србије, будући да је Западу и у 19. веку и данас задатак број један спречавање формирања велике државне формације балканских "малих Руса". Жртвовањем националних интереса купује се лична и имовинска заштита од стране Запада. То је радио Милан Обреновић, то данас на драстичнији начин ради Александар Вучић (будући да је аморални изданак једног атеистичког и у идеолошком смислу синкретистичког покрета).
Пошто је велеиздаја одавно припремљена, довођењем Србије у политичку, безбедоносну и економску зависност од Запада и професионалном и моралном деградацијом управљачких структура, за супротстављање брижљиво припреманом и одавном покренутом велеиздајничком делу потребна је надчовечанска снага и мобилизација, која далеко превазилази садашњи морални капацитет српског народа и надилази његове кадровске способности и политичке видике.
Међутим, оно што је човеку немогуће, Богу је могуће. Тако је било 1804., 1815., 1912., 1914. У оваквим пресудним националним моментима, а овај се чији најпресуднији, постаје у нашој земаљској немоћи као дан јасно да се силни непријатељ може победити, како је говорио Св. владика Николај, само врлином, а не вештином. Пошто је у српској политици све одавно одвећ јасно, за оне који хоће да виде, тумачења налик овим постајаће излишна...
Преузето са ФБ странице аутора
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.