На тлу ЛНР погинуо Француз за кога његове власти кажу да је новинар а украјински медији да је био - добровољац!

Место на коме се догодио случај.

Сукоби су прљави, нарочито када је у њих умешан Запад који иначе нема легитимно право да то буде али покушава да га задобије на неки од нелегалних начина. Један од њих је оптужба за злочине какве су Србима одлично познато пре свега као "Сребреница" и "Рачак" али не само оне, не ретко се организују и на нивоу појединца. Један такав случај, по свему судећи, догодио се у бившој Украјини јуче.

Наиме, у Луганској народној Републици погинуо је француски држављанин за кога је Макрон брже-боље навео да је реч о "новинару" док украјински медији истичу да се ради о "добровољцу", дакле страном плаћенику који зарађује убијајући махом цивиле како би их застрашили и протерали или пак легитимне војнике руске војске.

Француска страна, очекивано, навела је да се ради о "новинару" који је радио за БФМТВ и пратио цивиле у хуманитарном конвоју. Каже се да је погинуо јуче у Украјини, а то је саопштио на Твитеру председник Француске Емануел Макрон који је одмах, из Париза или где год већ да се налази, утврдио и начин на који је младић погинуо.

Емануел Макрон у незваничном издању

„Новинар Фредерик Леклер-Имоф био је у Украјини да покаже стварност рата. Погинуо је у хуманитарном аутобусу у којем су били цивили приморани да беже од руских бомби”, написао је Макрон.

Стварност рата против Руса га је и сустигла.

Вест је потврдила и БФМТВ која је навела да је „Фредерик имао 32 године, био је репортер, храбар и дискретан”. „Изгубили смо колегу и пријатеља”, навела је та француска телевизија.

Шефица француске дипломатије Катрин Колона која се данас налази у посети Украјини, затражила је „транспарентну истрагу” и такође додала да је новинар убијен у „руском бомбардовању” хуманитарног конвоја.

Фредерик Леклер-Имоф

Други француски новинар Максим Брандстетер који је био у аутобусу заједно са страдалим Леклер-Имофом, лакше је повређен.

Нешто раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да је Француска постала један од главних подстрекача украјинског нацизма.

Међутим, Срби и остали са простора Балкана, пре свега простора бивше Југославије, одлично знају да је највећи број шпијуна инфилтриран у редове "новинара" јер су они најбоље заштићени међународним законима а бити новинар даје алиби за звалчаење на свако место што је идеална позиција за шпијуна. Такође, нарочито су француски шпијуни обављали "улогу новинара" на простору Босне и Косова и Метохије, један од најактивнијих је свакако био Лоран Руи који и данас ровари овим простором а у приватним разговорима је отворено био  устању да призна како је у својим извештајима острашћено заступао стране које су се бориле против Срба. У држави оваква је, Лоран данас ужива привилегије и углед јер су сорошеви медији и аутошовинисти нарочито заузели медијске позиције те уместо да је тамо где заслужено треба да сенађе, он шета слободно попут поштеног грађанина ове земље.

Лоран, нажалост, није једини случај, такви су управо бројни али су врло често управо у улози новинари, тачније - под маском.

Лицемерни Запад ће увек своје шпијуне означити као жртве и "новинаре" међутим уколико им се неко не допадне, биће одмах проглашен шпијуном. Управо то се догодило баш у Француској 2019. године када је поред Арно Гујона а због његовог хуманитарног рада, шпијуном проглашен и Кристоф Бисон и то због своје репортаже „Српски дух отпора“ која је објављена на десетак страна у престижном листу "Фигаро". Бисон је иначе био заменик главног уредника тог листа но то Французима који су у сукобима са Словенима увек на супротној страни након Другог светског рата, није сметало да му упуте чак и претње смрћу.

Замислите ситуацију у којој двадесет година француски медији активно пишу о Албанцима на Косову и Метохији а онда након тог периода неко напише једну репортажу која приказује реално стање и бива готово линчован! Више је него очигледно колико су провидне лажи којима се потхрањује про-албанска пропаганда када се уплаше да би све што је урађено за двадесет година могло бити срушено једном репортажом! А рекација ан њу је била крајња екстремна "француски новинари су побеснели" написао је Гујон тада.

Нарочито у Украјини данас се свако убиство политичких неистомишљеника, а то су они који са Русијом не желе рат и не желе уништавање своје земље и старадање цивила што Западу не иде у прилог, може оправдати - учешћем у шпијунажи. Тако је убијен и Денис Киреев марта ове године а био је члан преговарачког тима власти из Кијева са руском страном и експерт у области банкарства. Њега је убила укро-нацистичка државна служба безбедности. Наводно је убијен је током хапшења а путем медије се "из поузданих извора" тврдило да постоје доказио његовим шпијунским активностима. Међутим, званична потврда никада није уследила а симптоматично је то да врхунска државна служба "не може" да изврши хапшење човека који се јавно и слободно кретао већ је то моралада учини у "специјалној операцији" у којој је, по свој прилици, погубљен. Чак су и страни медији јавили да су објашњења о његовом убиству "конфузна".

Андреј Марочко / Фото: Алами

Француски држављанин који је јуче, 30. маја, убијен на територији Луганске Народне Републике (ЛНР), и вероватно није новинар, већ је могао бити ангажован у испоруци муниције на положаје украјинских оружаних снага, рекао је за ТАС официр Народне милиције ЛНР Андреј Марочко. „Он је представљен не само као новинар. Чак и украјински медији говоре да је био добровољац. Дакле, не искључујемо да је био ангажован на допремању оружја и муниције на положаје украјинских оружаних снага. Зато је био осуђен на тако тужан крај. Не бих га назвао новинаром, јер су његови поступци указивали на сасвим другу линију активности. Сасвим га је могуће назвати страним плаћеником. И апсолутно је јасно да је био саучесник украјинских екстремно десничарских радикалних снага. Видели смо да такви добровољци помажу украјинским трупама, испоручују муницију која се користи за убијање цивила”, рекао је Марочко.

На то је упозорила Народна милиција ЛНР 27. маја, а снаге ЛПР-а знају да Украјина користи цивилни транспорт за војне потребе, казао је Марочко. „Украјинска војска користи забрањене методе ратовања. Више пута смо извештавали да украјинске оружане јединице и екстремно десни радикали користе цивилни транспорт за своје војне потребе. Пре свега украјински милитанти наводно користе кола хитне помоћи за превоз муниције и хране за оружане снаге, што је забрањено апсолутно свим међународним правилима. Такође видимо да они сада користе цивилни превоз за своје кретање”, нагласио је.

Раније данас је регионални гувернер Сергеј Гајдај објавио да су напори да се евакуишу цивили из Луганска у источној Украјини обустављени након што је убијен француски новинар који се налазио у оклопном возилу погођеном гелерима из руске гранате.

Гајдај је на Телеграму објавио да је гелер пробио оклоп возила и усмртио француског новинара који је био у њему, пренео је Ројтерс. Није дакле реч о аутобусу у хуманитарном конвоју него о оклопном возилу. Новинарска акредитација се често користи као покриће за друге послове.

Према подацима међународне организације Репортери без граница, у Украјини је од почетка руске инвазије 24. фебруара погинуло осам новинара.