---

Александар Вучић снажно помаже стварању Војске Kосова

Светислав Ивановић (у цивилу десно) са припадницима "Косовског заштитног корпуса" касније "Војске Косова"

• Сан косовскометохијских Албанаца о формирању њихове војске у јужној српској покрајини јесте историјски али до пре осам година једино су то и могли, да сањају. Суштинско остварење њихових намера, без обзира на подршку неких од најмоћнијих земаља света, није било могуће без сагласности српске стране. А онда је на власт дошао Александар Вучић и врло брзо својим упорним и константним личним ангажманом током преговора у Бриселу, успео да оствари све оно што Албанци желе. На крају крајева, као становници Србије, и они су његов народ. Можда и више него Срби али то само он може да потврди јер нико други не зна шта њему тече кроз вене. На Kосову и Метохији сви грађани су гладни, жедни и без наде у бољи живот, укључујући и Албанце, који се, такође, масовно исељавају

---

Недавна вест да ће албански сепаратисти за потребе своје војске градити базу надомак Kосовске Митровице, није изненадила никога од Срба у покрајини, јер они већ годинама на својој кожи одлично осећају сву "благодат" Вучићеве бескрупулоне издаје. Једино што би могло да их изненади јесте да им причини нешто добро али ће се његова владавина, барем по том питању, завршити без икаквих изненађења.

То што их није изненадило уопште не значи да их није забринуло, и те како јесте. Само што су потпуно немоћни, без заштите и са медијима настројеним против њих па ћуте и у тишини спремају одлазак са Kосова и Метохије. Прво деце, коју шаљу у школе ван покрајине а онда и они крену за њима. Све чешће, нарочито због немогућности да нађу било какав посао поред шире родбине и пријатеља оних који су у "Српској листи" и све грабе искључиво за себе, и они одлазе са децом.

Срби знају да жалити се због непотизма при запошљавању или војне базе косовских сепаратиста, може да резултира само једним - новим проблемом за њих и њихове породице јер им је и те како јасно да за овај изузетан угођај Албанци имају да захвале понајвише Александру Вучићу, зато нико не искључује могућност да ће база коју планирају, можда понети баш његово име. То би било и најправедније јер је управо Вучић најзаслужнији за формирање Војске Kосова.

Треба поменути да је пре самог Вучића званичну и активну сарадњу започела узурпирана Епархија рашко-призренска на челу са викаром Теодосијем (Шибалићем).

Игуман Високих Дечана Сава Јањић, на кога Албанци ових дана "насрћу" у медијима, у порти тог манастира пресецањем врпце свечано је септембра 2013. године, отворио мостић који је изградила „инжињерија KФОР-а и Kосовских безбедносних снага" раме уз раме са тадашњим командатом тих снага Агимом Чекуом.

У друштву униформисаног припадника "Косовских безбедносних снага" Сава Јањић сече врпцу и отвара мост у Дечанима раме уз раме са Агимом Чекуом

Никога не треба подсећати да су то снаге које су на Kосову и Метохији порушиле и уништиле преко 150 православних светиња. Ови исти изградили су још један мост. За потребе манстира Светих Архангела код Призрена дужине 52 метра а тежине 75 тона, оспособљен за саобраћај моторних возила, изградиле су инжењерске јединице ове формације 2015. године.

Званичну сарадњу наставља хуманитарна организација "Мајка девет Југовића" коју са благословом епархије, и самог Теодосија, води протиница Светлана Стевић, јавности позната по народним кухињама на KиМ.

Она је јуна 2014. године, у селу Зебинце, општина Ново Брдо, свечано отворила пут ка фарми у том селу, дужине 1,9 км, а који су „реализовали припадници батаљона инжењерства Kосовских безбедносних снага". Локалним Србима ово је изузетно тешко пало јер не памте да је у том селу, па ни у широј околини, икада било Албанаца. Ово је био повод да ту дођу и званично се наметну као надређени. Да је одлично знала шта чини, потврђује чињеница да о том догађају нема готово ни једне вести ни у једном медију на српском језику. Изузетак је локална телевизија "Пулс" која је о овоме извештавала као о пројекту Европске уније, иако ЕУ са тим баш ништа није имала.

Светлана Стевић, која води организацију са благословом викарног епископа Теодосија, међу првима је корисник услуга и средстава тзв. "Косовских безбедносних снага" за потребе те хуманитарне организације која све т може  без икаквих проблема и без њих.

И Грачаници се "посрећило", односно неко је био довољно покварен да и ту лукаво искористи околности па је верски празник Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице, 21. септембар), изабран за "славу" сепаратистичке општине Грачаница како би се замаскирала издаја. Ово редовно користи архијерејски заменик узурпатора ЕРП, архимандрит Иларион (Растко Лупуловић). На тај дан, након празничне Литургије у манастиру Грачаница, Иларион поведе Литију кроз село и не говорећи народу због чега је то како се не би растурио па да камере и фото апарати не могу да забележе "масовну подршку" Вучићевој "Српској листи" која овде чини власт. Једном се то поклопило па је управо он на овај начин започео кампању "Српске листе" што је скромно али ипак наведено у медијима.

За узврат, од сепаратистичких власти манастиру Грачаница допремљено је комбијем неколико ћебади што је опет пропраћено медијски и приказано као постојећа душебрижност, тада још увек, "Kосовских безбедносних снага".


  ЧИТАЈТЕ МАГАЗИНА ТАБЛОИД 



Нико од представника узурпиране Епархије рашко - призренске није критикован ни упозорен од стране власти из Београда да то не чини. Да је и постојала могућност да до критике дође, вероватно се не би ни усудили на тако нешто. Ово пре свега зато што су они већ од Тадића одржавали најчвршће везе са властима из Београда па ни Вучићев режим није био проблем већ део несрећног решења коме су постали безрезервна подршка у издаји Kосова и Метохије. Трећи играч у том нечасном послу, исто толико поуздан, јесу медији који све упакују тако да то може да прође па чак и да изгледа као да је већ општеприхваћено у народу.

Што се Вучића тиче он све што сматра да је потребно учинити на терену, чини то преко "Српске листе", своје сепаратистичке странке на Kосову и Метохији. Тако је било и у овом случају.

Јавност је била згрожена и у неверици када је на лето 2017. процурела информација да један од Вучићевих функционера већ неко време развија присне односе са званичницима Kосовских безбедносних снага, њихове будуће војске, много присније него што би то било еветуално прихватљиво узимајући у обзир чињеницу да Срби живе у потпуно албанском окружењу и остављени од своје државе.

Реч је о Светиславу Ивановићу, функционеру "Српске листе" и СНС а који истовремено обавља и функцију "градоначеника" по сепаратистичком систему и председника општине, односно "Привременог органа" Новог Брда по систему Републике Србије.

Један је од оних који су међу првима пружили Албанцима подршку у решавању најкомпликованијег проблема са којим су се сусреле KБС као директан наставак терористичке "ОВK" са тек козметичким изменама - недостатак Срба који би учествовали у њиховој милитантној организацији.

Најзначајнији допринос овом пројекту Светислав Ивановић дао је кроз обезбеђивање легитимитета будуће Војске Kосова проналажењем довољног броја Срба који би им се прикључили.

Ивановић је ишао на сигурно. Око себе је почео да окупља младе људе који су у том крају били познати као проблематичне личности још од раног детињства или потичу из породица којима моралне вредности нису биле претерано важне у животу па их нису ни на своју децу пренели а било је и оних толико сиромашних да би прихватили готово све да би могли да преживе.

Олакшавајућа околност њиховој савести била је немогућност да дођу до било каквог посла, што је развило незадовољство усмерено ка својој држави, Србији, јер им "није дала никакву шансу да се осећају као и остали грађани Србије". Понуда, како је то Ивановић представљао, да дођу до посла тако што би обукли војну униформу косовских сепаратиста, учинила се безазленом и добром приликом. И саму организацију Ивановић је младима представљао као неку која је према Србима настројена заштитнички чиме јој је градио легитимитет међу младим Србима који се нису живо сећали ратних дешавања и страдања њиховог народа.

Све ово, између осталог, омогућила је и власт у Београду упорним ћутањем на оно што се дешавало. Заправо, више је ћутећи радила у корист штете сопственог народа обмањујући га непрестано, него што је само ћутала.

Промотивни видео Вучићеве "Српске листе" за кампању пред квази-изборе јуна 2017., године када је поменута оружана формација и озваничена, почиње речима "Сваки глас је од пресудне важности. Да спречимо формирање "војске Kосова" у нашој кући".

Као негативац у споту је приказан Рамуш Харадинај са којим ће "Српска листа" одмах након тих квази-избора ступити у коалицију.

На тим сепаратистичким изборима Вучићеве марионете су учествовале наглашавајући да је "Српска листа глас и лице Александра Вучића".

Победу је однела је струја под називом "ратна коалиција" јер су је чинили припадници бивше "ОВK" а предводио је Рамуш Харадинај, један од најмонструознијих албанских ратних злочинаца. О његовим непочинствима, непосредно пре тога, говорио је и Александар Вучић називајући га "кољачем" у медијима што, по доступним информацијама, и јесте био. Повод да Вучић и његови медији тако говоре било је хапшење Харадинаја у Француској почетком те године а по Интерполовој потерници коју је издала Србија. На поменутим квази-изборима Харадинај ће се провући до места премијера "кроз иглене уши" и то ни мање ни више него тако што ће му потребан број гласова придодати "глас и лице Александра Вучића" ступивши с њим у коалицију. Одмах затим управо Харадинај ће покренути иницијативу за измену сепаратистичких "закона" како би се омогућило формирање војске.

Већ септембра месеца сепаратистичка скупштина у Приштини одржаће седницу на којој ће омогућити формирање ове војске. Први, Закон о Министарству одбране, изгласан је са свих 11 амандмана. Други и трећи закон - Закон о Kосовским безбедносним снагама и Закон о служби у безбедносним снагама имали су по 45 амандмана и без икакве расправе су изгласани гласовима 106 од 107 присутних посланика.

Усвајање сваког од ових "закона" пропраћено је аплаузом у сали а по обављеном послу настала је еуфорија каква од тада до данас није више виђена. Пренета је и на улице где су окупљени народ забављали музичари уз комплетну албанску костимографију.

Посланици "Српске листе" нису присуствовали тој седници а, како су промотивним спотом најавили, сав тај посао могли су једним потезом да упропасте. Уместо тога, одлучили су да не учине ништа.

Тадашњи портпарол "Српске листе", Игор Симић је покушао је да се оправда питањем "Шта бисмо урадили са 9 процената, или 10 гласова"?

---

---

Према тзв. "уставу Kосова" имали су право да уложе жалбу на оснивање Војске Kосова коју би илегални шиптарски "Суд" морао да прогласи "неуставном" због неслагања мањина, и само то је било сасвим довољно да ту одлуку обори и трајно спречи формирање ове војске!

Наравно, "глас и лице Александра Вучића" одлучило је да не улаже жалбу и то никада није учињено. На тај начин, уз Вучићеву директну помоћ а не подршком америчке, турске ни било које владе или ЕУ, основана је Војска Kосова која се данас припрема да учествује у ратним дејствима САД и НАТО пакта али и да гради војну базу тик уз део насељен претежно Србима одакле ће парадирањем и "војним вежбама" непрестано изазивати страх, немир, панику и несигурност код српског становништва које ће се тако, без на око видљивих притисака, постепено и све брже исељавати са Kосова и Метохије. Не треба наглашавати да је и то - уз свесрдну помоћ Александра Вучића.

Ивaн Максимoвић: Оружaнa сила гладног народа