Председник Александар Вучић и функционери СНС-а већ годинама у медијима истичу да он има „поверење и подршку грађана преко 50 %“.
Пише: Бранко В. Николић
Тиме се индиректно тврди и сугерише да је за Вучића на изборима за председника Републике гласала већина грађана Србије шта значи и бирачког тела, и да он има изборни легитимитет и политичку подршку натполовичне већине СВИХ бирача у Републици Србији!
Но, то су спин, опсена и обмањивање јавности и бирача, и то може ваљано и убедљиво да се види и докаже из анализе егзактних нумеричких показатеља односно резултата избора који су одржани 2. априла 2017. године. У списак бирача било је тада уписано 6.724.949 држављана Републике Србије и они су сачињавали бирачко тело. На изборима је гласало 3.655.365 бирача или 54,36 одсто бирачког тела. За кандидата Александра Вучића гласало је 2.012.788 бирача или 55,80 одсто од укупног броја бирача који су гласали, и то је 29,93 одсто бирачког тела односно СВИХ бирача у Републици Србији! Шта значи да је Вучић добио подршку већине од само оних 3.655.365 бирача који су гласали на изборима, али да није добио подршку већине од СВИХ бирача/грађана односно бирачког тела у броју од 6.724.949 колико их је било уписано у списак бирача и то је пластично приказано у табели на крају текста!
Логичан закључак из тих валидних бројчаних показатеља односно резултата председничких избора јест, да је изабрани председник Александар Вучић добио гласове и политичку подршку односно изборни легитимитет од 29,93 одсто или мање од једне трећине (1/3) бирачког тела односно СВИХ бирача/грађана у Републици Србији, те да нема „поверење и подршку грађана преко 50 %“ како он и функционери СНС-а у медијима годинама тврде, истичу и сугеришу!
Јер, изборни легитимитет у демократској држави изводи се из бирачког тела односно СВИХ држављана са правом гласа који су уписани у списак бирача, а не само од оних бирача који су гласали на изборима! А то значи да би изјава и тврдња председника Вучића и његових сарадника о „поверењу и подршци грађана преко 50 %“ била тачна и не би била спин, опсена и обмањивање јавности и бирача само у случају да је кандидат на председничким изборима Александар Вучић добио 3.362.475 гласова, јер је то натполовична већина (50 % + 1) од СВИХ бирача/грађана са правом гласа у Републици Србији и којих је тада било 6.724.949!
Табела 1 Број и проценат добијених гласова од гласалих и уписаних бирача на изборима за . председника Републике 2. априла 2017. године.
недеља, 12. март 2017. | КМ новине Током предизборне кампање председнички кандидат Александар Вучић је изјавио да се он нада да ће на Косову и Метохији добити 70% гласова. Бирачки спискови на Косову и Метохији нису мењани од 1996. године и у њима постоји велики број Албанаца који одавно нису ту, а они који јесу не излазе на изборе.
Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.
Гост "КМ Интервјуа" др Историје права и државе, Зоран Чворовић, опомиње да је за очување Србије и Срба на КиМ једино решење бојкот сепаратистичких квази-избора! За недељу, 6. октобар, најављено је одржавање новог круга сепаратистичких квази-избора на Косову и Метохију.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
После дужег прекида, преговори између српске и стране косовских сепаратиста, настављени су. Ништа мање драме није било него раније.
Силвиа Сардоне
Одлучност Русије да не попусти на штету УН Резолуције 1244, тиме и на штету државног интегритета Србије о чему је говорио министар спољних послова, Русије Сергеј Лавров, током изненадне посете Београду 18. јуна, унела је нови ритам и темпо у дијалог кроз који су у провалију клизили неки од најважнијих српских интереса.
Пише:Иван Максимовић
Но, као што поред Америке своје интересе и аспирације ка отимању јужне српске покрајине имају и неке од европских земаља, пре свих Немачка и Француска, тако ни Руси нису једини политички фактор који заступа интересе српске стране.
Током година многи европски политичари иступали су недвосмислено критикујући једнострану и незакониту политику ЕУ према Србији, нарочито у случају Kосова и Метохије.
Међу њима свакако и Силвија Сардоне, италијанска политичарка и посланик у Европском парламенту. Саопштењем за јавност издатим маја месеца ове године, у коме инсистира на заштити Срба и њихове имовине у јужној српској покрајини наводећи да се то дешава у позадини приче о пандемији а да нападе инспиришу управо политички догађаји, показала је високо познавање ситуације.
Нема сумње да оно долази из великог интересовања за оно што се на Kосову и Метохији дешава чиме је показала и током боравка у покрајини новембра прошле године када је самоиницијативно обилазила српске средине и водила непосредне разговоре са Србима који на KиМ живе, тачније преживљавају.
Оно са чиме се срела на терену неминовно је учинило заговорником српских интереса а све то кроз намеру да се поштују најосновнија људска права попут оног на живот, рад и слободу кретања која Срби немају од 1999. године.
Она за Магазина Таблоид из свог угла говори о догађајима који ће уследити и њиховом могућем развоју.
"Била сам на Kосову и Метохији током избора као специјални посматрач. Ситуација је била врло тешка након свих оставки и (политичких) напада између једне и друге странке који сигурно никога нису поштедели. Морам признати да сам био врло изненађена одлуком тадашњег "премијера" Kуртија који је такође отпустио свог политичког сарадника зато што је он хтео јавно да проговори о злочинима такозване "ОВK". Ову политичку ситуацију треба пажљиво пратити како не би дошло до избијања нових тензија.
Могла сам да посетим многа места са албанском већином и, чак и изван службене мисије, разговарала сам са многим људима у српским енклавама. Ситуација је забрињавајућа с обзиром да нисам наишла на стварну заштиту мањинских права јер хришћани живе у изолацији и често су на мети муслиманске већине. Они немају потпуну слободу кретања, а многи су и дискриминисани на радном нивоу.
Верујем да је мировни процес још увек дуг и нисам сигурна да сви обављају своју улогу" наводи Силвија високим дипломатским речником ипак откривајући више него што и намерава. У овом случају чињеницу да у Србији не постоји ниједан значајнији медиј па ни установа који би активно и редовно представљали чињенице о стању на KиМ како би, они које то занима, могли правилно да се информишу.
То и не чуди када се зна да медији чак ни јавност у Србији не информишу објетивно. Нажалост, али и на срамоту медији су се ставили у функцију промотера режима Александра Вучића који већ годинама отворено показује јасну намеру о одустајању од Kосова и Метохије, па и спремност да то званично потпише, а чему би управо стварне чињенице биле огромна препрека због чега их медији и избегавају.
Тако се дошло и до тога да се НАТО мисија доживљава као спасилачка иако је у њеном присуству почињен масовни геноцид над српским народом, и то у неколико наврата. Силвија је током свог боравка на Kосову и Метохији, посетила и италијанске војнике у саставу KФОР-а.
"Мислим да је рад KФОР-а и међународних институција које делују на том пољу, ослобођен предрасуда. Обављати важне мисије јесте важно. Знам, на пример, удружење "Глас у тишини" (Una voce nel Silenzio) које је учествовало у чувеној петицији и које годинама делује и помаже хришћанима на Kосову" каже Силвиа.
Петиција коју помиње такође је недовољно позната у нашој јавности. Група италијанских интелектуалаца је крајем јануара 2019. године у Вићенци покренула петицију коју ће предати Доњем дому Парламента који треба да је одобри а затим проследи италијанској влади и тражити повлачење признања независности KиМ. Скупу, то јест петицији, поздраве и подршку пружио је и градоначелник Вићенце Франческо Рука преко свог заменика који је међу првима јавно потписао петицију.
Покретач те идеје Стефано Верноле, слично као у случају наше саговорнице, током деведесетих година је боравио на Kосову и Метохији где се непосредно упознао са стањем што га је учинило противником агресивне и неправедне политике западних земаља према Србији.
Иако нема огромну моћ, петиција је веома значајна јер представља иницијативу потеклу у земљи у којој влада из Београда није никада лобирала по овом питању, нити улаже дипломатске напоре, због чега је она несумњиво одраз пробуђене свести о неправди која лежи у насилно наметаном решењу.
Силвија је, преко својх сарадника, посредно била укључена у покретање ове петиције.
"Сматрам да је напад на Србију 1999. године била грешка у коме је и Италија, нажалост, дала свој допринос. Међутим, Лига, странка којој припадам, био је једини парламентарни покрет који се тада противио бомбардовању Београда. Данас се води велика дискусија о признавању Kосова као државе и многе земље су заузеле оштар став против овог избора. У Италији знам да је одбор прикупио преко 5 хиљада потписа да од владе тражи да повуче признање, ова година ће бити од пресудне важности за будућност региона" наводи наша саговорница која препознаје правилан начин за решавање проблема на Kосову и Метохији.
"Требало би да почнемо од оних који су на терену, да они покушају да разреше ситуацију, а не од оних који, из сивих зграда Брисела, мисле да имају чаробни штапић" истиче Силвија објашњавајући и конкретно на шта тачно мисли.
"Дијалог мора почети од врло јасних претпоставки: треба узети у обзир историју региона, присуство веома важних културних и архитектонских дела и заштиту мањина. Без ових претпоставки, разговор се не може покренути и мислим да то чак нема смисла покушавати" - критички се поствљајући према досадашњим настојањима ЕУ и америчке администрација, она истиче да се данас право нигде неће поштовати уколико се на њему не инсистира снажно.
Додаје "мислим да је све повезано и опасно. Овде у Италији нападају нас либералним законима како би спречили да говоримо да се деца рађају од оца и мајке, у Црној Гори покушавају да искорене наслеђе Српске православне Цркве и религију из државе, а на Kосову је пре много година за столом одлучено да се у потпуности изврши обрт становништва" појашњаваСилвија уздржаним речником прецизно дефинишући проблем.
Овакав став се ретко среће у јавности и код српских политичара јер је по аутоматизму окарактерисан као националистички, застарео, митомански... потирући суштину проблема.
Са друге стране, намећу се нове идеје којима треба оправдати издају Kосова и Метохије што је нарочито учестало и интензивирано за време Александра Вучића од кога тај запад управо очекуј да ради у правцу њихових тежњи. Иронично је да се на тај начин стаје у одбрану ратних злочина који никада не застаревају, како оних које су над Србима починили албански терористи тако и НАТО алијанса.
С тога је језиво и огавно читати детаље о злочинима Хашима Тачија или Рамуша Харадинаја у моменту када се против њих подигне међународна оптужница а онда сведочити наглој промени медијских извештаја по њиховом, сада већ традиционалном, пуштању на слободу. Поврх тога, тај низ се најчешће крунише гласовима Вучићеве "Српске листе" којима се на власт доводе управо ти исти зликовци и монструми или се у сепаратистичкој "скупштини" за њих изгласају пензије, прецизира оно што зову "државном границом" и друге погодности којима се албанским злочинима над Србима директно директно даје легитимитет и наставља политика некажњавања за њих.
Сетићемо се, таква политичка клима у Србију је надирала са напоном ЕУ фанатичности. Што је одређена власт била више посвећена прикључењу Србије у Европску унију, то се бруталније односила према српским жртвама а повратно награђивале Албанце за њихова злодела. Са Александром Вучићем, његовом владом и сарадницима, тај тренд постао је потпуно огољен толико да из Брисела Србију уцењују готово и због неухрањености комараца откидајући јој територију, идентитет, самосталност... нудећи за узврат право да постигне могућност на неку од претпостављених добробити али још увек не и право на њих.
Ипак, и поред тако огољене и бахате политике европских званичника, њихов циљ још увек није остварив. Оснавна препрека јесте већ поменуто међународно али и домаће право. Видимо да се ни једно н идруго не поштује када је Србија у питању али одлуке супротне важећим правним прописима, једноставно су нелегитимне и незаконите те и подложне лаком обарању у будућности. Док се не пронађе решење ни самој ЕУ не одговарају убрзана решења, сматра саговорница Магазина Таблоид.
ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
"Верујем да је додатни проблем, поред овлашћења на терену, и неспремност да се постигне договор те да сама Европа питање Kосова нема као приоритет. Одржавањем статуса кво, Европа може да „игра" на више столова и да тако добије највише од Србије, Албаније и самих Албанаца са Kосова и Метохије", каже Силвија.
Схватајући да такав однос ЕУ неће довести додуготрајног мирнодопског решења већ једино, као што је раније и рекла, то може самоузимање свих чињеница у обзир и настојање да решење буде засновано на правичности а не сили како је то до сада случај без изузетка. Стога је она по повратку са KиМ, новембра 2019., Европском парламенту поставила питања тражећи одговоре о томе шта ЕУ намерава да учини по питању положаја Срба на Kосову и Метохији.
Претходно је укратко образложила ситуацију, где између осталог каже:
"Хришћанске заједнице су мањина, живе у малим енклавама; узнемиравање и претње против њих су честе, а бројни манастири на овом подручју, укључујући и оне који су под УНЕСKО заштитом, на мети су од 1999. године, као на пример у погрому 2004. Такође сам видела и бројна хришћанска гробља која су била потпуно уништена, с порушеним крстовима а гробови оскрнављени".
Демократија Европске уније се огласила - ћутањем.
"Мислим да је ситуација на Kосову веома тешка и желим да учиним да се о томе зна што је могуће више и због тога сам Европском парламенту поставила питање шта је стратегија ЕУ на тој територији, али нисам добила задовољавајуће одговоре.
Нисам се зауставила на томе и поставила сам још једно питање, захтевајући да знам шта ЕУ намерава да учини поводом дискриминаторског закона донесеног у Црној Гори и ту су одговорили да су имали радне столове на којима су биле укључене све стране где се дошло до коначног закључка да је пут за улазак Црне Горе у Европску унију још увек дуг јер не испуњава све критеријуме заштите мањина које захтева Унија" са разочарењем али и непомирљивошћу у гласу наводи Силвија, која се неће зауставити на овоме.
"Надам се да ћу ускоро моћи да се вратим на те просторе, да се ближе упознам са ситуацијом и направим нове извештаје које ћу "сејати" широм Европе"- са одређеном свечаношћу готово да обећава ова италијанска посланица чије би акивности сасвим сигурно биле много полодоносније када би иза њених активности стајала држава Србија.
Ипак, у околностима какве јесу, можда је то и њена предност док је Вучић на власти јер последње што јој треба јесте да јој се он нађе иза леђа.
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте заштоКЛИК
Уредник Магазина Таблоид, Милован Бркић, најавио је догађаје који ће уследити и објаснио због чега су балкански диктатори, нарочито Вучић, у страху.
Милован Бркић
Бркић је најпре говорио о опасности по његов живот, односно о најавама да ће бити ликвидиран с обзиром да је Магазин Таблоид трн у оку мафијашких кланова у Србији а они су ти који данас владају.
"Мислим да су околности на мојој страни и да они, који то желе, имају веће проблеме, како да се спасу од одговорности, да не буду похапшени и да не буду изручени страној држави која је против њих подигла оптужницу" рекао је Бркић.
У наставку интервјуа Бркић је говорио о разлозима због којих су диктатори у страху и када ће доћи крај њиховој владавини.
Милован Бркић проћи ће као Ћурувија, тако гласи пресуда Александра Вучића, која је исписана на педесетак зидова у центру Београда. Постоје снимци сигурносних камера, зна се ко је писао графите, али не реагују полиција и тужилаштво. Не реагују јер не смеју, знају да је налогодавац узурпирао сву власт у држави.
петак, 03. април 2020. | Уреднички колегијум Представници режимских медија и медијских удружења, који себе неоправдано називају "професионалцима", као по директиви дигли су глас против уредника Магазина Таблоид, Милована Бркића.
Србијом сурово влада, уз директну помоћ још увек немачке канцеларке Ангеле Меркел, групе бриселских комесара и Жоржа Сороша, Александар Вучић и његов картел. Александар све више показује да је и његова болест при крају. Тешко хода, вуче ногу, одавно носи пелене, јер не контролише ни малу ни велику нужду.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић, Драгана Трифковић и други, поднели су кривичну пријаву против председника Србије Александра Вучића.
Разлог за подношење је што се својим исказом залаже за разграничење између српске државе и јужне српске покрајине КиМ, чиме је угрозио уставни поредак и целовитост државе Србије.
Иначе, то кривично дело због којег су споменути интелектуаци поднели кривичну пријаву против Александра Вучића, се некад звало чин издаје и велеиздаје.
КРИВИЧНА ПРИЈАВА
На основу одредаба чланова 280 и 281 Законика о кривичном поступку, те одредбе члана 7 Кривичног законика, насловном јавном тужилаштву као стварно и месно надлежном, др Марко Јакшић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Дејан Мировић, Драгана Трифковић и академик Коста Чавошки, подносе
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
Против:
пријављеног Александра Вучића, из Београда, тренутно на функцији председника Републике Србије, рођеног 05.03.1970. године у Београду, по занимању дипломирани правник, држављанин Републике Србије, остале личне податке прибавити у току поступка;
због постојања основа сумње да је:
у временском периоду почев од средине 2018. године па закључно са 9. августом исте године, у Бриселу, Краљевина Белгија, у стању урачунљивости, свестан свога дела, желећи његово извршење и свестан његове забрањености, поступајући са директним умишљајем, пријављени Александар Вучић, у својству председника Републике Србије са Хашимом Тачијем, као илегалним представником илегалног режима у Приштини, противно одредбама Устава Републике Србије и међународном праву (потврђени међународни уговори, општеприхваћена правила међународног права, Резолуција 1244 СБ ОУН), неовлашћено и тајно преговарао о предаји Аутономне покрајине Косово и Метохија као саставног дела државне територије Републике Србије, илегалном режиму у Приштини, па је тако, пријављени Александар Вучић у својству председника Републике Србије, прихватио и признао окупацију Аутономне покрајине Косово и Метохија и истовремено помогао Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају и Кадрију Весељију у покушају противуставног отцепљења тог дела државне територије Републике Србије, на тај начин, што је почев од средине 2018. године, у име Републике Србије узео учешће у преговорима у Бриселу, организованим под покровитељством Европске уније, којом приликом је пријављени Александар Вучић као председник Републике Србије, преговарајући са Хашимом Тачијем као експонентом илегалног режима у Приштини, конклудентним путем признао илегални режим и сагласио са његовом окупацијом Аутономне покрајине Косово и Метохија, јер такве противуставне преговоре у конкретном случају није прекинуо и напустио, да би након тога, са умишљајем помогао Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају и Кадрију Весељију да на противуставан начин отцепе Аутономну покрајину Косово и Метохија као саставни део државне територије Републике Србије, тако што је, неовлашћено и тајно, као званични предлог Републике Србије, Хашиму Тачију понудио своју приватну политичку платформу и погодбу о разграничењу између Републике Србије и илегалног режима у Приштини и размени делова државне територије државе чији је председник, поступајући у корист илегалних органа у Приштини, а на штету интереса Републике Србије, што је пријављени Александар Вучић потврдио и обзнанио дана 9. августа 2018. године, када је изјавио: „Залажем се за разграничење са Албанцима…..имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада – то је увек извор потенцијалних сукоба и проблема.“, а све супротно Уставу Републике Србије, садржини билатералних међународних уговора – Протоколу о разграничењу између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије и Републике Албаније односно Краљевине Албаније од 1926. године, затим Конвенцији о одржавању и обнављању граничних каменова, малих пирамида и кочева на граници од 1929. године, те садржини Резолуције 1244 СБ ОУН и одговарајућим законима који су на снази у оквиру уставноправног поретка Републике Србије, при чему противуставна и незаконита приватна платформаа и погодба пријављеног Александра Вучића о разграничењу и размени територија никада није представљала службени предлог Републике Србије,
– чиме би пријављени Александар Вучић учинио кривично дело признавање капитулације или окупације из чл.306 КЗ-а у стицају са кривичним делом угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ-а у помагању у вези са чл. 35 КЗ.
О б р а з л о ж е њ е
Подносиоци ове кривичне пријаве, као активни политички, друштвени и јавни делатници истичу да предметну кривичну пријаву подносе у општем интересу, а имајући у виду уставноправну важност функције пријављеног Александра Вучића, затим природу и тежину предузетих кривичноправних радњи и могуће штетне последице описаног критичног догађаја, како по интересе грађана тако и по Републику Србију као државу, због чега призивају хитну реакцију и поступање по истој, провером њених навода и доношењем наредбе о спровођењу истраге.
Посебно се наглашава да су предметне инкриминације признавања капитулације или окупације и угрожавања територијалне целине, у старом кривичноправном законодавству представљале најтежа кривична дела против државе – издају или велеиздају, будући да се описаним радњама напада и угрожава уставни поредак и безбедност Републике Србије. Дакле, конкретним кривичним делима инкриминисано је политичко противправно поступање пријављеног са позиција уставног шефа државе. Последице описаних кривичних дела тешко погађају нормално функционисање државе, а свакако и уставна права и слободе грађана, при чему су нарочито угрожена права и статус оних грађана Републике Србије који живе и раде на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Повредом уставних права и слобода грађана спроведеном од стране пријављеног, грађани Републике Србије се на противуставан начин присиљавају, да се мимо своје воље, фактички, одрекну и држављанства Републике Србије које је правна веза између њих и државе Србије.
Основу за подношење ове кривичне пријаве представљају инкриминисана изјава пријављеног Александра Вучића од 9. августа 2018. године, али и последња објављена изјава бившег америчког саветника за националну безбедност, Џона Болтона, дата медијима, да су Александар Вучић и Хашим Тачи, као лидери Србије и Косова, још 2018. године разговарали о могућности размене територије као решењу косовског питања.
Како је неспорно да је Република Србија разграничена са својим суседима, па тако и са данашњом Северном Македонијом, Албанијом и Црном Гором, то је свако предлагање разграничења по својој суштини нужно и недосмислено противправно и кажњиво одустајање од државних граница Републике Србије, сасвим независно од тога како би та граница која се предлаже на терену изгледала. Наиме, она би нужно неки део Републике Србије, тачније на њеном делу Аутономне покрајине Косово и Метохија препустила окупаторима, јер представници Албанаца не наступају као представници привремених органа Косова по Резолуцији 1244 СБ ОУН, већ искључиво као представници илегланих органа у Приштини. Противуставно препуштање дела државне територије погодује искључиво сецесионистима у њиховом покушају да отцепе Аутономну покрајину Косово и Метохију од Републике Србије.
Даље, да је Република Србија разграничена са суседима произлази из међународних уговора о разграничењу, изричито наведених у чињенином опису диспозитива ове кривичне пријаве, као и из два међународно призната акта: Резолуције 1244 СБ ОУН по којој контрола граница (између осталих функција које су припале искључиво Републици Србији) припада само Републици Србији (као сукцесору СРЈ) и прихватања кандидатуре Републике Србије за чланство у ОУН крајем 2000. године, када су све државе укључујући и свих пет сталних чланица Савета Безбедности прихватиле границе Републике Србије укључујући и територију Аутономне покрајине Косова и Метохије (тада Косова) у њеном саставу, па самим тим и државну границу према Албанији, Црној Гори и Македонији (данас Северна Македонија). Пријављени Александар Вучић је извесно знао да ниједан милиметар територије Републике Србије није изгубљен у агресији држава НАТО на СРЈ 1999. године, нити је до тако нечега дошло након тога, па све до данас. Дакле, свако обраћање и комуникација са страним фактором или
Пажњу јавне тужбе посебно усмеравамо и на околност да је пријављени Вучић, са позиција шефа државе и једног дела бицефлне егзекутиве у нашем уставноправном систему, властиту приватну идеју формулисану кроз приватну „платформу“ за наводно решавање косметског проблема путем противуставног разграничења и размене територија, понудио неовлашћено у виду приватне погодбе илегалним органима у Приштини и Хашиму Тачију, очигледном злоупотребом власти и моћи.
Стога је и у самом тренутку подношења овог иницијалног акта усмереног ка иницирању кривичног прогона пријављеног лица, потпуно јасно да је пријављени Вучић предузимањем кривичноправних радњи критичном приликом угрозио напред поменуте и означене базичне уставноправне норме, билатералне међународне уговоре о разграничењу, садржину Резолуције 1244 која пружа правне гаранције суверенитета и институција Републике Србије у покрајини, те правни поредак који почива на важећим законима Републике Србије. Дакле, на основу напред наведеног несумњиво произлази постојање елемената противуставности у скривљено предузетим актима пријављеног.
Изнети закључци подносилаца кривичне пријаве и основи сумње, могу се проверити извођењем следећих
доказа и предузимањем оних радњи чије се извођење и предузимање сматра нужним за проверу свих навода ове кривичне пријаве, па се предлаже:
саслушање пријављеног Александра Вучића, кога позвати преко адресе седишта Генералног секретаријата председника Републике, у Београду, Андрићев венац бр.1;
испитивање у својству сведока Џона Болтона, бившег америчког саветника за националну безбедност, чије испитивање обавити механизмима међународне помоћи у кривичним стварима;
иситивање у својству сведока једног од подносилаца кривичне пријаве проф. др Дејана Мировић,кога позвати преко адресе пребивалишта у Београду, ул. Косовска бр.6;
увиду вест објављену на интернету са пренетом изјавом пријављеног Александра Вучића од 9. августа 2018. године, на адреси:
а предлаже се предузимање и других радњи у складу са закоником, уз извођење и других доказа чије се извођење покаже као нужно ради утврђивања свих релевантних околности за даљи кривични прогон пријављеног.
Из описаног чињеничног стања и предложених доказа, те изнете аргументације која иде у прилог поткрепљења чињеничних и правних навода из кривичне пријаве, произилазе и основи сумње да је пријављени својим објективним понашањем, те психичким односом праћеним намером да се изврше у диспозитиву кривичне пријаве описана кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, остварио сва битна обележја бића кривичних дела за чије се извршење сумњичи.
На основу свега наведеног, предлажемо да Више јавно тужилаштво у Београду, хитно предузме све нужне мере и радње у оквиру својих овлашћења, а у циљу даљег процесуирања и кривичног гоњења пријављеног Александра Вучића.
Прилози:
– текст објављен на интернету: Вучић: Ја сам за разграничење са Албанцима од 9. августа 2018. године;
– текст објављен на интернету: Болтон: Тачи и Вучић договарали размену територија од 5. јула 2020. године;
"Када је потписао Бриселски споразум Александар Вучић је сепратистима предао и судство и полицији и телекоминикације и енергетику чиме је починио дело националне велеиздаје" Посета министра унутрашњих послова самопроглашене "републике Косово" Агима Велијуа северу Косова и Метохије, конкретно општини Зубин Поток, није ништа необично.
Србија је привремно зауставила акцију повлачења признања окупиране територије, Косова и Метохије, због тога што су се сепаратисти обавезали да неће водити кампању за признавања и учлањење тзв „Косова" у међународне организације, поручио је у интервјуу за Блиц, министар спољних послова Србије, Ивица Дачић.
Посета Сергеја Лаврова Београду разбила је илузије Александра Вучића да ће Москва да прихвати независност самопроглашене републике Косово. Било целовитог, било кроз форму разграничења са Србијом. Руски министар спољних послова на конференцији за штампу са Александром Вучићем без имало увијања је изјавио да Русија неће дозволити прекрајање историје на Балкану у задњих 25 година.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Синдикат запослених у полицији издаo je проглас којим обавештава народ да не постоји законка обавеза ношења маски ни плаћања казне због непоштовања мера Кризног штаба.
Текст прогласа преносимо уцелости:
ПРОГЛАС НАРОДУ
ГРАЂАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НИСУ ДА ПОШТУЈУ МЕРЕ КРИЗНОГ ШТАБА КАО НИ ДА ПЛАЋАЈУ КАЗНЕ ЗБОГ НЕНОШЕЊА МАСКИ
Руководтсво синдиката упознаје грађане Републике Србије да на основу више чланова Устава Републике Србије, закона, одлукапривремене Скупштине Народа Србије и одлука Светске здравствене организације, немају никакву законску обавезу да поштују одлуке Кризног штаба Ковид - 19.
- Члан 24 Устава: Људски живот је неприкосновен
- Члан 25. Устава: Психићки ифизички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавњу, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.
- Препорука је Светске здравствене организације да се маске не носе и да маске наносе више штете него користи.
- Кризништаб није "законом уређено тело" него саветодавно тело Владе и не може да донесе ило какав обавезујући акт, већ само да даје препоруке Влади како даље да поступи увези са епидемиолошком ситуацијом и епидемиолошким мерама.
- Одлука о формирању Кризног штаба није објављена ни у Службеном гласнику Републике Србије, ни на сајту Владе те и из тог разлога Кризни штаб не поседује никаква законска овлашћења.
- Привемена Скупштина народа Србије дана 17.06.2020. године, распустила је Кризни штаб Ковид - 19.
Из напред наведеног грађани немају никакву Уставну и законску да носе заштитну маску, нити припадници полиције, комуналне полиције, и инспекцијске службе имају право да пишу казне.
Др медицине Јасмина Пеев, са богатим радним искуством у западним земљама, за КМ Новине пише о ванредим мерама поводом пандемије Корона вируса, шта се иза њих у ствари крије и како превазићи, односно победити владаре света који би да све и свакога контролишу.
' 'Председник Србије'', AV, је најавио да ће 2 милиона становника наше јуначке отаџбине бити међу првима у свету да се вакцинишe. Његова најава изазвала је протесте који и данас трају. Свако вече, у уживо преносима, могли смо на Јутујубy да видимо најупорније родољубе како седе са оцем Антонијем, Дамњаном Кнежевићем, вођом Народних Патрола и многим племенитим људима пред Скупштином.
Видео спот Министарства здравља којим се препоручује да - не прилазимо људима које волимо, многи су погледали и прилично се згрозили њиме. Садржај који је дубоко противан не само људској већ и природи уопште, узнемирио је све који су га погледали. Језиво је сазнање да, "тамо негде" у Србији постоје људи који управо такве идеје желе да промовишу.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Часне ужичане је јутрос згрозио призор оскрнављеног споменика посвећеног 1300 каплара, најмлађим војницима Првог светског рата.
Оскрнављени споменик у Ужицу
На главу бронзане фигуре, која представља младог српског војника из Првог светског рата, остављена је кора од лубенице, део одеће обешен је испод врата као портикла, у једној руци се налази флаша сока док је у другој метла, а најупадљивији детаљ су канте црвене боје.
Поједини медији су јавили о овоме а "Телеграф" је чак окривио "породицу и родитеље" што је преузето са Фејсбук странице града Ужица који такође криви "децу" за овај срамотни акт.
Није јасно на основу чега су окривљена "деца"иако су починиоци непознати? Зар у Србији немамо свакодневно насртање и насиље над свим српским обележјима и вредностима?Свакако да имамо а иза тога, чак се уопште и некрију, стоје разне НВО које за разарање српског идентитета имају разрађене пројекте, систем, праксу и буџет да то непрекидно чине и шире антисрпску идеологију.
Ако се само мало пажљивије погледа накарадност са којом је ово урађено, више је него јасно да је реч о промишљеном потезу.
Неко је морао да осмисли све то јер тешко да било ко иде улицом и сам једе лубеницу, јер около нема више ни једног комада осим тог, па да му се баш у том тренутку кора нађе при руци. Такође, део одеће је морао да буде донет или остављен али у сваком случају портикла представља асоцијацију на бебу, дете, што већина од 1300 каплара и јесте била! Таква асоцијација се тешко може протумачити као некаква случајност. Такође, требало је набавити и обезбедити метлу и летве што је мало вероватно да се све то нашло баш на том месту у том моменту.
Ипак, оно што највише упада у очи јесу канте црвене боје. То понајвише упућује се овде ради о "црвенима", потомоцима комунистичких бандита који од свега на свету највише презиру управо све што је српско а 1300 каплара су један од највећих поноса Србије и српског народа.
Ово исто мисли и Милош Јаковљевић, ужичанин који је испод ове фотографије написао:
"Ово ми личи на бољшевички испад а зна се добро шта нам је Брозов бољшевизам дао и колико је недужних људи страдало у време бољшевичких ликвидација од стране Брозевих бољшевика."
У коментарима се још може прочитати да су они који су јајима гађали Вучићев билборд, ухапшени урекордном року, као и да су около постављене камере те да изгредници могу лако да буду пронађени уколико власт то жели.
Тако ће најбоље бити показано да ли власт у ствари подржава овакве идеје будући да је и сама антинационална и да посредно подржава нарушавање правих вредности, чему смо свакодневно изложени кроз све водеће медије, али и других националних вредности, достојанства и поноса.
...
Хиљаду триста каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Млади школовани људи који ће бити носиоци друштвеног, научног и политичког живота у Србији морали су да буду прикључени у недостајући подофицирски кадар.
Неки су прекинули студије на најпрестижнијим европским универзитетима да би помогли својој отаџбини. Било је ту синова сељака и занатлија али и министра, професора, официра.
У царском граду Скопљу. 14. септембра 1914. године,формиран је скопски Ђачки батаљон.
Од око хиљаду и по ђака и студената пристиглих у Плаву касарну у Скопљу и након лекарских прегледа, њих укупно 1.321 је прошло обуку и добило подофицирски чин. Обука је трајала само два месеца. Задојени патриотизмом, једва су чекали да се придруже биткама. Грађани Скопља су 02. новембра 1914. године испратили воз са младим војницима уз песму и цвеће.
До краја рата погинуло их је две трећине. Између 1916. и 1917. године, група од 500 каплара упућена је на наставак школовања у Француску. Након чега су се вратили и учествовали у пробоју Солунског Фронта.
Пре 101 годину, у шуми Компијењ крај Париза, потписано је примирје које је значило и крај Првог светског рата. Он је однео око 17 милиона живота, од чега је само у Србији страдало више од 1,2 милиона људи. "У спомен на редова Џорџа Лоренса Прајса, припадника 28.
Алтернативна телевизија синоћ у ударном термину од 21-23ч приказује документарни филм о сахрани Тита под називом "Сахрана." Иако његов живот и није био ништа друго него пут према смрти а сам назив овог дугометражног документарног филма у ствари је на месту у овом времену у коме живимо, главну улогу је ипак тумачио погрешан лик.
На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941.албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађих од 10 година.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио да је једино и одрживо решење за Косово и Метохију само оно које је у интересу Београда на основу Резолуције 1244 СБ УН.
Он је рекао да је решење косовског питања само оно које ће бити подржано од Савета безбедности УН, а какво могуће решење може да буде, засад нико не зна.
Боцан-Харченко је нагласио да званична Москва не признаје Kосово које је квазидржава.
"Русија не признаје Kосово, јер је проглашење независности било једнострано, после коришћења снаге, није било у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН. Разговори су били прекинути. Kао резултат, Kосово је квазидржава, не обавља функције... Остаје територија са много проблема, остаје црна рупа, извор тероризма и злочина. Администрација привремених институција није функционална и ефикасна", рекао је Боцан-Харченко оно што се и од српске власти упорно прећуткује и погрешно представља.
Говорећи о решењу за косовско питање, он је навео да је једино и одрживо могуће решење само оно које је у интересу Београда на основу Резолуције 1244 СБ УН.
"За нас је једино и одрживо могуће решење само оно које је у интересу Београда на основу Резолуције 1244 СБ УН, односно само оно решење које ће бити подржано од Савета безбедности УН. Kакво могуће решење може да буде, засад нико не зна. Резултат се назире током узастопног правичног дијалога. Ми смо против наметнутих одлука. Став који је сада Приштина заузела - само признање независности и остало нас не брине, неће дати никакав напредак. Такав приступ је неопходно променити и Приштина мора изаћи са конструктивним ставом", објаснио је Боцан-Харченко.
Сепаратисти са Косова и Метохије који су живо наслеђе онога што је и руски амбасадор поменуо - тероризма и мафије, нису у стању да изађу са било каквим конструктивним предлогом јер није реч ни о каквим цивилизованим политичарима или интелектуалцима већ о злочинцима чије крваве руке уврнуте и на леђима чврсто држи Америка. А она полако али сигурно губи позицију водећег и најутицајнијег фактора у свету. То место мора да дели како са Кином тако и са Русјом и то нарочито са њом јер она и јесте један од креатора и гаранта Резолуције Уједињених нација 1244.
То је у неколико наврата речено а и половином јуна када је у Београду боравио министар иностарних послова Русије, Сергеј Лавров који је то поновио и пре два дана.
Министар сппољбих послова Сергеј Лавров изјавио је пре два дана да преговори о будућим односима Београда и Приштине могу бити успешни искључиво уколико се буду поштовали законски интереси косовских Срба, без уцена и увртања руку једне стране.
Лавров је у интервјуу за лист „Рад“ (Труд), политички врх Косова и Метохије, попут руског амбасадора, назвао правим именом - квазидржавом и нагласио да они игноришу међународно право, као и законске захтеве и интересе Србије и српског народа, покушавајући да легализује своје постојање.
„Данас је дијалог у стагнацији. У међувремену није пронађена алтернатива за њега, без обзира колико би неко волео да се пресече овај Гордијев чвор. Брисел и Вашингтон сада појачавају своје активности како би поново покренули преговарачки процес. Важно је запамтити да је потребан озбиљан разговор о будућим односима Београда и Приштине“, рекао је Лавров.
Он је нагласио и да би спољна помоћ у дијалогу требало да се одвија „без уцена и увртања руку једне стране уз истовремено подстицање сумњивих апетита друге стране“.
„Алтернатива дијалогу била би изузетно опасна за све“, додао је Лавров.
Лавров је истовремено подсетио да је дијалог започет 2010. године уз посредство ЕУ, али да се зацртани пут до обострано прихватљивих споразума, посебно у вези са осигурањем безбедности Срба на Косову, није остварио због потеза косовских Албанаца.
Овакав став јесте до сада најбоља прилика да се свет, али нарочито косовски Албанци и сепаратисти, приведу "к' познанију права" и то више уопште не изгледа тако немогуће.
Или ћемо дозволити да Александар Вучић о свему одлучи сам и тако поколеба и подршку Русије која није била јача у последњих неколико деценија?
У међувремену је састанак у Вашингтону, на коме је Вучић требало да се сретне са представницима албанских сепаратиста, одложен за 4. септембар.
Највећи српски песник Петар Петровић Његош је написао „У добру је лако добро бити,на муци се познају јунаци". Данас се свет као и Србија суочава са још једним непријатељем који је невидљив, али опасан а за старије особе смртоносан. Тако тврде стручњаци а прихватају политичари. Тај вирус се зове корона.
Изјава Драгана Шормаза дата телевизији Н1 да је Русија сама себе искључила из преговора на релацији Београд-Приштина у најмању руку је чудна и необична. Овај високопозицинирани кадровик СНС-а и посланик у Скупштини Србије још каже да Русија сем што има нуклеарно наоружање више не представља никакву чак ни регионалну силу и да она нема шта да се пита по питању решавања статуса јужне српске покрајине.
Пут кроз помрчину незнања и неразумевања српске прошлости однедавно је боље осветљен новим лучама са старих путовања руског научника и дипломате Ивана Јастребова. Он је у 19. веку с револвером у џепу предузимао рискантна истраживања нестајуће српске баштине на простору Косова, Метохије, Македоније и Албаније.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
