Тренутно стање у Србији крајње експлозивно. Да су све опозиционе странке остале верне етичком аспекту бојкота данас би власт била смењена али је она већ сада изгубила легитмитет, каже проф Слободан Првановић у интервјуу за КМ Новине.
Вапај за бојотом избора у Србији је најјаче одјекнуо 2013. године када су на основу неуставног Бриселског споразума квази-избора албанских сепаратиста требали да се одрже и на северу Косова и Метохија што је било по први пут на целој територији покрајине. Народ је здушно подржао бојкот који је у огромној мери и успео али је онда уследила реакција власти из Београда и употребом силе, воља народа је сломљена и игнорисана уз сагласност и директно учешће свих светских релевантних фактора за "успостављање демократије".
Ове године смо и у централној Србији имали идентичну и поновљену ситуацију као тада на Косову и Метохији. Иста власт која је тада прибегла свим мерама које је сматрала неопходним, а највећи број их је био илегалан, спровела је то и у остатку Србије ван КиМ.
Бојкот избора је метода којој се у централној Србији никада пре није тако прибегавало као овај пут. Поједине странке које су се сврстале у ред позиционих прибегле су идеји бојкота али његов најјачи заговорник свакако је био професор Слободан Првановић са којим разгововарамо о бојкоту као политичком средству, успешности, последицама...
- Ви сте били један од најдоследнији заговорника идеје да се избори у Србији 2020. године бојкотују. Има оних који још увек нису схватили потребу за њим. Још једном, зашто је бојкот био важан?
С. Првановић: Бојкотом смо показали наше непристајање на окупацију државних органа и институција од стране оних који желе да злоупотребе своје положаје у њима, а како би омогућили наставак пљачкања Србије. Бојкотом смо се супротставили онима који не поштују Устав и законе, онима који укидају демократију и онима који свој останак на власти обезбеђују путем бесомучног обмањивања и лагања народа. Протекли избори нису имали никакву везу са изборима какви су стандард у цивилизованом свету. Ништа ту није било регуларно и поштено, ни у припремној фази ни у току самих избора. Одлуком да бојкотујемо те нелегалне изборе ми смо рекли да им нећемо дати легитимитет.
Главни разлог за бојкотовање оваквих избора је етичке природе. У ситуацији кад власт силује народ, кад се многима прети, кад су људи уцењени и застрашени, неморално је учествовати у томе. Свако ко је знао шта све неки наши суграђани трпе, а није сам био присиљен да учествује на изборима, из етичких разлога је морао да се определи за бојкот и, макар на тај начин, осуди то што се другима ради. Зато смо, тиме што смо у великој већини бојкотовали изборе, показали да смо морални и солидарни. Као што су грађани Црне Горе то показали претходних месеци, тако смо и ми сада показали да и даље у себи имамо духовну, односно етичку вертикалу.
- Медији нису дали простора да се промовише идеја бојкота већ су је као(?) по директиви или игнорисали или нападали - због чега је то тако?
С. Првановић: У Србији данас већина медија представља део владајућег режима. Највеће телевизије су пропагандни сервиси власти, а о таблоидним новинама не треба ни говорити. Својом гебелсовском пропагандом ови медији фабрикују лажну слику о стању ствари у Србији, о томе шта се дешава и ко је какав. Игнорисање и сакривање бојкота је само једно у низу обмањивања јавности у Србији. Последње на што ће ова извитоперена власт да пристане је да дозволи медијима да на истинит и објективан начин извештавају о актуелним догађајима. Када би то допустили, у року од пар месеци више не би били на власти. Зато су режимски медији скривали и саму чињеницу да ће главне опозиционе странке бојкотовати изборе, а још више који су разлози за бојкот. Након избора ће, из истог разлога, скривати чињеницу да је већина бирача бојкотовала изборе, а наставиће са обмањивањима и лажима и на све друге теме које се временом буду јављале.
- Да ли сада можемо јасно да кажемо шта и ко је све допринео збуњивању народа и слабљењу идеје бојкота као вида општег отпора?
С. Првановић: Идеји бојкота су велику штету нанели они из опозиционих кругова који су занемаривали његов етички аспект. Када се занемари етичност, онда крећу приче о прагматизму какве смо слушали. Разна оправдања су пласирана, а све са циљем да се прикрије користољубивост политичара у неким опозиционим странкама и покретима. Многима су уста била пуна приче како они хоће да се жртвују за народ, да им је једини циљ да се у парламенту боре против владајућих странака, а никоме од њих ни на крај памети није било да кажу да ће се одрећи посланичких плата и привилегија које припадају посланицима, што би било природно за онога ко се жртвује за добробит народа. Тим лицемерним приступом су, пре свега, нанели штету сопственом рејтингу, као што смо имали прилике да видимо. Али, допринели су и извесном подизању излазности на изборима. Да су били принципијелни и од речи, бојкот би имао још већи успех. Сада може и тачно да се установи колико би успешнији бојкот био, довољно је сабрати проценте које су ове опозиционе странке освојиле.
- Ви ни једног тренутка нисте имали недоумицу око тога бојкотовати изборе или не и о томе сте говорили како на друштвеним мрежама тако и у ауторским текстовима. Да ли сте, као један од најзначајнијих заговорника бојкота трпели притиске због тога и да ли можда очекујете репресију након завршеног “изборног процеса”?
С. Првановић: Нисам трпео притиске, а нисам размишљао о могућности репресије након изборног процеса.
- По Вашој процени, да ли је бојкот успео?
С. Првановић: Мислим да је бојкот био изузетно успешан. Апсолутно сумњам да је на гласање изашло више од 40% бирача. Најбољи доказ за то је чињеница да се нико не усуђује да објави коначне цифре. Из владајуће странке је одмах након затварања биралишта изашла тврдња да је на гласање изашло 50,2%, а свима је јасно колика је то лаж и колико је њима такво лагање неопходно, па зато сада удворице о томе ћуте. Истина је да је власт изгубила легитимитет јер је на гласање изашло много мање од 50% бирача. Када би се узело у обзир и то колико људи је било принуђено и присиљено да изађе на изборе, дошло би се до закључка да владајуће странке искрено подржава око 30% наших грађана. А, када би највећи медији почели истинито да извештавају, та подршка би се свела на 20-ак процената.
- Како то да је бојкот ипак успео када је сав главни проток информација био блокиран? Одакле тако снажна подршка тој идеји?
С. Првановић: Бојкот је успео зато што се великом делу народа смучио овај пљачкашки и лажовски систем, а сам председник Србије, као главни експонент ове власти, се згадио огромном броју људи. Све је овде подређено томе да се омогући једном кругу људи да неотесано пљачкају Србију. Пропаганда са режимских медија то скрива и власт приказује као поштену и патриотску, али све више људи увиђа да то није тако и истина се полако шири. Да су избори одложени, још већи број људи би их бојкотовао. Овај режим сваким даном губи на подршци. То је реалан и незаустављив процес којег су свесни и у самој власти, па зато покушавају де се спасу пада тиме што појачавају пропаганду, све више застрашују, уцењују или подмићују људе. Али, прошло је време када су имали реално утемељење у народу и стварну већинску подршку. Сада су они на власти упркос већинској вољи народа и зато они представљају окупаторску власт.
- Баш као и на Косову и Метохији, бојкот је у потпуности успео а власт тера по своме. Како то тумачити?
С. Првановић: Власт је саму себе довела у позицију где има јако сужен маневарски простор. Да би остали у фотељама, ови на власти морају да наставе са обмањивањем јавности, са кочењем тужилаштва, са репресијом над народом, са испуњавањем захтева иностраних моћника. Само тако они могу да остану на власти. Када власт нема легитимитет, када нема већинску подршку у народу, а то је случај са овом влашћу, она мора на тај начин да спречава потресе који могу да је оборе.
- Завршен је процес који је имао улогу да личи на “изборе”. Упркос свим најавама и очекивањима да се овако завршити, као да нема одговарајуће реакције на то?
С. Првановић: Једни не реагују јер не смеју, други јер не знају шта их је снашло, а има и оних који воде рачуна само о својим интересима, па зато ћуте. Нелегитимна власт, какву сада имамо, подложна је притисцима и уценама, па ће то бити искоришћено од стране оних који имају своје интересе овде, пре свега на Косову и Метохији. Зато не треба да чуди уколико са запада не само да не стигну осуде за успостављање диктатуре у Србији, већ крену да стижу честитке за велики успех на величанственим изборима. Нелегитимна власт, а самим тим и нестабилна власт, најбољи је савезник онима који се руководе искључиво интересима, и то само сопственим интересима. Оваквој власти треба подршка са стране, па ће за њу да ураде све што им се тражи, а тражиће се.
Људи попут проф. Првановића који би хтели да јавности саопште истину, у великом су проблему јер је тешко објаснити било шта што није укалупљено у медијски концепт ове власти која се без престанка користи различитим манипултивним методама. Колективна свест је устројена тако да се, зависно од потребе и (не)популарности одлука и уступака на штету српских националних интереса, медији и јавне личности често наводе како се то односи на "Србију". Свакако да се односи али за причињену штету није крива ни одговорна држава јер она је много више и комплексније од географског појма, већ конкретна власт. У Србији, као у свакој диктатури, власт има име и презиме а оно је Александар Вучић. Упркос његовој страховлади и насилном једноумљу, он не само у овој прилици, већ је и раније имао подршку ЕУ али и остатка западног света као када су, на пример, цинично констатовали да у Србији постоји “слобода медија”. Није тешко закључити да је то онај део света који здушно подржава и управо изводи отимање Косова и Метохије, сетимо се само НАТО агресије 1999. године и њених свеукупних последица.
- Да ли је ова подршка доказ тврдњама да је управо Вучић онај за кога се верује да би могао, ма у каквој форми, да на српској потпише признање “независности Косова и Метохије” од стране Београда?
С. Првановић: На западу постоје и они којима су цивилизацијске норме и принципи на првом месту, али и они којима су интереси на првом месту. Први ће свакако осудити оно што је Вучић направио од Србије, а други ће видети прилику да преко њега спроведу у дело оно што би хтели у вези са Косовом и Метохијом. Председник Србије је последњи који би смео да учини ишта што иде у правцу признавања Косова као независне државе, али, на жалост, имали смо прилику да се уверимо да је тренутни председник јавно износио идеје које су ништа друго до велеиздајничке. Ми грађани се ту налазимо у врло незгодној ситуацији. На једној страни треба да бранимо институцију председника Србије како би чували суверенитет државе, а на другој страни дужност нам је да се супротстављамо ономе ко се налази на тој функцији јер то од нас тражи обавеза чувања интегритета Србије. Мене лично то подсећа на 99-ту годину. Тада сам мислио све најгоре о Милошевићу, али сам се одазвао на мобилизацију и све време сам био учесник у рату за одбрану Косова. И сада, као и онда, мора да се води рачуна о томе шта је институција председника Србије, а шта је особа која се налази на тој функцији. Институцију председника треба да поштујемо, али онај који сада врши ту функцију је недостојан тог места. Њему лично и његовој издајничкој политици морамо да се супротставимо, али водећи рачуна да не угрозимо суверенитет наше државе. Са запада подршка у очувању интегритета Србије може да нам стигне само од стране оних принципијелних људи, а од оних других, којима су интереси примарни, никакву подршку нећемо добити. Они ће подршку пружати Вучићу. Толерисаће све што он овде ради против сопственог народа како би од њега добили оно што желе да он уради против сопствене државе. Он ће урадити то што они од њега буду тражили да би му они помогли да остане на власти.
- Видели смо и то да Србија нема опозицију. Ако је и има онда је то искључиво народ који је ове изборе бојкотовао али он нема доследног и вођу од поверења ни код једног од представника “анти-режимске” струје. У таквој ситуацији, да ли и како се може спречити признање “независности” КиМ?
С. Првановић: Признавање Косова ће се, изгледа, десити. Наравно, ако ми то не спречимо, а начин да то урадимо је побуна. Може се рећи да је прва побуна била оно лупање у шерпе када су стотине хиљада људи отворено показали да су против ове антидржавне и антинародне власти. На неки начин овај бојкот је била друга побуна против овог система. Ако ни она не доведе до тога да се власт уразуми, да почне да се држи слова закона, не треба да чуди ако дође до свеопште грађанске побуне. Ко би покренуо или водио побуну, када и како ће она почети, немогуће је предвидети. Побуна против система ће бити побуна против свега што власт ради, како онога што ради против интереса народа тако и онога што ради против саме државе.
- Да ли можемо упркос водећем, неповољном наративу у медијима и “званичној јавности”, да очекујемо некакво изненађење попут бојкота а које би произашло из народа?
С. Првановић: Ситуација у Србији је таква да у сваком тренутку, чак и без ичије организације и без икакве припреме, може да се деси да дође до побуне. Незадовољство у народу је огромно. Људи су незадовољни због безакоња, неправде, лоповлука, шиканирања, понижавања, издаје, корупције, обмањивања... Незадовољство је огромно и јако дуго траје. У таквој ситуацији, сликовито речено, свака пахуља, ма колико лагана била, може да буде она која ће да изазове лавину.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
 |
| Професор Слободан Првановић |
Вапај за бојотом избора у Србији је најјаче одјекнуо 2013. године када су на основу неуставног Бриселског споразума квази-избора албанских сепаратиста требали да се одрже и на северу Косова и Метохија што је било по први пут на целој територији покрајине. Народ је здушно подржао бојкот који је у огромној мери и успео али је онда уследила реакција власти из Београда и употребом силе, воља народа је сломљена и игнорисана уз сагласност и директно учешће свих светских релевантних фактора за "успостављање демократије".
Ове године смо и у централној Србији имали идентичну и поновљену ситуацију као тада на Косову и Метохији. Иста власт која је тада прибегла свим мерама које је сматрала неопходним, а највећи број их је био илегалан, спровела је то и у остатку Србије ван КиМ.
Бојкот избора је метода којој се у централној Србији никада пре није тако прибегавало као овај пут. Поједине странке које су се сврстале у ред позиционих прибегле су идеји бојкота али његов најјачи заговорник свакако је био професор Слободан Првановић са којим разгововарамо о бојкоту као политичком средству, успешности, последицама...
- Ви сте били један од најдоследнији заговорника идеје да се избори у Србији 2020. године бојкотују. Има оних који још увек нису схватили потребу за њим. Још једном, зашто је бојкот био важан?
С. Првановић: Бојкотом смо показали наше непристајање на окупацију државних органа и институција од стране оних који желе да злоупотребе своје положаје у њима, а како би омогућили наставак пљачкања Србије. Бојкотом смо се супротставили онима који не поштују Устав и законе, онима који укидају демократију и онима који свој останак на власти обезбеђују путем бесомучног обмањивања и лагања народа. Протекли избори нису имали никакву везу са изборима какви су стандард у цивилизованом свету. Ништа ту није било регуларно и поштено, ни у припремној фази ни у току самих избора. Одлуком да бојкотујемо те нелегалне изборе ми смо рекли да им нећемо дати легитимитет.
Главни разлог за бојкотовање оваквих избора је етичке природе. У ситуацији кад власт силује народ, кад се многима прети, кад су људи уцењени и застрашени, неморално је учествовати у томе. Свако ко је знао шта све неки наши суграђани трпе, а није сам био присиљен да учествује на изборима, из етичких разлога је морао да се определи за бојкот и, макар на тај начин, осуди то што се другима ради. Зато смо, тиме што смо у великој већини бојкотовали изборе, показали да смо морални и солидарни. Као што су грађани Црне Горе то показали претходних месеци, тако смо и ми сада показали да и даље у себи имамо духовну, односно етичку вертикалу.
- Медији нису дали простора да се промовише идеја бојкота већ су је као(?) по директиви или игнорисали или нападали - због чега је то тако?
С. Првановић: У Србији данас већина медија представља део владајућег режима. Највеће телевизије су пропагандни сервиси власти, а о таблоидним новинама не треба ни говорити. Својом гебелсовском пропагандом ови медији фабрикују лажну слику о стању ствари у Србији, о томе шта се дешава и ко је какав. Игнорисање и сакривање бојкота је само једно у низу обмањивања јавности у Србији. Последње на што ће ова извитоперена власт да пристане је да дозволи медијима да на истинит и објективан начин извештавају о актуелним догађајима. Када би то допустили, у року од пар месеци више не би били на власти. Зато су режимски медији скривали и саму чињеницу да ће главне опозиционе странке бојкотовати изборе, а још више који су разлози за бојкот. Након избора ће, из истог разлога, скривати чињеницу да је већина бирача бојкотовала изборе, а наставиће са обмањивањима и лажима и на све друге теме које се временом буду јављале.
- Да ли сада можемо јасно да кажемо шта и ко је све допринео збуњивању народа и слабљењу идеје бојкота као вида општег отпора?
С. Првановић: Идеји бојкота су велику штету нанели они из опозиционих кругова који су занемаривали његов етички аспект. Када се занемари етичност, онда крећу приче о прагматизму какве смо слушали. Разна оправдања су пласирана, а све са циљем да се прикрије користољубивост политичара у неким опозиционим странкама и покретима. Многима су уста била пуна приче како они хоће да се жртвују за народ, да им је једини циљ да се у парламенту боре против владајућих странака, а никоме од њих ни на крај памети није било да кажу да ће се одрећи посланичких плата и привилегија које припадају посланицима, што би било природно за онога ко се жртвује за добробит народа. Тим лицемерним приступом су, пре свега, нанели штету сопственом рејтингу, као што смо имали прилике да видимо. Али, допринели су и извесном подизању излазности на изборима. Да су били принципијелни и од речи, бојкот би имао још већи успех. Сада може и тачно да се установи колико би успешнији бојкот био, довољно је сабрати проценте које су ове опозиционе странке освојиле.
- Ви ни једног тренутка нисте имали недоумицу око тога бојкотовати изборе или не и о томе сте говорили како на друштвеним мрежама тако и у ауторским текстовима. Да ли сте, као један од најзначајнијих заговорника бојкота трпели притиске због тога и да ли можда очекујете репресију након завршеног “изборног процеса”?
С. Првановић: Нисам трпео притиске, а нисам размишљао о могућности репресије након изборног процеса.
- По Вашој процени, да ли је бојкот успео?
С. Првановић: Мислим да је бојкот био изузетно успешан. Апсолутно сумњам да је на гласање изашло више од 40% бирача. Најбољи доказ за то је чињеница да се нико не усуђује да објави коначне цифре. Из владајуће странке је одмах након затварања биралишта изашла тврдња да је на гласање изашло 50,2%, а свима је јасно колика је то лаж и колико је њима такво лагање неопходно, па зато сада удворице о томе ћуте. Истина је да је власт изгубила легитимитет јер је на гласање изашло много мање од 50% бирача. Када би се узело у обзир и то колико људи је било принуђено и присиљено да изађе на изборе, дошло би се до закључка да владајуће странке искрено подржава око 30% наших грађана. А, када би највећи медији почели истинито да извештавају, та подршка би се свела на 20-ак процената.
- Како то да је бојкот ипак успео када је сав главни проток информација био блокиран? Одакле тако снажна подршка тој идеји?
С. Првановић: Бојкот је успео зато што се великом делу народа смучио овај пљачкашки и лажовски систем, а сам председник Србије, као главни експонент ове власти, се згадио огромном броју људи. Све је овде подређено томе да се омогући једном кругу људи да неотесано пљачкају Србију. Пропаганда са режимских медија то скрива и власт приказује као поштену и патриотску, али све више људи увиђа да то није тако и истина се полако шири. Да су избори одложени, још већи број људи би их бојкотовао. Овај режим сваким даном губи на подршци. То је реалан и незаустављив процес којег су свесни и у самој власти, па зато покушавају де се спасу пада тиме што појачавају пропаганду, све више застрашују, уцењују или подмићују људе. Али, прошло је време када су имали реално утемељење у народу и стварну већинску подршку. Сада су они на власти упркос већинској вољи народа и зато они представљају окупаторску власт.
- Баш као и на Косову и Метохији, бојкот је у потпуности успео а власт тера по своме. Како то тумачити?
С. Првановић: Власт је саму себе довела у позицију где има јако сужен маневарски простор. Да би остали у фотељама, ови на власти морају да наставе са обмањивањем јавности, са кочењем тужилаштва, са репресијом над народом, са испуњавањем захтева иностраних моћника. Само тако они могу да остану на власти. Када власт нема легитимитет, када нема већинску подршку у народу, а то је случај са овом влашћу, она мора на тај начин да спречава потресе који могу да је оборе.
- Завршен је процес који је имао улогу да личи на “изборе”. Упркос свим најавама и очекивањима да се овако завршити, као да нема одговарајуће реакције на то?
С. Првановић: Једни не реагују јер не смеју, други јер не знају шта их је снашло, а има и оних који воде рачуна само о својим интересима, па зато ћуте. Нелегитимна власт, какву сада имамо, подложна је притисцима и уценама, па ће то бити искоришћено од стране оних који имају своје интересе овде, пре свега на Косову и Метохији. Зато не треба да чуди уколико са запада не само да не стигну осуде за успостављање диктатуре у Србији, већ крену да стижу честитке за велики успех на величанственим изборима. Нелегитимна власт, а самим тим и нестабилна власт, најбољи је савезник онима који се руководе искључиво интересима, и то само сопственим интересима. Оваквој власти треба подршка са стране, па ће за њу да ураде све што им се тражи, а тражиће се.
 |
| Проф Слободан Првановић је износио конкретне предлоге али и предузимао конкретне акције последњих месеци у покушају да допринесе обарању диктатуре у Србији. У томе је често био и готово усамљен али није одустајао. / Фото: М.В. |
Људи попут проф. Првановића који би хтели да јавности саопште истину, у великом су проблему јер је тешко објаснити било шта што није укалупљено у медијски концепт ове власти која се без престанка користи различитим манипултивним методама. Колективна свест је устројена тако да се, зависно од потребе и (не)популарности одлука и уступака на штету српских националних интереса, медији и јавне личности често наводе како се то односи на "Србију". Свакако да се односи али за причињену штету није крива ни одговорна држава јер она је много више и комплексније од географског појма, већ конкретна власт. У Србији, као у свакој диктатури, власт има име и презиме а оно је Александар Вучић. Упркос његовој страховлади и насилном једноумљу, он не само у овој прилици, већ је и раније имао подршку ЕУ али и остатка западног света као када су, на пример, цинично констатовали да у Србији постоји “слобода медија”. Није тешко закључити да је то онај део света који здушно подржава и управо изводи отимање Косова и Метохије, сетимо се само НАТО агресије 1999. године и њених свеукупних последица.
- Да ли је ова подршка доказ тврдњама да је управо Вучић онај за кога се верује да би могао, ма у каквој форми, да на српској потпише признање “независности Косова и Метохије” од стране Београда?
С. Првановић: На западу постоје и они којима су цивилизацијске норме и принципи на првом месту, али и они којима су интереси на првом месту. Први ће свакако осудити оно што је Вучић направио од Србије, а други ће видети прилику да преко њега спроведу у дело оно што би хтели у вези са Косовом и Метохијом. Председник Србије је последњи који би смео да учини ишта што иде у правцу признавања Косова као независне државе, али, на жалост, имали смо прилику да се уверимо да је тренутни председник јавно износио идеје које су ништа друго до велеиздајничке. Ми грађани се ту налазимо у врло незгодној ситуацији. На једној страни треба да бранимо институцију председника Србије како би чували суверенитет државе, а на другој страни дужност нам је да се супротстављамо ономе ко се налази на тој функцији јер то од нас тражи обавеза чувања интегритета Србије. Мене лично то подсећа на 99-ту годину. Тада сам мислио све најгоре о Милошевићу, али сам се одазвао на мобилизацију и све време сам био учесник у рату за одбрану Косова. И сада, као и онда, мора да се води рачуна о томе шта је институција председника Србије, а шта је особа која се налази на тој функцији. Институцију председника треба да поштујемо, али онај који сада врши ту функцију је недостојан тог места. Њему лично и његовој издајничкој политици морамо да се супротставимо, али водећи рачуна да не угрозимо суверенитет наше државе. Са запада подршка у очувању интегритета Србије може да нам стигне само од стране оних принципијелних људи, а од оних других, којима су интереси примарни, никакву подршку нећемо добити. Они ће подршку пружати Вучићу. Толерисаће све што он овде ради против сопственог народа како би од њега добили оно што желе да он уради против сопствене државе. Он ће урадити то што они од њега буду тражили да би му они помогли да остане на власти.
- Видели смо и то да Србија нема опозицију. Ако је и има онда је то искључиво народ који је ове изборе бојкотовао али он нема доследног и вођу од поверења ни код једног од представника “анти-режимске” струје. У таквој ситуацији, да ли и како се може спречити признање “независности” КиМ?
С. Првановић: Признавање Косова ће се, изгледа, десити. Наравно, ако ми то не спречимо, а начин да то урадимо је побуна. Може се рећи да је прва побуна била оно лупање у шерпе када су стотине хиљада људи отворено показали да су против ове антидржавне и антинародне власти. На неки начин овај бојкот је била друга побуна против овог система. Ако ни она не доведе до тога да се власт уразуми, да почне да се држи слова закона, не треба да чуди ако дође до свеопште грађанске побуне. Ко би покренуо или водио побуну, када и како ће она почети, немогуће је предвидети. Побуна против система ће бити побуна против свега што власт ради, како онога што ради против интереса народа тако и онога што ради против саме државе.
- Да ли можемо упркос водећем, неповољном наративу у медијима и “званичној јавности”, да очекујемо некакво изненађење попут бојкота а које би произашло из народа?
С. Првановић: Ситуација у Србији је таква да у сваком тренутку, чак и без ичије организације и без икакве припреме, може да се деси да дође до побуне. Незадовољство у народу је огромно. Људи су незадовољни због безакоња, неправде, лоповлука, шиканирања, понижавања, издаје, корупције, обмањивања... Незадовољство је огромно и јако дуго траје. У таквој ситуацији, сликовито речено, свака пахуља, ма колико лагана била, може да буде она која ће да изазове лавину.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Слободан Самарџић: Грађани Србије, припремите се на још веће преваре - КМ Новине
Слободан Самарџић: Грађани Србије, припремите се на још веће преваре #Косово #Метохија #Издаја #Вучић #Слободан_Самарџић Започео је последњи чин Вучићеве предаје Косова и Метохије лажној албанској држави „Косово". Треба очекивати најцрњу кампању са лајтмотивом - „ми ту ништа не можемо".
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Љубомир Т. Грујић: БОЈКОТ противуставних избора! - КМ Новине
Љубомир Т. Грујић: БОЈКОТ противуставних избора! #Bojkot #protiustavni #Izbori #Srbija #Proleće #Vlast #Ostanak #Opstanak #Kosovo #Metohija #Izdaja #Beograd #Srbija #kmnovine За ову власт следећи избори су или потпуно завладати или пропасти, а за Србију су потпуно пропасти или зауставити пропадање и отворити могућности за опоравак, следствено.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Бојкот свих повезаних са СНС-ом све док истрајавају у издаји КиМ и остатка Србије - КМ Новине
Бојкот свих повезаних са СНС-ом све док истрајавају у издаји КиМ и остатка Србије "Бојкот свих који директно учествују у напредњачкој политици као чланови, саветници, донатори, лажни аналитичари и академици које спинују за СНС и слично.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.