Долазак ОЕБС-а на Косово и Метохију значио је директне припреме за бомбардовање Југославије

У овом делу:

• Министри спољних послова чланица Контакт групе на састанку у Лондону, март 1998. сепаратисте означили терористима а решење за КиМ препоручили у оквиру очувања целовитости Србије
• Савет безбедности УН септембра 1998. изнова потврдио ставове о очувању целовитости Србије и пружио подршку мирном решењу косовског питања
• У Београду октобра 1998. потписан Споразум између СРЈ и ОЕБС-а чимеје омогућено покретање "Косовске мисије".
• Ускоро извршене припреме за састанак у Рамбујеу који је незванично имао само један циљ - убедити светску јавност како није могуће доћи до договора и како је агресија на СРЈ једина могућност.

1. У току 1998. године на Косову и Метохији се развио организовани оружани покрет албанских сепаратиста. Водили су се оружани сукоби између терористичких албанских снага и легалних оружаних снага СРЈ (Србије и Црне Горе). Крајњи циљ албанских сепаратиста је био отцепљење Косова и Метохије од Србије и претварање Косова и Метохије у независну албанску државу,

Херојска одбрана срских снага није могла да буде војнички сломљена због чегаје покренута опсежна акција читаве администрације и дипломатије западних земаља.

2. Међународна заједница показује интересовање и СБ УН оснива „Контакт групу“коју чине САД, Русија, Француска, Енглеска, Шпанија. Циљ контакт групе је налажење политичког решења за проблем Косова и Метохије. У јесен 16. октобра 1998. године ОЕБС и СР Југославја (Србија и Црна Гора) закључују Споразум којим међународна заједница потврђује суверинитет и територијалну целовитост СР Југославији (Србија и Црна Гора), 

3. У Лондону су се дана 9. марта 1998. године састали министри спољних послова чланица Контакт групе и том приликом издали саопштење у коме пише:
- да је деловање сепаратиста на Косову и Метохији окарактерисано као тероризам,

- основна начела за решавање проблема Косова треба да буду заснована на територијалној целовитости СР Југославије (Србија и Црна Гора), и да буду у складу са стандардима ОЕБС-а, Хелсиншком декларацијом и Повељом Уједињених нација,

- решење мора да узме у обзир права косовских Албанаца и свих других грађана који живе на Косову,




4. На састанку 25. марта 1998. године у Бону министри спољних послова чланица Контакт групе издају ново саопштење. Између осталог, у саопштењу наводи да се начела за решавање косовског проблема заснивају на територијалној целовитости СР Југославије (Србија и Црна Гора), стандардима ОЕБС-а, Хелсиншкој декларацији и Повељи Уједињених нација,

5. Савет безбедности УН дана 31. марта 1998. године, на основу саопштења и начела која је усвојила Контакт група дана 9. и 25. марта 1998. године усваја Резолуцију 1160, у којој између осталог пише:

- да са захвалношћу уважава изјаве министра спољних послова чланица Контакт групе од 9. и 25. марта 1998. године, као и предлог о забрани увоза оружја у СРЈ (Србија и Црна Гора) укуључујући и Косово и Метохију,


- Потврђујући приврженост свих држава – чланица суверенитету и територијалној целовитости СРЈ,
- позива власт у Београду и вођство косовских Албанаца да хитно приступе дијалогу,

- сагласан је да основна начела за решавање косовскохг проблема буду заснована на територијалној целовитости СР Југославије,да буду у складу са стандардима ОЕБС-а, Хелсинсшком декларацијом из 1975. године и Повељом УН, а све у складу са предлозима садржаним у изјавама Контакт Групе од 9. и 25. марта 1998. године.

Познатом карикатуристи Кораксу и тада Срби били криви за све - мај 1998.

6. Савет безбедности УН дана 23. септембра 1998. године је усвојио резолуцију 1199 у којој пише:

- да се изнова потврђују циљеви Резолуције СБ УН број 1160 од 31. марта 1998. године, изражава подршку мирном решењу косовског питања, који би подразумевао статус Косова, суштински већи степен аутономије и значајну самоуправу,

- изнова потврђује приврженост свих чланица суверенитету и територијалној целовитости СР Југославије,

7. У Београду је дана 16. октобра 1998. године потписан Споразум о Косовској верификационој комисији Организације за европску безбедност и сарадњу између СРЈ и ОЕБС-а. ОЕБС изјављује своје поштовање суверинитета и територијалног интегритета СР Југославије, свих држава у региону у свему као у Повељи УН, начелима Хелсиншке декларације и Париске повеље. ОЕБС је преузео обавезу да помогне СР Југославији у спровођењу Резолуције Савета безбедности УН бр. 1160 и 1199.

Вилијам Вокер, Американац у "Европској мисији", пред камерама глуми миротворца док припрема најбруталнију војну агресију на Србију са лажним поводом.

Верификациона комисија коју је предводио Вилијем Вокер обавила је контролу војних средстава у СРЈ (Србија и Црна Гора). Чланови комисије су највеће интересовање показали за ПВО систем. Генерал Милош Ђошан у својој књизи „Од НАТО агресије до Хашког трибунала“ (страна 156.) приликом обиласка комисије његовој јединици, између осталог, пише:

“Први долазак верификатора у контролу био је 16. децембра 1998. године у 10,00 часова. Појавило се возило марке „ХАМЕР“ са наранџастом навлаком, црним возачем средњих година и једним белим млађим човеком, помало кукастог носа и обореног погледа. Након уобичајене процедуре, приступили су контроли. Упорни и детаљни до ситничавости, пребројавали су оруђа, упоређивали бројеве на ракетама и лансирним механизмима и сравњивали су их сасвојим списком, попут играча томболе“.

Припадници мисије ОЕБС на КиМ, новембар 1998.

8. На основу постигнутог Споразума између ОЕБС-а и СР Југославије од 16. 10. 1998. године СБ УН усваја дана 24. октобра 1998. године Резолуцију 1203 у којој поред осталог пише:

- да се СБ позива на претходно усвојене резолуције 1160 и 1199 и на важност мирног решења проблема Косова,

- СБ УН поздравља потписивање Споразума од 16. 10. 1998. године,

- СБ УН се позива на циљеве из Резолуција 1160 и 1199 из 1998. године,

- СБ УН потврђује изнова приврженост свих држава-чланица суверенитету и територијалној целовитости СР Југославије (Србија и Црна Гора),

- Захтева се од косовских Албанаца да осуде све терористичке акције,
 
9. Контакт група дана 29. јануара 1999. године у Лондону, након састанка министара својих држава чланица, издаје саопштење у коме пише:

- основа за правично решење мора да укључи и начела која је успоставила ова група,

- помињу се елементи за суштинску аутономију,

- уважава се став преговарача да су идентификоване одређене тачке које захтевају коначне преговоре између страна,

- Контакт група одлучује да позове представнике влада СРЈ и Републике Србије као и представнике косовских Албанаца у Рамбује 6. фебруара 1999. године.

Копредседавајући су Ибер Ведрин и Робин Кук, ради почетка преговора уз непосредно учешће Контакт групе.





Овим саопшењем Контакт група је позвала Владу суверене државе СР Југославије и Владу Србије да учествују на преговорима, ради налажења мирног решења за проблем Косова и Метохије, а све то на основу претходно установљених начела.

10. Припреме за почетак рада скупа у Рамбујеу су завршене пошто су утврђена начела, а то су начела установљена саопштењем Контакт групе од 9. марта 1998. године у Лондону, затим саопштењем исте групе од 25. марта 1998. године у Бону и најзад саопштењем исте групе од

29. јануара 1999. године којим су потврђена начела из претходних саопштења од 9. и 25. марта 1998. године.

Начела за решавање косовског проблема треба да буду заснована на територијалној целовитости СР Југославије (Србије и Црне Горе) а све у складу са стандардима ОЕБС-а, Хесиншком декларацијом и Повељом УН.

11. Председник СБ УН дана 29. јануара 1999. године издаје Саопштење којим изражава подршку Савета безбедности саопштењима Контакт групе од 29. јануара 1999. године ка постизању политичког споразума заснованог на суштинској аутономији и једнакости свих грађана и етничких заједница на Косову и изнова потврђује своју приврженост суверенитету и територијалној целовитости СР Југославије (Србија и Црна Гора).

12. Влада СРЈ и Влада Србије су на основу претходно утврђених начела и услова, како су наведена у Лондонском саопштењу од 29. јануара 1999. године а која су изнова потврђена истога дана од стране Председника Савета безбедности УН, послале своју делегацију у Рамбујеу која је изразила сагласност са напред наведеним начелима и условима. То је био само Споразум из Рамбујеа о Начелима скупа у Рамбујеу за мирно решење проблема Косова и Метохије.

Сусрет у Рамбујеу - догађај који је употребљен да се на највишем нивоу обмане јавност како није могуће доћи до договора и како је агресија на СРЈ једина могућност.

Претходно:

• ФЕЉТОН Михајла Макића - l део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - ll део

---

---

---