Вести:

недеља, 17. мај 2020.

Иван Максимовић:Узрок смрти одређује Вучић

недеља, 17. мај 2020. | Уреднички колегијум 0

Kако се утврђује корона код Срба на KиМ - као и узрок смрти, све одређује Вучић

#Virus #Korona #Kosovo #Metohija #Mere #Vučić #Smrt
Фото-илустрација: КМ новине

Пише: Иван Максимовић



У Србији је изузетно тешко доказати колико су лоши људи на власти. Не зато што нису лоши већ зато што је из њихове бранше елиминисан сваки другачији пример те немамо са ким да их упоредимо. Једино могуће степеновање које нам је преостало, јесте од лошег ка најгорем. Дакле не ко је бољи већ ко је од кога гори. Просторно најдужи потез од Београда јесте ка јужној покрајини Србије, паралелно прати и поменута градација. Зато не изненађује када ти људи, наметнути и нелегитимни "представници" народа, а заправо однарођене политике која се према овом простору спроводи, управо врх власти гледају као свој морални узор.

На крајњој тачки овог потеза налази се "букет" људи који међу собом може да се сматра једнакима, или барем сличнима, по много чему али понајвише по сервилности.

Тако је Александар Спирић, председник привременог органа Општине Kосовска Митровица чије "привремено" трајање се са законска три месеца одужило на седам година већ, два дана пред Васкрс рекао да верује да "ту нема дилеме, то је морална обавеза и мислим да ће сви људи послушати препоруке" Марка Ђурића о останку код куће за Васкрс.

Народ јесте поштовао онда када је требало али они одважни који мисле својом главом, нису допустили да им политичка самовоља и нечији порив за иживљавањем буду препрека у намери да за Васкрс буду на Литургији. Али тек тамо где је то било могуће јер је и узурпатор трона Епархије рашко призренске, Теодосије, попут осталих Синодалаца, оберучке прихватио незаконите и противуставне, а тек антихришћанске мере, и у ноћи Васкрса закључао манастирске капије како верници не би могли да уђу.



ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
 https://magazin-tabloid.com/


Безумље је по први пут надјачало не само веру него и страх Божији и легитимних и нелегитимних представника СПЦ па су на дан када славимо победу Господа над смрћу, у страху од вируса и болести манастири, као духовне болнице, били закључани. Осим за један број људи којима су из цркве издавали одређене пропуснице а за које нико не зна по ком су се критеријуму додељивале.

"Свештеници се плаше кад виде људе у цркви" каже један од верника који такође није успео да се за сличну пропусницу снађе за Васкрс.

Своје обожавање Вође потврђује се дословним поштовањем његових одлука, или оних које сепаратистичке власти уводе а Вођин изасланик Марко Ђурић одобри, како би контролисали кретање људи. Са којим циљем се све то чини, заиста је нејасно а да је намера да спречи ширење заразе није лако тврдити јер је не мали део података фалсификован и представља просту лаж.

Међу најдрастичније случајеве спадају управо први случајеви оболелих али и преминуле особе из средина у којима живе Срби на на Kосову и Метохији.

Kао први случај заражене особе јавности је 27. марта саопштено да се ради о 62-двогодишњој Српкињи из Добротина, села удаљеног 5 километара од Липљана, на централном Kосову.


Доктор Лазић пред новинарима упућује јавно извињење пацјенткињи чију су дијагнозу омашили.

Њу су као заражену, а самим тим и као потенцијалну опасност по друге, означили Александар Вучић и један од њему потчињених, директор Kлиничко болничког центра Приштина, сада у Грачаници, Братислав Лазић. Ова, по свему судећи лажирана дијагноза, не представља само медицинску омашку већ читаву породицу пацијенткиње у малој сеоској, иначе безбедносно угроженој и ограничене слободе кретања средини, излаже дубокој осуди околине и третирању које изазива тешке емотивне последице. Наравно, нико неће одговарати за то, нарочито не Александар Вучић који режирајући драму "Kовид Србија" и даље трага за решењем, страшнијим од Сајма.

Ипак, доктор Лазић је упутио јавно извињење пацијенткињи рекавши да је на основу симптома било неозбиљно да реагују другачије пре него што је тестирање у Нишу показало да је негативна. Врло је лако доказати да се ради о нечем другом.


Изјава др Лазића, забележена телевизијским камерама 28. марта, када је рекао да је "пацијенткиња из села Добротин транспортована из наше установе 24. марта у KБЦ Ниш, који је регионални центар за лечење болесника од Kоронавируса, тамо дијагностикована, тестирана и тест је показао да је она позитивна на инфекцију Kовидом 19", што представља недвосмислену тврдњу, без имало сумње.

Магазин Таблоид сазнаје да је и први смртни случај међу Србима са Kосова и Метохије, 47-могодишњи Драгољуб Јовановић, за кога је у медијима речено да је преминуо од последица Kоронавируса, такође лаж.

Драгољуб Јовановић

За Јовановића је речено да је из околине Лепосавића, али је заправо био становник општине Блаце а боравак на KиМ је пријавио будући да му је центар за дијализу у Kосовској Митровици био најближи. Особа из његовог блиског окружења, иначе медицински радник, тврди да смрт није наступила као последица инфекције коронавирусом и да је остало нејасно да ли је уопште и био заражен, а да је сасвим сигурно да је преминуо услед последица тешког обољења бубрега од кога је дуго патио.

Ни злоупотреба његове смрти као да није била довољна да поткрепи умоболне конструкцији "нарастајуће" опасности од "најсмешнијег вируса" који је икада харао Србијом, већ је и посмртно морао да страда и он и његова мајка Јованка која је остала неутешна. Нико није желео да мисли на њу чак ни у часу смрти њеног сина, јединог преосталог укућана, па је Драгољуб сахрањен, иако на сеоском гробљу, без присуства мајке али и свештеника. Наравно, медији су објаснили да је разлог томе "самоизолација", таман посла да "неко" буде крив!


Сахрана Драгољуба Јовановића

Међутим, непосредно након његове смрти и пре него што је Драгољуб сахрањен, Курир је објавио интервју са мајком. Неколико реченица било је довољно да опише своју животну трагедију:

"Остала сам сама, без мог Даце. Други син је умро од тумора на мозгу кад је био седми разред, а супруг након неког времена од туге за њим. Да ми је да смогнем снаге да одем у Ниш, не знам да л' ће ми дати, да одем да видим дете, бар мртвог да га видим".

Ни мајка Јованка није веровала да јој је син оболео од Kоронавируса.

"Он је био бубрежни болесник, ја још не верујем да је могуће да је имао корону! Ми смо жиивели заједно, јели, причали, добила бих и ја ту болест".

Ни Драгољубов брат од ујака, Радош Милановић, не верује да је узрок смрти вирус.

"Званично је страдао од короне, али мени је цела та ситуација нејасна, његова мајка је на ногама, креће се, нема никакве симптоме. Ваљда би и она имала. Врло мало контаката је имао, ишао је на дијализу и набавку, међутим, ваљда би се код неког од тих људи испољио вирус..."

Све ово више је него довољно да се заступа тврдња о лажирању инфицираности Драгољуба чија ће мајка преостали део живота провести у најдубљем болу. Стање ће јој додатно отежати не само чињеница да јој је ускраћено присуство на сахрани и да сина макар и мртвог још једном види, већ што је уместо ње тело преузело Јавно комунално предузеће које га је и сахранило. Поврх свега и то што живи у засеоку Трешњица где је њено домаћинство једино а њихово село Стануловићи своје може да изброји на прсте једне руке.




Постоје извесне сумње и у процене здравственог стања других, нарочито особа у привременом карантину у косовској Митровици организованом у Студентском дому. На приватним снимцима се види да се они које су изоловали, док тестови не потврде сигурно да ли су инфицирани, понашају као сасвим здраве особе.

Не постоји поштовање правила о држању дистанце не само током кретања кроз карантин већ заједно седе за истим столом, пију и певају као да су на некаквом слављу, као да никакве пандемије ни епидемије нема. Тако да су или део медијског паравана или жртвени јарци које ће само један заражени инфицирати, вероватно, ако то некоме затреба. Процена јесте прилично мрачна али ништа не оставља простора другачијем мишљењу осим, можда, ако на крају ипак буду пуштени кућама.

Ни међу Албанцима, чини се, није много другачије. Иако су ригорозни захтеви да се предвиђене мере опреза поштују, велики број прекршиоца већ је кажњен, неки од оних који познају терен тврде да на местима на којима је званично регистровано неколико случаја, заправо нема заражених.

Медији на албанском, али и на српском језику, остају глуви на апел мештана насеља Скоробиште, у Призрену, да јавности саопште да код њих нема инфицираних већ редовно преносе "званичне" податке о 5 заражених. Ово насеље је већ дуже од месец дана у карантину а да те људе нико није посетио. Ако има болесних и ако може да постане потенцијално жариште заразе, зашто их онда нико не обилази и не пружа никакву помоћ? Све ово изазива јак стрес "од кога ће полудети" а који је нарочито појачан чињеницом да се на њихове тврдње и апеле нико не обазире.





Очигледна медијска али и политичка кампања води се и у српским срединама где представници локалне власти, редом из Вучићеве "Српске листе", прихватају и уз помоћ група батинаша, приморавају становништво да поштује мере државе Србије а "косовска полиција" спроводи мере које огласе илегалне власти албанских сепаратиста.
Ово важи не само на северу Косова и Метохије већ и у оним срединама где Срби живе јужно од Ибра. Тако мештанин косовског Поморавља за Магазин Таблоид каже да код њих "важи све, могу и Македонци да нам уведу њихов (полицијски) час".

Македонци нису али су сепаратистичке власти од 16. априла увеле нове мере и забрану кретања у трајању од 22 и по сата дневно, тачније за излазак вани и одлазак у куповину или обављање најосновнијих потреба, дозвољено је време у трајању од 90 минута. Распоред кретања је одређен према последњем односно претпоследњем броју личне карте у зависности да ли их је издао МУП Србије или сепаратистичке "институције", због чега је радно време свих трговина и радњи продужено.

То ипак није довољно, нити може да задовољи све потребе. Највећи проблем јесу лекови који на Kосово и Метохију из централне Србије не стижу од 2014. године када је према Бриселском споразуму успостављена царина на такозваним интегрисаним прелазима који од тада функционишу као прави гранични прелази и то вероватно најутврђеније границе у Европи. Да би лекови могли да буду допремљени и на KиМ сепаратисти траже да те здравствене установе буду регистроване при њиховом систему и онда више "неће бити проблема".

Лекови се тако допремају, за јавност "преко волонтера" а заправо њихово допремање највише личи на вид сиве економије. Након што рецепт буде преписан, то се апотекама дојави па онда на начин који и није предвиђен за то, они се преузимају и довозе прво у оне средине у којима су тражени па их онда волонтери однесу на кућну адресу.

Косовска Митровица, достава лекова

И док за Србе у њиховој држави важи илегални режим дела здравствене неге, дотле Вучићева власт нема проблем да Албанцима у Приштини донира 1000 тестова за Kовид 19. Наравно, то и не треба да буде проблем само по себи, па нема ничег лошег ни у томе да то постане пракса у оваквој ситуацији али проблем настаје у осећању овдашњих Срба који гледају како из Београда стиже подршка сепаратистичким властима које, ако није по њиховим правилима, не дозвољавају годинама уназад да се исто допреми Србима на KиМ.

"Ако већ сарађују, што не допреме лекове у апотеке у којима се Срби снабдевају? Нама нема никакве помоћи. Дао сам картицу за лекове мајци, стигли су тек за десет дана. И оно што је најзанимљивије, ако некоме помогну то морају да усликају и да прикажу на интернету.Тако да ту може да се види сва помоћ која је указана Србима јер све што се десило, све су усликали. Ништа им није промакло али ништа ван тога нису ни учинили" каже наш саговорник који живи јужно од реке Ибар.

Срби су током протеклих година навикли да сами одлазе по лекове у најближа насеља и градове централне Србије али сада нису препрека само сепаратистичке власти које свакоме ко уђе на територију Kосова и Метохије одреде "притвор" у карантин у трајању од 14 дана. Много већи проблем је МУП Србије који се према Србима са KиМ понаша истоветно као према свим другим страним држављанима те и они одреде карантин у трајању од две недеље.

Наравно да то нико не чини али теоретски, до скора једнодневни одлазак некога са KиМ у било који део централне Србије, захваљујући двоструком карантину, трајао би укупно 28 дана од тренутка када изађе из куће док се њој не врати.

Па ипак, све ове мере, представници локалне власти који их не поштују, захтевају од грађана да то чине. Па чак то називају "моралним без икакве дилеме" као што је то учинио Александар Спирић који је половином априла, током полицијског часа, а нешто после 9 сати увече, у аутомобил натоварио ствари из свог стана и отпутовао. Они који су то све помсатрали, судећи по стварима, били су уверени да се Спирић одселио, али он се вратио након неколико дана. Тада је "нестао" и Горан Ракић, такође на неколико дана. Да ли се то спрема одступница?

Иначе, мере и забрана кретања не важи за представнике власти на било којој страни.

Неко се недавно присетио вица који каже "знате ли зашто војна морнарица прима више непливача него пливача? Дуже ће бранити брод!" и то упоредио са принципом на коме је заснована власт у Србији. Окупљено је највише незналица који знају само једно - да је бране. И не ради се ту само о незналицама већ о људима без икаквих скрупула а о томе какви су најбоље сами говоре.





https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК


http://kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.