Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује брутално пребијање Срба и бацања сузавца на њих у насељу Готовуша општина Штрпце од стране РОСУ полиције из Приштине.







Разлог за примену силе према мирним грађанима је тај што су они покушали да спрече изградњу мини хидороцентрале на реци Миљоштици у овој општини. Изградњом споменуте мини хидроцентрале становници бројних села у овој српској општини остали би без воде за пиће као и без коришћења воде у пољопривредној производњи. Инвеститор је наравно Албанац из Приштине који је до сада већ изградио две мини хидроцентрале у овој општини. Једну у Штрпцу, другу у селу Драјковац на реци Лепенац. 

Претпоставља се да је тај инвеститор у блиским односима са Рамушом Харадинајем коалиционим партнером „Српске листе“ и Александра Вучића. У остатку Србије главни човек за изградњу мини хидроцентрала је Никола Петровић иначе кум Александра Вучића.

Куриозитет је да је дозволу за изградњу мини хидроцентрала у општини Штрпце дао лично председник општине Братислав Николић⇗ члан главног одбора Српске напредне странке. Док је РОСУ полиција тукла Србе по Сиринићкој жупи (општина Штрпце) председника нигде није било. Сакрио се у „мишију рупу“. За Братислава Николића везује се и давање више стотина грађевинских дозвола Албанцима за изградњу викендица у националном парку Брезовица. Један од њих који је своју викендицу ту изградио је и Хашим Тачи пријатељ Александра Вучића. Тако се уз помоћ кадрова Српске напредне странке мења етнички састав општине Штрпце.

Председник Србије је до сада у више наврата изјављивао да док је он на власти неће дозволити никаво насиље над Србима у јужној српској покрајини. Слагао је, као и све до сада. Да подсетимо, Александар Вучић је пред телевизијским камерама обећао да ће у року од 20 дана да пронађе налогодавце и убице Оливера Ивановића. И то је слагао, јер је од тада прошло више од 16 месеци а да обећање није испунио.

За грађане Србије остаће тајна да ли је идејом разграничења Александар Вучић предвидео да Сиринићка жупа остане Србији или припадне Великој Албанији. Највероватније Великој Албанији имајући у виду какву неодговорну националну политику води СНС у овој општини која се граничи са Северном Македонијом.

И уместо да власт у Београду због бруталног пребијања Срба затражи хитну седницу Савета безбедности она се задовољава јаловим и безличним саопштењима Канцелараије за КиМ.

Ако Срби овако страдају од сепаратиста док им дражава још увек није међународно призната може се замислити шта ће се дешавати када им Александар Вучић омогући добијање столице у Уједињеним нацијама. 

Можда би и Александар Вучић и Ивица Дачић највише волели да су Срби из општине Штрпце током `99 и 2000. године напустили КиМ, онда не би имали никаквих проблема са њима. Током 1999. и 2000. године када су и један и други били на власти јужну српску покрајину напустило је више од 200.000 Срба.

Једино одлазак криминално-мафијашко-диктаторског режима Александра Вучића може Србима са Косова и Метхоје да гарантује опстанак у својој држави. У противном, Велика Албанија се већ назире. Издајнички Бриселски споразум Александра Вучаћа и Ивице Дачића је био само увертира.