Председништво Српске коалиције донело је одлуку да кандидат тог политичког савеза, на предстојећим председничким изборима у ЦГ, буде Добрило Дедеић⇗.

Добрило Дедеић

"Имајући у виду да Српска коалиција, за разлику од системских странака, нема новац, нити тајкунске медије, бирали смо човјека који у дебатама, сучељавањима и ТВ дуелима може побиједити сваког режимског, црногорског националистичког или лажног опозиционог кандидата. Српски кандидат може бити само онај коме је Русија ближа од НАТО пакта и Европске уније!

Без обзира на то шта мислимо о актуелној парламентарној опозицији, чекали смо их до последњег дана фебруара да се договоре око заједничког предсједничког кандидата. И не само ми, него сви истински опозициони кандидати, антирежимске парламентарне и ванпарламентарне партије и групе грађана које желе промјене у Црној Гори. Данас је истекао последњи рок, више немамо никакву обавезу према њима, али имамо према српском народу у Црној Гори. Срби треба да се окрену себи, а не да буду вјечито оруђе у рукама црногорских националиста, Милових бивших и садашњих министара и НАТО плаћеника који српске гласаче користе као јефтино средство у међусобним обрачунима. 

Предсједништво Српске коалиције очекује да се Добрило Дедеић током наредних 24 сата изјасни о кандидатури са аутономним правом да предсједништву предложи алтернативног кандидата.

Српска коалиција креће првог дана марта у акцију прикупљања потписа за предсједничку кандидатуру једног од нас – српског кандидата.


Српску коалицију чине: Српски сабор Завјетници, Српска странка, Странка пензионера инвалида и социјалне правде, Синдикат незапослених, Центар за развој демократије и људских права, Покрет за Евроазијску унију и Српска листа. Срби у Црној Гори, на окуп – опстанак или нестанак!"


Роберт Жижић,члан предсједништва Српске коалицијеи лидер Српског сабора Завјетници

---

---

Застава је симбол независности државе и њеног особеног карактера и представља најзначајнији симбол једног народа под којим се за његову слободу и независност даје живот као свесна жртва и залог боље будућности нараштаја који долазе.

Једна од српских застава крај пута.

Све то важи у околностима које се сматрају уобичајеним, нормалним стањем. У сваком случају поступање према застави, недвосмислен је израз осећања и односа према одређеној држави у пуном смислу и свему што је чини и што она представља. Било да се ради о својој или застави туђе државе. А то регулише сам Устав као и посебан Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије:

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у облику стоне заставице. Такође се не сме употребљавати ако је оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена, само су неке од одредби овог закона који предвиђа начин на који се она истиче и поштује.

Ни Косово и Метохија нису изузетак о правилном односу али не према лажној плавој застави шиптарских сепаратиста већ према срској државној. Ипак, то уопште није случај. И то опет не од оних који би да покрајину преотму него баш од Срба који су мимо народне воље али и закона дошли на власт. Тачније, дуж путева на северу покрајине, у општинама које су одолевале шиптарским насртајима све до 2013. године када је уз помоћ прво Демократске странке а онда и Ивице Дачића и Александра Вучића српски отпор сломњен, може се видети велики број српских застава где леже у блату, разапете на трњу, ограда, жицама или поцепане од времена и упрљаних прашином са путева.

Последњи пут када су старе заставе мењане било је пред посету Александра Вучића. Једини разлог јесу камере које су то требале да снимају а намера је да се на тај начин прикрије издаја коју на Косову и Метохији чине људи Александра Вучића који су ту постављени након нелегалног преотимања власти. Ове заставе, које су тада највероватније само бачене у страну и замењене новим, су одличан показатељ њиховог односа према сопственој држави коју исто тако уништавају, комадају, бацају под ноге и прљају. Заузврат добијају по шаку новца који претекне челницима Вучићевог режима на Косову и Метохији, преко тога још шаку шиптарског новца зарађеног трговином наркотика, оружја и људи и понекад тапшање по рамену уз циничан осмех чак и од самих Шиптара којима се такви издајници гаде без обзира што једино раде у корист њихових циљева.

Недавно су српски медији известили вест о скидању шиптарске заставе у Стразбуру, оне која представља лажну и непостојећу албанску "државу" на тлу Косова и Метохије и редом су пренели сав шиптарских представника о "симболу државе Косово" понављајући како је "република Косово суверена држава". На однос према српској држави и њеним симболима на Косову и Метохији нема ни речи, не само сада јер то није нова појава.

---

---

Помпезно најављивана серија РТС-а, Немањићи - рађање краљевине, још пре самог емитовања изазивала је не мало подозење. Почетак емитовања све то је само екстремно појачао.

Филмско монашење принца Растка испод фреске потоњег "себе" Светог Саве.

Екстремно негативне критике серије, која представља један од најскупљих пројеката последњих година барем колико је то у јавности познато, оправдала је она сама. Већ са првом емитованом епизодом лавина негативних критика се покренула и до данас не престаје. Али треба напоменути да нису критике те које су негативне већ оно што у серији може да се види и представља крајност којој пристаје сваки епитет.

У последњој епизоди приказано је нешто што је потпуно несхватљиво за пројекат чијим се буџетом размећу аутори а не би било разумевања чак ни да буџета уопште нема. Сцена у серији која приказује младог српског принца Растка који се монаши и добија име Сава, снимана је ни мање ни више него испод саме фреске Светог Саве и његовог оца али као Светог Симеона. 

Несхватљиво.

Овакав промашај изазвао је масовне критике тог дела серије а многи већ указују да се заправо ради о "хумористичкој серији" због огромне количине пропуста, савремених уличних израза и неозбиљности са којом се приступало најважнијој националној историјској теми.

Осим тога у серији се још и каже да ће се принц Растко замонашити у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, како се и догодило, али у сврху илустрације аутори нам приказују манастир Црна Река. С обзиром да и то делује као да се ради о раније сниманој фотографији, несхватљиво је зашто то није могла да буде фотографија манастира у коме се догађај одиграо и због чега уопште има толико много грешака и катастрофалних, не само злонамерних, пропуста.

"Три милиона евра за серију у којој се Сава монаши испод сопствене фреске, за "чукљеве" у 10. веку, за "Царе јеси ти нормалан", за "причврљивање", за измишљену ћерку Рашку, за нарацију Стефана првовенчаног који пише житије свог оца а писао га Свети Сава, нестаје ми карактера (знакова, слова)" само је један од коментара на друштвеној мрежи Твитер на које је након прве епизоде неоправдано бурно реаговао генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

---

---

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Дежеви код Новог Пазара.








Пошто је спомен овог предивног угодника Божијег (13/26. фебруара) ове године пао у понедељак друге седмице Великог поста, прослава храмовне славе обављена је у Теодорову суботу, 11/24. фебруара. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Јакова (Купрешка) и јерођакона Паладија (Матића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника из разних крајева наше отаџбине. Многи од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Симеона Мироточивог принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Богослав, Дејан и Дарко Томовић из Новог Пазара. За наредну годину пријавили су се: Марко Премовић,  Иван Глишовић и Љиљана Глишовић из Рашке.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је најпре говорио о небеском заштитнику обитељи а затим је поучио своју паству:

“И ми данас имали смо још једну велику радост, а то је, пуноћа, у ствари, духовне радости овде на земљи. Ово је први дан у току овог Великог поста, у току ове прве седмице када се верни народ причешћује Телом и Крвљу Господа и Бога Спаса нашег Исуса Христа. Причешће, браћо и сестре, јесте најприснија веза коју човек на земљи може да оствари са Богом, јер ми у Причешћу примамо само Тело и Крв Господа Христа и кроз то постајемо Његови сутелесници и чланови тела Његовога, Цркве Божије на земљи. Али, сви знате за Причешће да се треба достојно и припремити. Ја верујем да сте ви сви се припремили за овај свети дан, да сте постили онако како Црква заповеда, да сте се исповедили за своје грехе које као људи сви чинимо и онда приступили Светом Причешћу, јер само тако спремни и припремљени, Свето Причешће нам бива на спасење душе и тела и на живот вечни. Али, иако смо се многи исповедили, за своје грехе и казали свештенику, да ли смо се сви и покајали за своје грехе, да ли смо се одлучили да убудуће, те грехе које смо исповедили, не понављамо, да се одлучније боримо против своје слабости, против страсти, против греха, против гордости своје, против зависти своје и свега онога што је противно закону Божијем. Јер у томе и јесте покајање. Исповест је само једна видљива страна свете Тајне Покајања, а то је да испричамо оно што имамо на души својој, али много важније оно што се у нашој души догађа. То је та одлука да престанемо даље грешити. Јер, Причешће се прима као што сте чули на исцелење душе и тела. Али они који се недостојно причешћују, а на жалост има и таквих, њима то Причешће не бива на спасење, него на суд и на осуду, јер каже свети апостол Павле: „Ко недостојно једе и пије Тело и Крв Господа Христа, суд себи једе и пије.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су за све присутне припремили домаћини славе и братство манастира.

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

---

---

Народни покрет срба са КиМ "Отаџбина" позива Србе у Београду да не гласају за коалицију око СНС-а како би губитком Београда био срушен режим и заустављена издаја.

Вучић нити било ко у СНС не преза ни од чега како би остали на власти. Такав режим ће прескупо коштати ову ионако раузорену државу. Можда су баш београдски избори корак ка спречавању издаје и тоталне катастрофе српске државе. / Фото: Илустрација

Бриселским споразумом Александар Вучић је све институције српске државе на Косову и Метохији предао сепаратистима Хашима Тачија. То су полиција, судство, цивилна заштита, телекомуникације, електропривреда итд. У исто време је поставио класичну државну границу између јужне српске покрајине и остатка Србије. Србе је приморао да изађу на локалне и парламентарне сепаратистичке изборе чиме је легитимисана и легализована сецесија Косова и Метохије.

И то није крај. Александар Вучић данас припрема, у договору са Ангелом Меркел, свеобухватни правнообавезујући споразум са Приштином. Тим споразумом актуелна власт и де факто и де јуре признаје самопроглашену републику Косово.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» позива све Србе који су пореклом са Косова и Метохије а живе у Београду и којима је стало до свог завичаја да у масовном броју изађу на градске изборе. Имајући у виду комплетно политичко деловање садашње власти да ни у ком случају не гласају за Српску напредну странку и Социјалиситчку партију Србије јер су оне потписнице издајничког Бриселског споразума.

Истовремено, Народни покрет «Отаџбина» позива своје сународнике да не гласају ни за оне политичке странке и покрете који имају проблем са цензусом јер ће се на тај начин, због изборног система, гласови посредно прелити Српској напредној странци.

Губитак Београда био би први корак у силаску са политичке сцене издајничког режима Александра Вучића. У стварности то значи да нема свеобухватног мировног споразума са сепаратистима из Приштине који планира Александар Вучић чиме се спречава даља предаја јужне српске покрајине.


Косовска Митровица
26.02.2018. године

Једна од водећих пропагандних кућа Бибибси (BBC) пише о томе како су неки од шиптарских сепаратиста, њих око 300 - грешком постали чланови екстремних исламистичких хорди терориста на Блиском Истоку.

У војску их мајка шаље

Бибиси подсећа да се више од 300 Шиптара са окупираног Косова и Метохије придружило џихадистима у Сирији и Ираку који наводно воде "свети рат" - џихад. Бројка представља највише добровољних терориста по глави становника неке светске територије међутим "не поклапају се сви са популарним имиџом џихада" открила је њихова новинарка.

У роматичном опису повратника из џихада Алберта Берише, са којим се срела у Приштини он је провео тек девет дана у милитантним формацијама екстремиста и то грешком. По њима, разлог је био оправдан - борба против сиријског председника Башар ел Асада без обзира што он представља легално изабрану власт на тамошњим изборима против кога се боре екстремни исламисти, класични изданци исламског фундаментализма оличеног у разним терористичким покретима у зависности од тога где се јављају.

Бериша је "сасвим погрешно схватајући ситуацију" прешао више стотина километара и са окупираног Косова и Метохије нашао се у средишту Ал-нусре која је "била повезана са Ал-каидом" (па сад као није и то више није тако страшно) тврди Бибиси. Та организација је желела да Беришу "врбује за ИСИС пре него што га је пустила" каже се у тексту. Запањујућа је количина одсуства логике када се извештава о савезницима Запада па макар и оним најекстремнијим убицама какви су џихадисти на Блиском Истоку. Наравно, Бериша то није желео и они су уз уздах разочарења одлучили да га пусте да се врати кући после свега девет дана (и осам ноћења).

Мукица... Алберт Бериша у Приштини.

Овај део текста илустрован је фотографијом из 2014. која је потписана са "борци Ал-Нусре на првој линији фронта помажу рањеном човеку након што је у новембру бачена бомба на Алепо"!

Бериша даље каже да је побегао док су били заузети борбом против Курда и отишли у Ахрар ал-Шам, коалицију исламистичких и салафистичких група која није класификована као терористичка организација (таман посла!). На њега су забооравили што је он искористио да побегне од куће. током боравка је учио како да раздвоји, очисти и поново састави Калашњиков, али тврди да се никад није борио. Након само пет дана, схватио је да живот у Сирији не одговара романтичним идејама које је имао када је одлучио да се придружи револуцији да ослободи потлачене(!). Мислио је да "опозиција" терориста није била повезана са криминалним радњама, ваљда као што ратни злочинци и нарко босови Хашим Тачи и Рамуш Харадинај са Косова и Метохије "нису имали везе" са разним криминалцима. Међутим Бериша никако није желео да се "придружи терористичким групама".

Ако сте помислили да то нема везе са Србима, преварили сте се.

Дечија радост! Фото: илустрација

"Одрастао на Косову, где је током две године било рата са Србијом током Беришиног детињства, узимање оружја у руке за неке ствари не изгледа тако чудно" објашњава новинарка Бибисија! Рат шиптарских терориста за илегално отимање јужне српске покрајине доведен је у исту раван са тлачењем људи у некој светској забити и оправдава баш свако зло на које се Шиптари науме јер, ипак су они ратовали са Србима!

Безобразна и злочиначка поствака ствари се и даље понавља на Западу док свет наставља да претећи крвљу од Срба отима територију на којој је, у ту сврху, починио геноцид над тим истим српским народом!

Под утицајем српског "злочиначког" покушаја да одбрани свој народ и територију, Бериша је наивно приступио исламистима и то тако што се "погрешно информисао путем видео садржаја на интернету". Не каже се шта је гледао али готово је свеједно јер је до сада објављено више хиљада монструозних убистава које су исламски фундаменталисти починили пред камерама у пропагандне сврхе. Међутим, Бериша је изгледа наишао баш онај један на коме нема тога.

Ипак, на инсистирање светске јавности до које је дорпла чињеница о масовном одласку Шиптара у исламистичке редове због чега је ова окупирана територија названа "главним градом џихада у Европи" и Бериша је ухапшен 2014. и осуђен на три и по године затвора које ће морати да одлежи ако жалба на сепаратистичком суду не буде усвојена.

Новинарка наводи да је радикални екстремизам изузетно непријатна тема на окупираном Косову те да јој је један члан сепаратистичке "владе" рекао да је све то само "руска и српска пропаганда".

УЋК злочини против Срба на Косову и Метохији

У међувремену Бериша је са још једним пријатељем основао организацију за "дерадикализацију" исламиста али и сам каже да није сигуран колико ће њих желети да се одрекне радикалних идеја када се врати са ратишта. Он је, како каже, 34 до сада.

Битно је да млади имају циљ у животу, ови млади људи га дефинитивно имају.

У наставку Бибибси "предлаже вашој пажњи" текст за који ћете можда бити заинтересовани. Не, не ради се о исламским фундаменталистима већ о причи из доба "престанка непријатељстава" на Косову и Метохији 1999. године. Да, то је онај период у коме је највећи број Срба протеран, убијен и киднапован од стране шиптарских сепаратиста а који се на Западу назива "прстанак непријатељства". Једино непријатељство у том периоду било је оно када су "Југословенске снаге ухапсиле тројицу младих Албанаца - америчких држављана, који су се придружили "УЋК" (која за њих није терористичка) а који су касније подрвгнути тортури, мучени у убијани".

Повратници са ратишта у Сирији, који су учествовали на страни исламских фундаменталиста, нису лоши момци али срећом ипак су ту Срби, дежурни кривци за свако зло на овоме по свету како у то Бибиси убеђује свет.

---

---

Поисламљени народи и етничке групе, имали су по правилу низ привилегија. Због тога су они били драстични према својим сународницима из којих су потицали.

Арнаути, вечита и најекстремнија казнена експедиција коју окупатор шаље на Србе

"Они су им рушили и спаљивали богомоље и друге споменике културе, да би тиме доказали своју приврженост и оданост корану. Тако је бивало и у нашим крајевима" о чему се говори у фељтону заснованом на писмима српских конзула из Приштине, са намерним повлачењем паралеле са нашим временом. Хоћемо ли дозволити, за разлику од наших предака који нису жалили животе покушавајући да то спрече, да нам се понови исто? А таква нам је судбина још једном на вратима. Овај пут под маском "изналажења решења" за нерешени сукоб на Косову и Метохији претећи да српски народ изложи идентичним страхотама из наше прошлости.

"Мухамеданци, а и разни други, нису Србима давали ни тренутка мира, почев од пропасти старе српске државе, па све до коначног ослобођења од Турака 1912. године, непрестано су се над њима смењивали разни облици терора као што су: прогонство у Азију, отимање мушке деце, отимање и турчење српских девојака и жена, пљачке, силовања, отимање земље, кућа, дућана, воденица, паљевине, итд."

Потурчењаци су се трудили да истребе своје сународнике који нису хтели да приме ислам.

У средњем веку, за владавине Турака на Балкану, вера је била једина идеологија која је зближавала људе. Тада у Турској није постојало политичких партија и њихових програма. А Турци и потурчењаци били су фанатизовани верници и војници, или су се из користољубивих разлога правили да то јесу. Зато су они огњем и мачем ширили мухамеданство. Ко међу покореним народима није хтео примити ислам, односно турску веру, био је презрен као прост рајетин и третиран као непријатељ.

Српкиња, избеглица из Старе Србије фотографисана у Грделици.

Ни данас "потурчењака" не мањка. То су сви они који су свесно прихватили да постану део хорде предвођене Владом Србијом и Александром Вучићем, не би ли сопствени народ, па и своје најближе, изложили огољеном терору који Срби нарочито јужно до Ибра трпе последњих 18 година. Претња да се исто понови, можда би тачније било рећи - настави, ралнија је него икада до сада у протеклих 100 и више година. Како ће изгледати живот Срба најбоље сведочи опси обичног становника тог доба.

"Рајетину (сељаку) је поклоњен живот, да би радио и плаћао многобројне дажбине турском цару и свом спахији. Турци су користили сваку погодну прилику за насилно турчење раје. Међутим, било је и добровољног турчења од стране властеле поробљених народа, да би на тај начин сачувала своје земљишне поседе и друге привилегије, које је раније имала. И у суседној Арбанији знатан део становништва примио је турску веру. По томе основу Арбанасима су била доступна многа висока места у отоманској државној хијерархији. Многи међу њима постајали су паше, мутесарифи (начелници), гувернери, аге, бегови, спахије и читлук сахибије".

На Косову и Метохији није било па није ни остало "властеле" после окупације покрајине 1999. године. Ипак, многи су се изметнули у неку нову властеле, продали веру за вечеру и горе него раније уподобили се неким новим "Турцима", освајачима и окупаторима. Ови данашњи Срби махом су, како то народ каже "гоље" које су зарад личних привилегија пристали да се продају. Мада има и оних који су просто желели више. Они не мењају веру јер то непријатељу не треба, потребно је да задрже име и веру како би показали да им окупација није мрска како би рекли да Срби то желе. И то и чине. Зашто би им била мрска када су им стомаци пунији него пре, аутомобили и гардероба скупља него раније а они сами "на цени". А та цена ипак ће тек доћи на наплату јер ићи празником у цркву како би показао да држиш до вере и традиције свог народа а из цркве право у шиптарску администрацију како би учинио још корак у стварању њихове државе настале на несрећи и крви српског народа, Бог ће најскупље наплатити а ко не буде могао да тај дуг исплати, тешко да ће моћи, "тамничар" коме данас служи у ствари ће га свргнути у најдубљи понор где "осим плача и шкргута зуба" ничег другог нема!

"Спахије су имале и своје сељаке на поседу - рају, чипчије, који су радили за свог аграрног господара. Те чипчије на Косову били су махом Срби. А тешке дажбине, које су они морали давати у новцу и производима, бивале су узрок разним немирима, но Турци су их драстично угушивали. Турци су често пута баш Арбанасe употребљавали за гушење буна међу хришћанима. Сада се поново враћамо новој српској недаћи. Аустроугарска је отворила рат с Турцима у време између 1716. и 1718. године, и добила га. Више од двадесет година после тога, Србију су под окупацијом држале аустроугарске трупе, да би та иста армада, најездом Турака с југа, окренула леђа и бежала преко Саве и Дунава. За тим фаталним Аустријанцима поново је бежао српски народ. И опет су настала нова страдања народа пред зверским налетима Турака."

Срби данас не морају да чекају ни да беже са једног краја земље на други, живећи на својим огњиштима они су учељустима звери којој је једна вилица арнаутско зловоља и пакост а друга немачка, то јест она коју представља Европску унију и Запад. Међу српским непријатељима више нема трвења, једини су Срби ти који чувајући своје бивају жвакани, угризани, убијани и прогањани.

"Опет разарања села, паљевине, пљачке, вешања, убиства, набијање живих људи на коље, силовања. Зар после толиких погрома тај српски народ и даље постоји? Да, да, и не само што постоји, него ће почетком XIX века подићи револуцију за своје коначно ослобођење од Турака".



И тако је тај исти напаћени народ дочекао XX век у слободи коју је извојевао себи упркос опстрирању и једних и других. А данас, 100 година касније, у обезбоженом српском племену клица изрода избија све гушће. Једни то са намером бивају, други из страха, трећи по незаинтересованости и нечињењу. Мисле, ваљда, "болест на њих ударити" А народ је давно рекао "болест не бира" нити се може умирити ако се не лечи све до смрти која њоме много брже бива.

Знате и видите драги Срби, сваки је дан дат да се определите за борбу или предају и по вашем опредељењу живот ће вам и тећи.

---

---

"Косово није независна држава, а још је мање суверена држава, иако има неке назнаке када су у питању грађанска права, тзв "косовске институције" и унутрашња безбедност.

---

Де јуре, Косово је Србија:

• Према Резолуцији Савета безбедности ОУН 1244, која је усвојена 10. јуна 1999, које је и данас на снази, Косово је покрајина Републике Србије.

• Проглашење косовске независности 2008. године од стране групе људи која је себе прогласила "демократским изабраним лидерима Косова" нема ништа већи значај од каталонског проглашења независности 2017. године, што је било одбијено од стране Шпаније и "међународне заједнице." 

• Брисеслки споразум (2013.) повећава аутономију Косова и представља јасан, практичан корак ка независности: закони косовских сепаратиста се примењују на целом Косову, међународни позивни број итд. Међутим, споразум не означава формално "джаву Косово", независност нити суверенитет. Дакле није признање независности Косова од Србије.
• Мишљење Међународног суда правде не види Косовску независност као кршење међународног права, али оно не представља одлуку, него само мишљење. Не види такозвану "Републику Косово" као илегални ентитет, али јој такође не даје ни законску независност.

Де факто, Косово је независно само својим изгледом, и очигледно усмерено ка Албанији:

Погледајмо демонстрације у Приштини 17. фебруара 2016. Српска застава се нигде не види, јер наравно од 1999. године 70% Срба протерано је са Косова и Метохије, и присуствовати овим демострацијама за сваког Србина би значило ставити главу на гиљотину. Али ту недостаје једна застава... а трећа, врло присутна:

Хиљаде Албанааца протестовало је да се "влада" из окупиране Приштине повуче (јер је преговарала са Србијом)

Албанска независност Косова базирана је на једној методологији: коришћењем војног присуства Сједињених Држава ради политичког злостављања Србије. Ипак, 19 година касније Америка и даље није успела да натера Србију да призна ту независност. Једино Србија може да призна независност Косова, што она нема разлога да уради, јер има подршку Кине и Русије, које ће је подржавати у својој одлуци. Ако су Срби на Косову способни да се и даље боре, за то треба да буде способна и Србија.

Косово нема своју војску, већ његову одбрану обезбеђује Америка, стављањем под свој протекторат, чинећи је неком врстом 53. америчке државе.

У државотворном смислу Албанци са Косова не могу да створе независна држава јер тзв "влада" није у стању да усвоји и одржи конкретне законе (самом чињеницом да криминалци управљају такозваном 'државом'), као ни закон о заштити етничких мањина (у највећем броју Срба). Од 1999, више од 250 000 Срба протерано је из покрајине. А више од 2000, највише Срба, али и Рома и Албанаца, киднаповано је или убијено од стране Албанаца. Неопходно је усвојити законе ове врсте који би све то регулисали да би Косово уопште функционисало као независна држава.

Косово је криминална творевина, а пропала "држава." Људи који су тамо на власти (Хашим Тачи, Рамуш Харадинај...) познати су као ратни криминалци који су водили "ОВК" 90-их година. "ОВК", проглашена као терористичка група од стране САД све до 1998. када постаје главни адут у достизању геополитичких циљева Америке на територији КиМ. И Тачи и Харадинај, у више наврата избегли су пресуде. Исто и данас желе да ураде, покушавајући да спрече формирање суда за злочинима "ОВК".

У економском смислу, Косово је, више од било које друге државе на Балкану, зависно од стране помоћи. За две деценије на Косову није успело стварање стабилне економије, иако су приватизовали српске фирме, имају плодно земљиште, и битан стратешки положај.

Да разјаснимо, не, у питањима правног и практичног суверенитета, владавине права и економије... Косово није независна земља, а 75 земаља га не препознаје као такво. ...Албанци у Приштини (и Тирани) треба себи да признају да је Косово још увек део Србије, де јуре, и да се не може преотети против воље српског народа.

Жулијан Филип

Дакле, у том погледу, најбољи начин да се то реши је: повратак преговарачком столу, успоставити истински мир, покренути искрени процес помирења на правичној основи, у оквирима закона, правда за нестале на обе стране, омогућити и помоћи сигуран повратак избеглица на Косово и Метохију. Да из тога произађе сарадња између две стране са циљем да сами себи да изграде будућност на аутономном Косову и Метохија, покрајини суверене Републике Србије.

И за све оне који желе да живе у независној земљи којом управља етнички албанска власт, јер будимо реални све оне заставе у Приштини показују управо то, су јасан показатељ да етнички Албанци који сањају Велику Албанију, која обухвата Косово, већ имају такву своју државу... Албанију.

Албанија је већ довољно велика, нема потребе за већом Албанијом! Зашто се уопште излагати напорима у довлачењу Албаније на Косово када несретни Албанци са Косова могу да путују мање од 100 километара да би заиста били код куће... У Албанији?

---

• * Жулијан Филип је дипломирао права у Нанту, Француска, 2011. године из области међународних односа, међународног и европског права. Посебно га занимају узроци догађаја на Балкану нарочито последњих 30 година.

---

---

На вријеме су рођени и, драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри.

---

Био је 20. фебруар 2018.

Било је то у Србији.

Било је тачно 10 сати прије подне и на пун сат кратке вијести са „Радио С“:

„У ратном сукобу у Сирији авиони Сиријске армије бомбардовали су положаје "побуњеника" у предграђу Дамаска и погинуло је деведесетосам особа, међу којима је двадесеторо деце и петнаест жена“

„Радио С“ је најслушанија радио станица (према истраживањима које сваки мјесец спроводи Ipsos – Strategic Marketing), са највећом покривеношћу територије, такође радио станица се емитује и путем кабловских провајдера.Радио емитује популарну музику и кратке говорне садржаје који су информативни и садржајни.

Почео је са радом августа 1994., а од 2006. послује са националном фреквенцијом коју је расписала Републичка радиодифузна агенција. По доступним подацима са овог линка има 18 запослених и остварује пријављени приход од око милион евра годишње.

Шта значи овако конципирана вијест, све и да је тачна?!
Овако пласирана информација недвосмислено потврђује да је уређивачку политику информативних садржаја најслушаније Србске радио станице преузела нека од америчких информативних агенција.

Зашто?!

По правилу, кад извјештавају западни медији онда кад регуларне снаге државе Сирије нападају одмах су ту и цивилне жртве (жене и дијеца, обавезно) као ударни дио информације, кад напад врше терористи Исламске државе онда је легално изабрани председник Башар Ел Асад диктатор и проузрокује ратне сукобе јер неће да се склони са власти. Затим, ко је аутор информације указује нам и дио који детерминише другу страну у сукобу, а то су терористи Исламске државе. Овај пут су они названи побуњеници (од милоште, то су они крволоци које смо гледали како заробљеницима одсијецају главе мачетама и отетим особама изнуђујући новац за откуп).

Изненађен сам како Запад није кренуо са причом како су им ти снимци подметнути, но то сада није тема!

Не бих сада да пишем о томе ко је најодговорнији за настанак Исламске државе, довољно је знати да је Америка главни њихов савезник, исто као што је Русија највећи савезник Сирије и легално изабраног им председника. То Руси нису крили ни једног тренутка.

Руски војници гину на ратиштима широм Сирије и пласирање информација оријентисаних из угла једне од страна у сукобу нас опредељује да се сврстамо на ту страну. Годинама уназад нас домаћи медији и властодршци затрпавају говорима о војној неутралности и неопредељености, али је у пракси ситуација добила сасвим нови карактер и о томе мора да се јавно свједочи, нарочито кад је то на штету наших традиционалних пријатеља и савезника Руса. Додуше, званична Москва активно подржава Нато лобисте оличену у Влади Србије, али на то не можемо да утичемо, осим да саосјећамо са великим Руским народом и молимо се Богу да ће да се ослободе коначно
црвене куге.

Онако конципирана информација ми није дала мира и желио сам да је сними и реемитујем путем друштвених мрежа, али је на вијестима у 12 више није било. Потражио сам је на сајту „Радиа С“, али је није било у писаној форми, али ме тамо чекало ново изненађење:


Дан касније, кад сам сабрао све утиске и информације, сигуран сам да овај лапсус у наслову уопште није случајан (недостаје податак да је Косовка девојка улица у Нишу), просто смо у машини и мељу нас, имају србска имена и презимена (не разликују се изгледом или униформом) и за новац, небитно колики износ био спремни су да нас крчме до задњега.



Да, да пропаганда! Овај пут о вакцинама, замислите умрла је једна особа од богиња јер није била вакцинисана! А колико нас умире у сату, заражених осиромашеним уранијом, дарованим "Милосрдним анђелом", никад неће бити емитовано ни на једном медију са националном фреквенцијом, будите сигурни!

Ако још не знате, Институт за вирусологију, вирусе и серуме Торлак, произвођача вакцина преузела је америчка компанија. Не постоји боља реклама од овако конципиране у информативном садржају!

Позвао сам „Радио С“, јавио се љубазни главни и одговорни уредник Предраг Петровић, који ми је потврдио да он селектује информативне садржаје, да не могу да добијем аудио запис емитоване вијести јер то није пракса, а да апсолутно влада ситуацијом о сукобу у Сирији, ко против кога ратује и ко је чији савезник...

Послушајте разговор:



Такође, у разговору ми је открио, да они нису емитовали писану форму поменуте ратне вијести из Сирије на сајту, али да могу исту пронаћи на сајту РТС-а, нестрпљиво сам журио да прочитам форму у коју је упаковао то јавни сервис Србије, финансиран директно од грађана и пореских обвезника.


Скоро све исто, само што за РТС терористи Исламске државе нису „побуњеници“ као за „Радио С“, него „опозициони активисти“, све са фотографијом рањеног дечака која доминира на страници објаве!

Да ли је за вас РТС јавни сервис?

Исти дан, кратке вијести у 21, „Радио С“:

"Председник Украјине Петар Порошенко потписао је закон којим се подручје Донбаса враћа у састав Украјине уз дозволу употребе оружане силе, које је окупирано од стране Русије!"

Због сврставања на страну Америке и њезиних савезника да ли треба да трпимо косеквенце од стране Русије?!

Хипотетички, да су у позицији као за вријеме избора тзв "републике Косово" у чланство УНЕСКО, да ли би било легитимно да Русија не уложи вето као онда и да ли је можда овакав приступ медијских кућа у Србији увертира за неке нове односе и губитак јединог традиционалног савезника? А чека нас врело прољеће.

Владајућа камарила и њихови сателити увелико најављују издају свете Србске земље.

Знамо да је РТС власништво владајуће странке, а чији је „Радио С“ и зашто му уређивачку политику кроје исти они који су нам искасапили државу и не престају да нас пустоше?!




Породица Зорана Анђелковића, истакнутог комунисте, касније члана СПС-а је власник поменутог медија - Биографија⇗ И сад смо, хтјели или не опет дошли на почетак нашег страдања.

Превара коју су инсталирали комунисти, пресвучени у разнобојне политичке странке и организације почетком деведесетих прошлог вијека, нудећи нам националну државу у име сопствене пљачке и распродаје дијелова народа и територија, постала је систем преживљавања.

Остаје ми нејасно, како је неко тада, у зрелим годинама, мислио да ће обезбожени комуњарски накот, навикнут на отимање и пљачку народног стварања дозволити да се формира држава и систем у којем ће се знати ред, у којем ће морати да се привређује и личним квалитетом и ангажовањем обезбеђује егзистенција и придоноси заједници.

Колико је само то наивно било!

А комунистички монструми су национални занос каналисали тако што су изазвали ратне сукобе и приграбили позиције вођа у то вријеме новог страдања, вођени Рокфелеровом мисли: Најбоље се зарађује док теку потоци крви!

Након амнестије невиђених злочина, отимања и пљачке по завршетка Другог свјетског рата над својим сународницима кроз пресвлаку у лажне националне одоре легализовали су отето поновном трансформацијом у приватну својину. Имућни сељаци су тада били "опасност" система и ваљало је кулацима разграбити све што су генерацијама стицали, а данашњи тајкуни су носиоци друштвено политичког живота, елита!
И наравно, успјешни привредници као Зоран Анђелковић Баки из Варварина, на вријеме су рођени и драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри, јер од нације постадосмо номади, четрдесет хиљада годишње нас тражи неко друго сунце, јер ово наше грије само њих који су се родили на вријеме.

Баки је 1998. добио мјесто првог човјека Привременог вијећа за Косово и Метохију, знате колико смо данас далеко од Косова и Метохије, колико је Срба унакажено, колико унесрећено од 1998! А он, радник Робне куће из Варварина зарађује милион евра годишње пласирајући лажи са свог радија, емитујући аморалне садржаје и афирмишући музику из региона, без обзира што је Србска музика неприхватљива за јавно емитовање код сусједних држава.

Нажалост, добро га се сјећам са почетка његове политичке каријере, исто као и Васил Тупурковски (његов друг из Македоније) имали су сличан модни стил, само су Бакијеви инстамбулски џемперчићи имали више шара. Прегледао сам интернет, све је почистио, не може да се пронађе ни једна његова фотографија из тог периода, сигуран сам да би све те шаре најбоље оцртале карактер особе која се овако игра са нама.

Колико је само он улога имао у животу?!

Зоран Анђелковић (лево) и Александар Вучић / Младост, а народ луд. Фото: Време.ком

На свом Фејсбук профилу дијели активности СПС-а, видим главу Дачића скоро на свакој објави.... Прије неки дан је Путин одликовао Дачића за значајан допринос јачању пријатељства и сарадње са Русијом.

Надам се да Путин не слуша „Радио С“ и не гледа РТС, а ми у нашем преживљавању имамо преча посла!

Баки има информације из прве руке, рекао му Дачић, то је вјерватно одговор на питање зашто Амери уређују његове информативне садржаје!

Камелеон само мјења боју!

---