Такозвани "тужиоц" паралелног "Специјалног тужилаштва" при илегалном систему косовских Шиптара, издао је налог којим је јуче ухапшеном Богдану Митровићу одређен притвор од 48 сати.






Како тврди тзв. "косовска полиција" у Призрену, Митровића је после хапшења у Призрену, саслушао "судија" и по налогу "тужилаштва " одредио му притвор.

Богдан Митровић (74) из Сопине крај Суве Реке, изведен је из групе расељених Срба на начин како је то радила терористичка "ОВК" киднапујући српске цивиле оддеведесетих година до данас, и извршила геноцид над српским народом који још увек не може да обиђе чак ни своја узурпирана, уништена и попаљена имања и да се помоли на један дан у некој од срушених цркава, попут ове у Мушутишту, посвећене Успењу Пресвете Богородице на чији празник су и дошли.

Видео приказују: КМ Новине.

Седамдесет четворогодишњег Митровића, против кога је оптужница подигнута тек 18. јула ове године, из аутобуса је извело више наоружаних и униформисаних косовских Шиптара остављајући путнике у страху, неизвесности и дубоко потресене након што су видели и своје куће и имања у којима им је забрањен повратак, наневши им тешку психичку бол хапшењем једног од њих за кога сви тврде да није крив. Наиме, да јесте он свакако не би ни обилазио своје имање и доводио себе у опасност. Ово свакако представља само један од начина да на Србе буде извршен притисак како би одустали од повратка и не би нарушивали етнички хомогену слику становиштва искључиво шиптарског састава после 1999. године.

Медији посебно истичу чињеницу да је тзв "косовска полиција акцију извела по окончању литургије" и "након што су расељени обишли своја 'напуштена' имања (не са којих су протерани) у Мушутишту". На тај начин аболирају се сви злочини, рушење и прогон извршени од стране косовских Шиптара јер се у потпуности изостављају из информација које медији пружају јавности. Са друге стране у медијима косовских Шиптара води се жестока хајка против било каквог повратка Срба у којима се сви Срби називају "убицама" а за кривицу им се намеће одбрана од шиптарског тероризма током паклених деведесетих година које су снашле Србе на Косову и Метохији.

Срамно је да српске власти, које су ослободиле све шиптарске терористе ухапшене од деведесетих до данас међу њима чак и оне правоснажно осуђене, поводом хапшења и злочина који се спроводе над недужним Србима, издају само "најоштрија" саопштења којима у јавности перу руке од оговорности, показују да не желе да пруже било какву затиту и народ препуштају немилости косовских Шиптара.

---

---

Запослени у београдском саобраћајном предузећу „Ласта“,али и корисници услуга тог предузећа све чешће у последње вријеме указују на нелогичности у пословању истог превозника који има своју ћерку фирму у Црној Гори.



 
За „сумњиве послове“ (када су у питању аутобуске линије из Београда према Црној Гори и назад) запослени који су се обратили ИН4С-у, најдиректније прозивају генералног директора „Ласте“ Вељка Вукобратовића и директора „Ласте Монтенегро“ Драгана Бакића. Неки међу радницима чак тврде да су њих двојица у кумовским односима, те да је „дил“ на штету овог гиганта међу српским и балканским превозницима, више него очигледан.

„Некоме, а није тешко схватити коме, је веома стало да се ‘Ласта’ истисне са црногорског тржишта, и то тако што ће се линије које вриједе богатство распродати као нерентабилне локалним превозницима, при чему ће се приватни џепови директора добро напунити“ – стоји у писму дијела запослених у „Ласти“ које је упућено редакцији портала ИН4С. Тврди се такође да је веома рентабилна линија Београд – Улцињ продата на крају прошле туристичке сезоне локалном превознику, због чега је учињена штета предузећу, а тиме и радницима.

„Код квара аутобуса у Црној Гори на интервенцију се чека од десетак сати до неколико дана, а разлог томе је то што је управа предузећа умјесто са озбиљном фирмом, уговор о одржавању аутобуса направила са занатском радњом ‘Еско’ из Тузи“ – истиче се даље у обраћању запослених.

Ненадокнадива штета, наводи се, направљена је и одлуком „Ласте Монтенегро“ да принудно наплати дуг од Аутобуске станице у Будви од око 12.000 евра, због чега је као контрамјера услиједило одбијање те, за овог превозника изузетно значајне станице, да даље продаје „Ластине“ карте. Тврде и да се новац од продаје карата у кешу, кесама односи из Црне Горе за Београд, те да је сумњиво гдје завршава дио наплаћених карата за пртљажнике који се не раздужује. Наводе радници „Ласте“ и да је нелогично да се зарада по пређеном километру из Београда према Црној Гори остварује просјечно у износу од 1.50 евра, док је зарада када се аутобуси крећу из супротног правца на истој линији, свега 0.50 евра. По њима, и ова туристичка сезона која је на измаку, за „Ласту“ је практично пропала, иако је била једна од најбољих у минуле двије деценије када је ријеч о броју туриста односно путника из Србије који су љетовали у Црној Гори.



 
Генерални директор „Ласте“ Вељко Вукобратовић негира да је линија Београд – Улцињ продата.

„И даље је возимо 50 %, а 50 % кооперанти из Црне Горе“ – казао нам је Вукобратовић. Он одбацује и наводе о пртљажним картама које се наводно не раздужују, наводећи да су све са серијским бројевима, те се, вели, сравнују једнако као и возне карте приликом предаје пазара. На оптужбе да су изгубили мјесто за продају карата на Аутобуској станици у Будви због непромишљеног потеза са принудном наплатом дуга, Вукобратовић одговара како „Ласта“ има своје представнике за продају карата, док се односи са станицама рјешавају у Црној Гори.

Надаље, истиче Вукобратовић, зарада на вожњи ка Црној Гори анализира се по завршетку сезоне, и онда може да се каже која је остварена цијена по километру.

„Сезона 2017. је по свим показатељима боља него прошлогодишња, а на сваком тржишту има индиције да се конкуренти истисну, и то је тржишна борба. Наш бренд нам даје предност над другима“ – навео је Вукобратовић у одговорима за ИН4С.

Иначе, унутрашња контрола „Ласте“ открила је да су само возачи оштетили то предузеће у петогодишњем периоду за чак 140.000 евра, а Државна ревизорска институција (ДРИ), у документу на 239 страна, открила је читав низ неправилности у пословању познатог превозника.

---

---

Језгро људи који су из чисто материјалних разлога пристали да почине издају Косова и Метохије, сада нaсрћу и на младе људе желећи да их у то увуку а зарад још веће личне материјалне користи.





Удружење "Синергија" је наводно извршило истраживање према коме млади све више желе да узму учешће у издаји Косова и Метохије.

Овим удружењем од почетка оснивања руководи Игор Симић некадашњи члан врха политичког покрета Оливера Ивановића, а који се од самог почетка залагао за учешће у квази-институцијама такозване "републике Косово". Првом приликом je издао и прешао у странку Александра Вучића, али и шиптарски огранак те странке под називом "Српска листа".

Игор Симић (десно) Нема проблем са издајом

Симић је недавно изјавио како они (Српска листа) неће кочити оснивање институција такозване "републике Косово" на чијем челу треба да се нађу неки од најгорих ратних злочинаца из редова терористичке "ОВК". Човек са овако израженим ставом дефинитивно нема проблема са издајом и учиниће све како би и друге увукао у то нечасно коло а све ради сопственог материјалног бенефита.

Овакво истраживање подупире и новинар који се лажно представља да је "са Косова и Метохије" а заправо је из Црне Горе у Косовску Митровицу дошао на студије и ту се ухлебио, Жељко Тврдишић. Он је један од првих новинара са севера КиМ који је узео учешће у стварању погрешно названих "косовских медија", односно цивилног друштва шиптарске монструм - творевине. Њеним промовисањем ништа своје не ризикује. Напротив, у материјалном смислу и те како много добија и то је једини разлог што својим радом обмањује српску јавност у корист косовских Шиптара и њихових интереса.

У изјави за РТВ "Пулс", такође регистроване и која функционише по законима и подржава се из буџета такозване "републике Косово", Тврдишић наводи да је за те квази-изборе "учешће младих од изузетног значаја".

Непажљивом и недовољно упућеном посматрачу овакво излагање ће изгледати убедљиво. Међутим, ако само мало обратите пажњу видећете да се они свим својим снагама труде да у излагању избегну назнаку да се ради о квази-изборима тзв "републике Косово". То што нигде нећете чути од њих да то кажу, само по себи говори да свесно обмањују јавност и да лажно и искривљено извештавају о догађајима на Косову и Метохији јер је то начин да се њихови новчаници удебљају.

Још један више него индикативан детаљ јесте то што медији на српском, никако то нису "српски медији", редовно избегавају да користе српско име за Косовску Митровицу и називају је по регистру такозване "републике Косово" као "Северна Митровица" чиме се фактички ова лажна држава признаје. А медији који то чине јасно је у чијем ће интересу извештавати и са каквим циљем!

Жељко Тврдишић. Из Црне Горе се ухлебио на КиМ

Закоруживање шиптарске творевине, настале на крви српског страдалног народа, Тврдишић назива "демократским променама" које без учешће младих неће донети "позитивне промене"?! У преносном али правом смислу ово значи да ако млади не узму учешће у издаји Косова и Метохија, она неће заживети без обзира што број појединаца, укључујући и овакве новинаре и политичаре, улаже напоре да се то деси.

Новинарка РТВ Пулс тврди да "ново Синергијино истраживање показује да је сада, у поређењу са 2013. годином, повећано интересовање младих за учешће на локалним изборима". Она даље наводи број оних који ће у томе учестовати или неће и тај број је негде између 30% и 50%.

Иначе, то "истраживање" организација "Синергија" реализује уз партнерство са РТВ Пулс из Шилова, а финансијски подржава Косовска фондација за отворено друштво, огранак организације коју у Србији води Наташа Кандић која је јавно захтевала да се Србија одрекне овог дела своје државе у корист шиптарских сепаратиста. Кандићева је 2001. године лобирала и уз помоћ Међународне заједнице из српских затвора ослободила преко 2000 шиптарских терориста међу којима и одговорне за злочине у селу Клечка. Тамо су Шиптари спљивали живе Србе, клали косама и другим пољопривредним оруђем, кидали им делове тела, жене и девојчице силовали... Та организација финансијски је подржала и ово истраживање.

Наравно, немамо никакав увид у то да ли је, како, када и ко на терену спроводио ово истраживање и да ли је и оно само још једно у низу фабрикованих које има за циљ да обмањујући јавност оствари материјалне интересе појединаца у чијим су рукама локални медији и власт коју им је, преко Брисела, уступила српска страна како би после државног врха и Срби на терену узели учешће у издаји. Због тога се сва оваква истраживања доводе у оправдану сумњу и никако им се не може веровати јер се коси и са здравим разумом али и са настројењем Срба да укину сопствену а изграде на том простору "државу" терориста из редова косовских Албанца. Уосталом то су и доказали референдумом накоме су изашли гласачи одбили стварање шиптарских институција на северу КиМ процентом од преко99%! Након Бриселског споразума власти државе Србије, употребом силе, медија, и претњама губитком посла натерали су све оне који се са тим не слажу да ућуте. А занимљиво је да овакво истраживање долази пред нови круг лажи-избора које организују косовски Шиптари по својим законима, супротним законима Републике Србије.

Претходно истраживање "Синергије" уследило је пред почетак ревитализације моста у Косовској Митровици што представља нови продор у српске средине и пружање могућности косовским Шиптарима да појачаним притисцима протерају Србе и из овог дела КиМ где то до сада нису могли. Резултати су тада "говорили" како млади не желе да живе на северу Косова и Метохије! Да ли је ово требало да оправда експанзију шиптарске моћи на северу покрајине као што сада оправдава нови куг лажи-избора?

Нигде нећете чути да су Срби са КиМ обманути, да сви локални медији било да су у рукама појединаца, Владе Републике Србије, Влада западних земаља или НВО сектора, чине исто са циљем да се оправда терор и злочин почињен над Србима и да се крвави пирови и геноцид над српским народом крунише стварањем једне наказне и лажне државе због чега и пристижу сва материјална средства за подршку њиховог "рада"!

Да би се схватио повод оваквог извештавања и деловања српских анти-националних медија и НВО, довољно је само летимично бацити поглед на материјално благостање оних који промовишу овакву наказну и злочиначку политику и у чију корист лажирају своје извештаје.

---

---

Изјава Марка Ђурића да је „Српска листа“ пројекат од националног значаја је само још једна у низу превара и обмана овог политичког јуноше.










Тзв. Српска листа је политичка странка створена да своју делатност обавља у оквиру сепаратистичке власти у Приштини, што у суштини значи да она признаје независност Косова и Метохије. Ово тим пре, јер политички делује у складу са уставом и законима самопроглашене републике Косово. Марко Ђурић још каже да Срби не треба да се деле него да сви делују у оквиру „Српске листе“ што значи да сви Срби на Косову и Метохији треба да приступе колективној издаји.

У претходних пет година, или тачније за време Вучићеве власти, под окриљем тзв. Српске листе над Србима на северу Косова и Метохије врши се страховито насиље које се огледа у бацању бомби, паљењу возила, избацивању са посла, шиканирању све са жељом да се дисциплинују политички неподобни Срби. Тешко је рећи, али је истинито, да је за ово време Србима много веће зло наносио Вучићев диктаторски режим него сепаратистичка власт из Приштине. Зато овај позив за јединство значи да и жртве насиља и насилници треба да буду сви у истој колони која се своди на одрицање од Косова и Метохије.

„Српска листа“ као политичка странка води активне преговоре са Рамушем Харадинајем о формирању сепаратистичке владе. Без имало стида, срама, гриже савести они са човеком који је вршио најгоре злочине над Србима желе да врше власт јер је то наводно у српском интересу због већег броја министарских места, како сами кажу. Оваква похлепа, алавост, грамзивост прелази све границе пристојности. Диктаторски режим Александра Вучића умало направи дипломатски скандал са Француском која је Рамуша Харадинаја пустила из затвора а сада му тај исти Рамуш нимало не смета да буде део његове владе.

Сигурно је да ниједан политички корак тзв. Српска листа не чини без одобрења Александра Вучића који ових дана позива Србе на унутарсрпски дијалог о Косову и Метохији. Начин на који се одвија тај дијалог је поприлично чудан јер који год се политички став не допадне Александру Вучићу он се на њега обруши. Када је Санда Рашковић-Ивић председница посланичке групе „За спас Србије“ у Скупштини Србије изнела идеју о замрзнутом конфикту потпредседник посланичке групе СНС Владимир Орлић је такву идеју назвао политичким идиотизмом. Или када је пре тога проф. др Слободан Самарџић као председник Државотворног покрета Србије изнео мишљење да не треба журити са решавањем статуса Косова био је изложен таквим бруталним нападима Вучићевог приватног гласила Телевизије Пинк да то већ постаје огавно. Последњи предлог Оливера Ивановића из Косовске Митровице да Србија треба да примени кипарски модел изазвао је праву хистерију Александра Вучића.

Нажалост, тако изгледа унутарсрпски дијалог председника Републике, односно таква је демократија коју спроводи Српска напредна странка и њен председник у земљи Србији. Према човеку и беседа - каже наш народ.


Косовска Митровица
27.08.2017. године

Крајем прошле године, свесно злоупотребљавајући део имовине српског народа на Косову и Метохији над којом има надлежност, епископ викарни Теодосије повукао је један од најтежих потеза у оквиру издаје коју, координисано са српским властима у Београду, спроводи на Косову и Метохији већ дуги низ година.

• Oтимачина, издаја и продаја - Непредвидиви путеви новчани

• Овај пут са далекосежним, можда и трајним последицама. Човек из народа није у стању да схвати да издају државе и Цркве може да почини њен члан, поготово не њен црквени великодостојник, из једноставног разлога јер обичан човек за то никада не би имао смелости.

---

Првог дана месеца новембра 2016. године, Одбор црквене општине призренске, који су чинили председник тог одбора Спасоје Андријевић, секретар Бранимир Глигоријевић, члан Божидар Декић и парох призренски јереј Слободан Ђорић, заседао је са једином темом - продаја њиве зване „Црвени брег" површине 1 ха 33 ари и 45 м2 на периферији града. Одбор доноси одлуку о продаји и истог дана шаље допис Управном одбору ЕРП са седиштем у Грачаници, у коме наводи како је „њива узурпирана након 1999. године од стране Албанаца и као таква не користи ЦО призренској" јер „ми немамо приступа нити је можемо користити у било које сврхе". За новац је предложено да се у граду купи нека друга некретнина. Ђорић моли ЕРП да одлуку одобри јер би „овим наша црквена општина имала велике добити".

Већ наредног дана, 2. новембра, Управни одбор, али у „у ужем саставу", којим председава узурпатор трона епархије рашко-призренске Теодосије Шибалић, доноси одлуку број 571. којом прихвата одлуку Црквене општине призренске „као оправдану" и одобрава „продају узурпиране парцеле бр. П-71813068-05406-1 КО Призрен". Ова одлука достављена је на разматрање Патријаршијском Управом одбору СПЦ у документу број 572. започета речима „Част нам је..." те се образлаже одлука о „продаји узурпиране парцеле":

„...Односна парцела је узурпирана и оптерећена нелегално изграђеним кућама косовских Албанаца, још деведесетих година прошлог века, када је тадашњи парох поднео тужбе надлежним органима. У међувремену, након сукоба на Косову и Метохији1999., године, на поменутој парцели поред пута је подигнуто још стамбених објеката, тако да је потпуно затворен сваки прилаз унутрашњости парцеле, те смо тужбу поново поднели надлежним органима у општини Призрен. По питању ове парцеле, од суда и полиције, до данас није ништа урађено јер за то не постоји ни минимум добре воље како би се то решило. Због свега наведеног, Српска православна црквена општина призренска у Призрену није у могућности да уђе у свој посед нити да користи своју имовину. Из тог разлога, на основу свега наведеног, црквена општина призренска је донела своју Одлуку о отуђењу своје парцеле, да би за тај новац могла да купи имовину у самом граду, што би јој доносило редовне приходе" у потпису - Теодосије Шибалић.

Фото: Магазин Таблоид / Клик за увећање

За документ о одлуци црквене општине призренске кликни ОВДЕ и ОВДЕ а за одлуку о продаји коју доноси ЕРП са седиштем у Грачаници, кликни ОВДЕ - Фото: Магазин Таблоид


Већ на први поглед је нејасно одакле то да су косовски Албанци „још 90-тих година прошлог века" узурпирали имовину за коју у допису од пре једног дана Црквена општина призренска наводи да је „њива узурпирана након 1999. године". Осим тога - ко и зашто би купио парцелу којој је „потпуно затворен сваки прилаз унутрашњости" а она сам „оптерећена кућама"?

Није сасвим логичан ни навод да не постоји „ни минимум добре воље код надлежних органа општине Призрен" да реши проблем „узурпиране парцеле" па ће се од новца стеченог продајом купити некретнина „у самом граду која ће доносити редовне приходе". Према овоме је сасвим природно у самом граду нешто што је потпуно незамисливо на његовој периферији па је распон безбедносних услова, како је у овом допису наведено, просто нестваран.

Посебно ризично је и то што овим, барем до скоро, институција од највећег утицаја на Србе на КиМ, потпуно оправдава и подстиче продају сваке имовине која је узурпирана или јој се не може прићи што може да произведе тотално деструктиван ефекат код свих који до сада нису желели да отуђе своја узурпирна имања а таквих је велики број.

Овим се очигледно желео извршити притисак на Патријаршију која треба да ту одлуку коначно и одобри. Међутим, изгледа да за тим није било никакве потребе. Ни они нису оптерећени националним осећањима јер већ сутрадан 3. новембра, без икакве провере и промишљања, стиже одговор како „Председништво Патријаршијског управног одбора у седници својој (бр. 618) одобрава продају узурпиране имовине" итд...

Патријаршија одобрава продају земље / Фото: Магазин Таблоид / Клик за увећање

Пристанак је на потпис председнику ПУО однео члан, епископ жички Јустин. Тужно да у овоме учешће узима наследник Светог Николаја жичког који је о Косову говорио тако надахнуто, као о догађају над догађајима, „надахнућу за будућа поколења" и „уникуму у дванаестовековној историји хришћанског света" јер „Косово је највећа гробница хришћанских мученика, погинулих за један дан. Једна друга, таква и толика, није нам позната."

Данас ето, нити је ко питао колико ће новца и на који начин од отуђења црквене земље „бити од користи" нити тражио неко друго решење, камоли да покуша да продају спречи. Готово 1,5ха земље продат је док дланом о длан. Изгледа да је све одрађено на реч или пак интерним и телефонским договорима јер како дугачије објаснити такву брзину у доношењу так одрастичне одлуке? Најгора опција би била да никога није занимало шта се са српском земљом на Косову и Метохији, у власништву СПЦ, дешава.

Према сазнањима Магазина Таблоид, сума добијена продајом земље је „срамна" због чега се избегава њено навођење у свим званичним документима чија је размена уследила.

Све институција државе Србије, у чијој је надлежности Косово и Метохија, врло брзо, искључиво на личну иницијативу, упознате су са овим више него сумњивим процесом. Ипак, упркос значају који ова одлука може имати на преостале Србе, сви су изабрали да не буду надлежни или се од тога ограде.

Из кабинета Александра Вучића, у време апеловања са функције премијера Р. Србије, након увида у документа и одлуке о продаји одлучили су да се позову на чињеницу да је према Уставу Р. Србије деловање Цркве и осталих верских заједница одвојено, те да оне са пуним и апсолутним правом располажу својом имовином. Можда би овакви изговори и „пили воду" али онда када се не би смо врло свеже сећали и живели кршење тог истог Устава од стране Александра Вучића не би ли Срби са Косова и Метохије разним притисцима представника власти и криминалних структура, били „интегрисани" у паралелне институције такозване „републике Косово". Биће да се овде ради о прању руку државне власти која је кроз Бриселски споразум прекршила све Уставне норме где је то икако било могуће, и наставља да их крши, а као своју немоћ у спречавању продаје земљишта наводи управо прописе тог истог Устава. Да могућност спречавања постоји доказ је манастир Грачаница јер је апелом сакупљена потребна свота новца и откупљене су куће у близини које су потомци колониста намеравали да продају Албанцима.

  ПОСЕТИТЕ САЈТ МАГАЗИНА ТАБЛОИД 


Неминовно, случај је стигао и до Канцеларије за Косово и Метохију која је на допис пристигао службеним путем, затражила појашњење о продаји од Управног одбора Епархије рашко-призренске у Грачаници.

Одговор Управног одбора из Грачанице је врло брзо и уследио: „...На првом месту, морамо изразити чуђење због чега се Народна скупштина односно Канцеларија за Косово и Метохију уопште бави овим питањем, с обзиром на то да се не ради ни о државној земљи нити је буџет или интерес Републике Србије било како угрожен или оштећен".

Овај бестидан и арогантан одговор „недодирљивог" који се изјашњава из искључиво протоколарних разлога, пружа увид у бахатост узурпатора Епархије рашко - призренске и њихово презир према институцијама државе Србије ма како им оне биле наклоњене. Потписници тих редова лишени су сваког разумног, родољубивог и људског осећаја што их је, према многим доказима али и бројним депешема Викиликса, на налог америчке администрације 2010. године ту и довело! Овде се не може искључити могућност да су додатно били охрабрени политиком коју Влада Александра Вучића води а која чини све не би ли угасила не само српску државу на Косову и Метохији већ и српску свест о Косову као својој земљи па су рачунали како неће бити интересовања за овај случај који је суштински у складу са таквом државном политиком.

У препотентном одговору који потписује Секретар Епархијског управног одбора, протојереј Саво Шмигић, покушају да се спречи продаја земљишта супротстављају се устаљени разлози српске немоћи на КиМ.

Саво Шмигић (са зеленом крагном) док патријарх Иринеј даје благодлов првом шиптарском "градоначелнику" општине Грачаница, Бојану Стојановићу -2010. године, манастир Грачаница

Правдајући се већ изграђеним кућама на овом земљишту, УО ЕРП у Грачаници да би додатно драматизовао стање тврди још и да су те куће „саградили бивши борци ОВК" а у да у то време „Црква није имала начина да се супротстави злоупотреби своје земље". Прича се даље конструише како је „Црква, када се безбедносна ситуација побољшала, покушала на све начине да своје земљиште поврати". Међутим, „Пошто је Богословија обновљена, нисмо могли да идемо на суд из страха од тога шта би станари који су заузели нашу земљу, углавном бивши борци ОВК, могли да учине деци која похађају Богословију".

Ово патетично потенцирање сопствене немоћи завршава се „позитивним" исходом где се крајем 2016. појављује Бесник Крајку из Призрена са којим се коначно договара продаја земљишта. Наиме, решење проблема је била продаја земљишта, наводи Шмигић испред Управног одбора ЕРП из Грачанице, а намера којом се продаја покушава спречити правда се жељом да се помогне бившем закупцу. Занимљиво али се нигде на прецизира на који би начин спречавање продаје црквеног земљишта помогло Албанцу који је ту парцелу узео у закуп још пре почетка рата на Косову и за њу уредно плаћао закуп?

Шмигић, потписник одговора, писаније завршава епским тоном „сви могу да напусте српски народ на Косову и Метохији, сем ЕРП која ће остати уз свој народ и на својој земљи, докле нас буде овде". Овде ћемо се само осврнути на иронију да ће потписници овог одговора „остати на својој земљи" коју продају Албанцима а чијој продаји нико не сме да се успротиви!

Апел спречавању продаје српске земље стигао је и на адресу Управе за сарадњу са „црквама" и верским заједницама Владе републике Србије те и она захтева од намесништва из Грачанице да се по истом изјасни. Без претераног узнемиравања и њима стиже исто писмо које је већ послато Канцеларији за КиМ! Са јединим изузетком да је уклоњен део којим се на првом месту чуде због чега се Народна Скупштина и Влада уопште баве овим питањем. Овај пут одговор потписује викарни епископ Теодосије.

Уз салве увреда на рачун оних који покушавају да ову бесрамну продају спрече, и Теодосије наставља са изношењем неистина и потенцирањем „узурпације" као основног мотива за ову трансакцију оптужујући њене противнике за „пријатељске везе са Албанцима" због чега желе да продају спрече. Према овоме изгледа да су Албанци ти који би били на добитку ако би СПЦ очувала своју имовину на Косову и Метохији а не њеном продајом њима.

Посебно иритантно у овом циркуларном одговору јесте навод да „Црква није ни сада, нити било када, свесно пословала са било којим лицем за које је знала да је умешано у ратне злочине над Србима или српском војском или полицијом".

Разлика између оних који су над Србима починили злочине и оних који те злочине одобравају, суштински не постоји. Теодосије је врло предусретљив или како га на Западу зову "кооперативан" са свима који активно раде на узградњи такозване "републике Косово".

Наиме, јесте тачно да Црква није сарађивала са таквима, али је проблем што они желе да заменом теза себе и своје поступке представе за Црквене а што никако не може да буде случај из много разлога. О пословању се не може са сигурношћу говорити али намесништво које тренутно столује у Грачаници без сумње обавља много тога тајно. То сведочи и Хелсиншки одбор за људска права у Србији, финансиран од Сорош организације, у свом билтену „Српска заједница на Косову" из јуна 2012., који на страни 71. пише:

„На основу увида који је имао Хелсиншки одбор, извесна подршка новој админстрацији у Северној Митровици (новооснованој општини такозване 'републике Косово') долази и из кругова Српске православне цркве на Косову, као једне од најзначајнијих институција за косовске Србе". О детаљима подршке нема ни речи, али довољно говори фотографија Теодосија на којој се срдачно рукује са Хашимом Тачијем током церемоније смене генерала КФОР-а 2011. године док су Срби стрепели на барикадама (насловна фотографија). Или можда није знао да је Хашим Тачи правоснажном пресудом српског Суда оглашен кривим за убиства српских полицајаца?

Можда ни Сава Јањић није знао да је некадашњи генерал хрватске војске Агим Чеку, кога су канадски војници СФОР-а звали „убица беба", чинио злочине над Србима па је са њим у Дечанима свечан отворио мостић кога су изградиле „Безбедносне снаге Косова", некадашња „ОВК"?




Или то није знала Светлана Стевић, за чије потребе организације „Мајка девет Југовића" под патронатом ЕРП у Грачаници, су ове исте „безбедносне снаге" изградиле пут до њене фарме у селу Прековце?


Било је још много сличних пројеката који можда не спадају у пословање али политичка сарадња са овим ратним злочинцима и те како је штетнија и гора него пословна. Али изгледа да је и до тога дошло јер купац „Црвеног брега", Бесник Крајку, према сазнањима Магазина Таблоид, наступа у име Реџепа Морине, некадашњег команданта „ОВК" под командом Рамуша Харадинаја чије је странке сада члан а о чему је Управни одбор ЕРП био благовремено и прецизно информисан. Са Харадинајем је ова врста сарадње потпуно заокружена.

Међутим, срж проблема у овом случају лежи у нечем сасвим другом...

Просто је невероватно да сви учесници, и то све време, на незграпан и бахат начин прикривају истину да земљиште које је предмет ове продаје, никада није било узурпирано па чак ни данас на њему нема изграђених објеката! Парцела је пуста ледина а то видимо на фотографијама начињеним почетком ове године које су се нашле уз допис који је пристигао у Канцеларију за Косово и Метохију.

Парцела, предмет продаје, фотографисано јануара 2017 године, неколико месеци након доношења одлуке о њеној продаји. / Фото: Магазин Таблоид

Зато чуди да се Канцеларија задовољила очигледно неистинитим одговорам што поткрепљује сумњу о прикривеној али јасној подршци антидржавног деловања које спроводи безакоњу склоно намесништво Епархије рашко - призренске у Грачаници. Но, захваљајући људима који се индивидуално не слажу са таквим непочинством, иако не могу да преко својих надлежних учине ништа да то спрече, наша редакција је дошла у посед тих фотографија не би ли се са овим упознала јавност и натерала изгреднике да поврате продато земљиште и спрече будуће такве кораке.

Албанци знају да земљиште припада Цркви, а имовина Цркве, из политичких, правних или дипломатских разлога, може бити враћена и након више деценија због чега нико није желео да улаже у изградњу на земљишту на коме сваког часа може бити порушен објекат. Лаж о узурпацији коришћена је свесно у сврху оправдања ове криминалне и нелегалне трансакције која се намеравала извршити по сваку цену а толико је усиљена да се дотакла чак и страха од рекације за „децу у Богословији" којој би могли да науде „бивши борци ОВК који су ту саградили куће". И све ове измишљотине поновљене су неколико пута у званичним одговорима са печатом ЕРП у Грачаници! Емотивиним набојем покушано је маскирање њихових криминалних антихришћанских активности. Без реалног повода, иако то чак ни узурпација не може да буде, продаја би изазвала осуде, бурне рекације и много шире неслагање. Овако, упаковано у форму „принуде", коју иначе хришћанство не познаје и не признаје, светини је требало пружити „чврсто" оправдање.

Да је парцела заиста била пуста и „неоптерећена кућама бивши бораца ОВК" сведочи и сателитски снимак на коме је она заокружена а на њој се не налази баш никакав објекат.

Сателитски снимак парцеле, забележено ових дана током припрема последњег броја Магазина Таблоид за штампу. На парцели још увек нема гађевина!

Намера да се за тај новац купи друга непокретност „како имовина црквене општине не би била умањена" додатно треба да умири духове. Да је ишта купљено тим новцем, у граду у коме не само да Срба нема ни колико прстију једне руке већ у коме нико не би пословао са фирмом у власништву Срба а тек Цркве, то би било истицано на самом почетку сваког одговора као доказ искрене намере. Овако, крије се и тачна цена по којој је земљиште продато али свакако не треба много памети да се схвати колико се тога може купити у граду за новац продане земље на његовој периферији, па тако ни прича о намери да се имовина не умањује, просто нема основа.

Видимо да и сами врх београдске Патријаршије има удела у овоме кроз њихово слагање са одлуком о продаји које је уследило експресно а који су имали сву власт да то једним потезом спрече. Односно, нема сумње да је све било унапред припремљено али се о датуму евидентирања водило рачуна ради просте логике и хронолошког поретка ствари. И само се о томе, и ни о чему другом, водила искрена брига.

Након продаје њиве, а крајем априла ове године, већ су започете припреме за грађевинске радове. Преко парцеле изграђен је импровизовани пут и постављена расвета за будућу улицу која ће бити изграђена на некадашњем црквеном земљишту.

Мај 2017. Радови тек у најави!

Тако да ће тек након продаје те њиве, чему се Албанци у Призрену јавно и отворено смеју, бити саграђене куће у којима ће живети сасвим сигурно и бивши борци, односно терористи „ОВК" међу којима не можемо да искључимо ни оне који су над Србима вршили злочине а у овом региону били су то неки од најтежих злочина почињених током рата на Косову и Метохији. И то се знало, унапред.

---

Ископавања у циљу потраге за масовним гробницама, која су косовски Шиптари планирали за данас, одложена су.

Ископавање лажне гробнице у Косовској Митровици фебруара ове године. Фото: Зоран Влашковић

Како про-шиптарске агенције са Косова и Метохије јављају, ископавања на локацији у Сувом Долу крај Косовске Митровице, која су косовски Шиптари планирали да отпочну јуче, одложена су. Таква одлука је донета услед околности да се локација налази у непосредној близини куће недавно преминулог Бајрама Реџепија,  иначе некадашњег такозваног "премијера" при нелегалном систему шиптарских сепаратиста.

Нема сумње да се и овај пут ради о политичком потезу јер су на овом месту већ три пута обављана ископавања и, као на локацији Рудница за коју многи тврде да је лажна, исфабрикована гробница без лешева а из које су извучени сумњиви "остаци" са места на коме се деценијама већ налази локално гробље животиња, и за локацију у Сувом Долу се не зна тачно шта ни када је пронађено, ако јесте. Када би постојала сазнања о локацијама на којима су закопани Шиптари, она би одмах била откривена али је очигледно реч о фабриковању истине са циљем да се Срби оптуже и окриве за све што је икако могуће.

Хашим Тачи

Да се све ради промишљено и са циљем прибављања политичких поена, доказали су и представници породица несталих косовских Шиптара који су јавно изнели свој став да не верују Хашиму Тачију да ће ишта учинити јер је већ 20 година у позицији да нешто уради а резултата нема. Исто се може рећи и за српску страну на којој се као представник јавља Вељко Одаловић, некадашњи СПС кадар са централног Косова који је, попут Хашима Тачија у терористичким формацијама, имао сазнања из прве руке о почињеним злочинима. Осим политичког ископавања локације у Рудници, која се за јавност одиграла на дан када је на северу осова и Метохије Србима наметнута шиптарска "царина", уз сагласност београдског режима који је то потписао у Бриселу, слично се десило и у самој Косовској Митровици. Како би појачали набој мржње која према Србима постоји, на иницијативу Запада, косовски Шиптари су обавили ископавања код самог мосту у граду а у тренутку када су, такође према Бриселском споразуму, успели да се пробију у северни део града. И та локација показала се као производ лажне инфомације. Чињеница да се жртве порекла косовских Шиптара фабрикују а српске се затиру, указује на сарадњу оних у чијој је надлежности откривање истине.

А истина не одговара ни Шиптариам ни Западу јер гробнице у којима су масовно закопавани лешеви углавном се налазе на територији коју су под контролом држали шиптарски терористи "УЋК" а у којима се налазе остаци Срба. Више него очигледан доказ јесте гробница у селу Жиливоде код Обилића коју је ЕУЛЕКС намеравао да откопа али је онда на сумњив начин изазван пожар после чега се у јавност изашло са саопштењем да су ископавања онемогућена! У тој гробници, према општим сазнањима надлежних организација, налазе се тела киднапованих и убијених рудара са копа Белаћевац, углавном Срба.

---

Када је Александар Вучић почетком јула обзнанио да има намеру да покрене „широки друштвени дијалог” о Косову и Метохији, то су одмах поздравили Вук Драшковић, Чедомир Јовановић и Јелена Милић, али и председник САНУ, академик Владимир Костић, те академици Тибор Варади и Душан Ковачевић.





Позитиван одзив оваквог, по свему шароликог друштва, утицао је на Вучића да самозадовољно констатује како је он већ успео у свом науму да иницира широки друштвени „дијалог” о Косову, јер већ „сви причају о томе”. У овом случају ће Вучић прилично лако успети да увери просечног грађанина да је као председник државе довољно вешт да око националне теме број један окупи представнике дијаметрално удаљених полова српског друштва или његовом речју „све”. Јер у свести просечног грађанина, чији је друштвени и политички суд углавном интуитиван, друштвени полови које симболишу Вук, Чеда и Милићка, с једне стране и академци с друге стране, делују удаљеније и супростављеније, пре свега, морално и професионално, него што су то у стварности. При томе, академици не би сами по себи имали онај друштвени углед какав стичу када се нађу насупрот оних који представљају симболе моралног, националног и професионалног посрнућа Србијине политике.

Како после свега да човека не заинтересује тајна Вучићеве чаробне вредносне формуле из прокламације о косовском „дијалогу”, која је подједнако успела да загреје Вукове, Чедине и Милићкине „лепљиве прсте” и душе и умове једног угледног лекара, правника и књижевника.

Најпре треба имати у виду да се ово шаролико друштво није загрејало за некакву неутралну иницијативу, која треба да доведе до друштвеног дијалога коме иницијатор није унапред одредио циљ. Инсистирањем на „фактичком стању”, на томе да треба „да престанемо да као ној забијамо главу у песак и будемо реални”, да „решење не лежи у нашим митовима и сукобима”, да „искључујемо сукоб као последњу опцију”, да нам „историја није до сада ништа дала осим крви и ратова”, „да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо одавно изгубили”, да треба „љубити земљу по којој корачају наша деца”, да треба да будемо „довољно одговорни да разумемо жељу и снагу Албанаца”, Вучић је иницирао један „дијалог” о коме се може рећи много тога, осим да је вредносно и циљно неутралан 1)

То постаје још јасније када се Вучићев позив за „дијалог” посматра из угла појмова који су изостали из његових усмених и писмених објава, а који су морали да се нађу у речнику једног председника државе када службено говори о Косову и Метохији. Објављујући покретање општедруштвеног „дијалога” о Косову, Вучић ни једном није поменуо Устав Републике Србије, територијални интегритет и сувереност, мада се над Уставом заклео да ће „све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део.” Једном речју, Вуку, Чеди и Милићки, као и академцима Костићу, Ковачевићу и Варадију, није могла да остане нејасна права Вучићева намера када је у питању „дијалог” о Косову. Иницијатор под „дијалогом” подразумева будућу вишемесечну политичку, пропагандну и „стручну” кампању тоталне анестезије бирачког тела, како би оно под дејством „фактичког стања”, „реалности” и „европске будућности” умртвљено дочекало потпуну de jure ампутацију Косова и Метохије од државно-правног поретка Републике Србије.

Да су се хладнокрвне главе академика и политичара лако пробиле кроз гомилу Вучићевих сентиментализама, намењених врућим главама широке публике и да су „дијалог” схватили управо онако како га схвата и иницијатор, показују њихове унисоне изјаве. Тако је Вук Драшковић Вучићеву иницијативу схватио као шансу да „прихватимо и признамо косовску стварност… потпишимо споразум о свестраној нормализацији наших односа са њима”.2) Слично Драшковићу, академик Тибор Варади је Вучићев предлог о „дијалогу” схватио као прилику да се Србија избори за „територијалну аутономију” на северу Косова, јер „да се Косово ‘врати’ и постане део Србије, мислим да у овом часу, мада то није лако рећи, није реално”. Да би оправдао свој став академик Варади је показао такву стручну довитљивост, какве се не би досетио ни и правник Драшковићевог ранга. Овај заступник Србије у споровима пред Међународним судом правде у Хагу упозорио је грађане Србије како би „требали да се суочимо са тим да Косово де факто правно данас није део Србије”.3) Било би занимљиво да чујемо од професора међународног приватног права шта подразумева његова оригинална конструкција „де факто правно” и како би се она применила, примера ради, на однос Израела према статусу Палестине.

Чини се да је међу политичарима Вучићев концепт „дијалога” о Косову ипак најбоље разумео Чеда Јовановић, изјавивши како „епилог дијалога” види у складу са поруком да „Србија мора да живи“. Шта Чеда подразумева под Србијом види се ииз његове поруке да су Србија и Косово „две паралелне стварности. Косово је признало 120 држава света, оно иде неким својим путем. Нисмо ми ти који сада своју позицију могу да граде на ‘црвеним линијама’”. И Чеда је као Вучић ампутацију Косова и Метохије од Србије оправдао позивањем на нашу децу и жељу да се у Србији „роди прва генерација у миру.”4) У поимању прошлости и будућности Србије, као и у лицемерју да оправда ампутацију Косова и Метохије од Србије, интелектуалне и моралне висине једног Чедомира Јовановић достигао је академик и драмски писац Душан Ковачевић. Препуштајући српску децу са Космета Харадинајевом старању или као Вучић – бризи НАТО пакта, Ковачевић предлаже да због бриге за будућност деце у остатку Србијице одмах прихватимо све што се од нас тражи. Зато што „аlbanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat.” Овај бивши амбасадор Србије и члан Крунског савета принца Александра своју државничку мудрост, по принципу – не дам само ономе ко не тражи, темељи на философији peace brothers хипи-покрета: „Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva”. Тако се српској јавности писац „Балканског шпијуна” препоручује у улози националног геронта (геронт-старац, члан Герузије, једног од најважнијих органа власти у Спарти) са историософским промишљањима позајмљеним из ризнице знања „деце цвећа”. 5)

У улози НАТО друштвеног цензора, Јелена Милић је на време опоменула све оне странке које су дужници различитих западних поверилаца, да „позив председника Александра Вучића на дијалог о Косову треба одговорно прихватити”. При том истичући како је неминовно „географско смањење Србије” заправо „казна међународне заједнице за злочине које су српске снаге чиниле на  Косову 1999. године”.6) Ауторитет Милићкине опомене онима који одбију Вучићев „дијалог” о Косову додатно је ојачао својом изјавом председник САНУ, академик Владимир Костић, позивајући „da političke organizacije, institucije, crkva, ugledni naučnici, ali i obični građani iznesu svoje ideje”. Следећи траг Милићке, овај угледни неуролог је са катедре председника Академије скренуо пажњу свеколиком Српству да је „dijalog o Kosovu pitanje na kom se prelama budućnost srpskog naroda”, додајући како је „dijalog je dobra ideja jer šta je alternativа”. У решењу проблема вишевековног српско-албанског спора и академик Костић је досегао тек до висина мировне философије хипи-покрета: „Dijalog i razgovor a ne rat, jeste put po kome treba da se ide kako bi se prevazišli viševekovni nesporazumi dva naroda”.7)


Иако нико нормалан не жели рат, рат је итекако део наше стварности, јер га, између осталог, посебно воли „дубока држава”, која је, речју Џ. Џатраса, наследница војно-индустријског комплекса САД.8) То што рат жели „дубока држава” већ само по себи довољно показује да је миротворство балканских марионета „дубоке државе”, међу којима су и Чеда, Вук и Милићка, чисто лицемерје. Уз то, други небројени докази показују да Чеда и Вук припадају групи највећих мрзитеља српске деце и њихове будућности. Отуда што је у херојском отпору против НАТО пакта погинуло око 1500 војника и официра, док су десетине и десетине хиљада предузимљивих и паметних младих људи, углавном неповратно, напустиле Србију спашавајући се од неколонијалне пљачке и непотизма Чеде, Вука и остале братије. Из Србије је само у САД, Аустралију и Канаду у периоду наше постпетооктобарске ЕУропеизације, од 2002. до 2012. године, емигрирало 150 000 људи.9) „Амерички сан”, који је без дана радног стажа у струци остварио Чеда Јовановић и већина осталих припадника Србијиног естаблишмента, отерао је из Србије у туђину стотине хиљада младића и девојака. У земљи у којој се према извештајима референтних установа број наркомана сваке године убрзано увећава и где би, према тврдњама стручњака, „требало да буде што мање афирмативних коментара и примера тих естрадних звезда које троше разне супстанце, а ето није им ништа”,10) Чедомир Јовановић се као политичар јавно залаже за легализацију „лаких опијата”. Уз аргумент да је „и сам пушио џоинт”. Своју бригу за децу и наталитет Јовановић исказује ваљда и тиме што се залаже за легализацију истополних бракова и давање права хомосексуалним паровима да усвајају децу.11)

И док је право лице хуманости и тобожње патриотске бриге Чеде, Вука и Милићке углавном познато и најширој публици, миротворство академика не подлеже таквој сумњи. Неспорећи да је рат највећа трагедија у људској историји, језик бројки показује да су ратови деведесетих година, који су Србима били наметнути од стране различитих сепаратиста и Запада, у непоредиво мањој мери физички десетковали српски национални корпус од емиграције. При том, ратови су завршени, а емиграција из Србије, Републике Српске и Црне Горе траје несмањеном брзином. У тзв. одливу мозгова Србија је светски вицешампиони, одмах иза Папуе Нове Гвинеје. Примери Пољске, Бугарске, Румуније и Хрватске показују да би највећи одлив радноактивног становништва задесио Србију када би ова постала члан ЕУ.

Главни разлози због којих Србија остаје без лекара, инжењера, фармацеута, стоматолога, добрих мајстора, возача, кувара су незапосленост, корупција, негативна селекција, партократија, безакоње, који у збиру дају утисак бесперспективности. Следствено, да ли су професори Костић и Варади, у својој бризи за биолошки опстанак српског народа, икада јавно осудили конкретне појаве корупције и непотизма на универзитету или у српском здравству? Да ли су дигли свој глас због тога што српско високо образовање због судске опструкције још носи жиг незавршене „афере Индекс”? Да ли су ови академици икада јавно реаговали због фалш-диплома и фалш-доктората високих партијских кадрова. због акредитација које се деле капом и шаком „дивљим” универзитетима, факултетима и одељењима, од Тутина до Кладова, због тога што је Влада противно закону признала дипломе универзитета муфтије Зукорлића? Да ли сте икада чули академика Ковачевића да је своју бригу за опстанак српске младежи исказао тако што је осудио конкретне примере непотизма и ненаменског коришћења буџетских средстава у српској култури и уметности, да ли је јавно осудио улогу Жељка Митровића у уништавању српског етоса? Да ли сте икада чули да су наведени академици, бранећи европске радноправне стандарде, устали против неоколонијалног Закона о раду, против ропске експлоатације радника нпр. у Јури? Да ли сте икада чули Душана Ковачевића, Тибора Варадија и Владимира Костића да су бранећи европски принцип правне једнакости и једнаких шанси осудили партијско запошљавање у државним установама и предузећа? Да ли сте чули да су наведени академици, бранећи европску вредност слободе научног и уметничког рада, устали против нове инкриминације негирања и умањења геноцида и ратних злочина? Јер младеж из Србије не одлази због ратних претњи и некакве националистичке и ратнохушкачке политике, већ због свих оних друштвених зала о којима су као заливени ћутали наведени академици. О томе упечатљиво сведочи ауторски текст Давора Милошевића, једног од оних младих интелектуалаца који су напустили Србију: „Веровали смо у одлазак Милошевића, у повратак Космета, у долазак демократије, слободе и капитализма, завршетак транзиције, у одлазак ДС, у долазак СНС… И када су сви отишли, дошли и прошли, испало је да се демократија у Србији огледа у томе што свако може да ради шта хоће ако га не ухвате или има везе, да је закона за немоћне све више, да је слободе све мање… Млади јесу школовани и поштени, али нису наивни. Схватили су шта се око њих дешава и шта им се спрема, али нису спремни да пристану на намењену судбину. Последњи окидач био је долазак СНС на власт, као јединих који нису до сада владали. Жалосно је када се испред зграде скупимо ми млади, или млађи, снег да очистимо, имамо више диплома од целокупног сазива Народне скупштине”.12)

Ћутање o конретним примерима безакоња, близикаштва и корупције показује да академици Костић, Ковачевић и Варади имају антиморал компрадорске псеудоелите. Отуда је њихова брига за будућност Србије стварна онолико колико и брига једног Чеде, Вука или Вучића. Пошто су део компрадорске псеудоелите од ових академика се и не може очекивати да бране позицију која је супротна интересима западне плутократије. Сходно томе, одбраном „дијалога” који треба да доведе до ампутације Косова и Метохије из уставноправног поретка Србије, наведени академици не обезбеђују мир Србији, већ себи и свом потомству мирну и удобну будућност под заштитом западне плутократије. Одричући се Косова и Метохије они купују себи позицију у марионетској управи у остатку Србијице. Једном речју, Костић, Варади и Ковачевић према својој држави и њеним интересима имају однос јеванђељског најамника: „А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. А најамник бјеши, јер је најамник и не мари за овце.“ (Јн. 10:12-13)

После крви и ратних победа, Срби су се биолошки обнављали. О томе најбоље сведочи обнова становништва после Првог светског рата. После епохе наjамника у територијално осакаћеној Србијици остаће само онај ко мора или тачније само онолико колико је довољно за финансирање најамничких псеудоелита.

Према тумачењу непревазиђеног историософа О. Шпенглера „човек чини историју, а жена је историја”. Ове „две историје, женска и мушка, се боре око господства”. „Жена”, додаје Шпенглер, „презире ову другу историју, човекову политику, о којој зна само да јој отима синове.” Јер, „шта је за њу битка која уништава победу у хиљаду порођајних мука? Човекова историја жртвује историју жене”.13)

Проглашавањем антиратне политике за панацеју свих геополитичких проблема Србије, академици Костић, Ковачевић и Варади су се према Шпенглеру показали како мушкарци са идентитетом „бабе”. Под „бабским идентитетом” Шпенглер разуме „антиполитичку настојеност мислилаца, доктринара и сањалица о човечанству”, која није ништа друго него покушај имитације односа жене према историји. И док је улога жене у историји, иначе опредељена њеним бићем, важна колико и улога мушкарца, у „бабском” идентитету нема ничег вредног, оригиналног и стваралачког. Тако смо на челу САНУ и у њеним редовима добили академике са идентитетом „пола жена пола риба”: најамници „од овог света” који пропагирају мировну философију хипи-покрета са упориштем у њиховом џепу и „бабском” идентитету. И такви нам се препоручују за брижне свенационалне геронте, што је довољан доказ да грађани Србије, као рече С. Којић,14) одбрану државе треба да преузму у своје руке. Јер, за разлику од академика-најамника и политичара-најамника они немају резервну Отаџбину. 


__________________________________________________________________________
1) www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-autorski-tekst-predsednika-aleksandra-vucica-za-blic-zasto-nam-je/v7xgl6q
2) rs.n1info.com/a289141/Vesti/Vesti/Draskovic-Vreme-je-da-priznamo-kosovsku-stvarnost.html
3) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2821686/varadi-teritorijalna-i-personalna-autonomija-za-srbe-na-kim.html
4) www.nspm.rs/hronika/cedomir-jovanovic-vucicev-poziv-na-dijalog-o-kosovu-ide-ka-mestu-na-kome-ldp-ceka-od-kada-postoji.html
5) www.blic.rs/vesti/politika/dusan-kovacevic-srbija-nema-dece-za-novi-rat/4jzvl9k
6) rs.sputniknews.com/politika/201707301112107253-Milic-Jelena-Kosovo/
7) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2820882/kostic-na-dijalogu-o-kosovu-se-prelama-buducnost-srpskog-naroda.html
8) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/ako-bude-rata-ne-krivite-vojno-industrijski-kompleks-situacija-je-jos-gora-nego-sto-mislite/
9) www.politika.rs/scc/clanak/328368/Srbi-razvejani-u-159-zemalja-sveta
10) rs.sputniknews.com/vesti/201706261111691255-droga-krokodil-/
11) www.telegraf.rs/vesti/politika/1499279-ceda-otkrio-da-li-je-smrkao-ova-ispovest-lidera-ldp-a-sokirala-je-srbiju-video
12) www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:646079-Zasto-mladi-sve-vise-odlaze-iz-Srbije
13) О. Špengler, Propast Zapada, knj. 4, Beograd, 1990, str. 82-84.
14) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/pravo-gradjana-na-odbranu-drzave/

---

---