МУП Србије и званично је данас потврдио да су припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили Нехата Тачија (1976) из Урошевца, на основу расписане потернице по наредби Вишег суда у Нишу због кривичног дела тероризма.

Дијалог делегација Београда и шиптарских сепаратиста у Бриселу о примени споразума о телекомуникацијама могао би да буде продужен до петка, сазнаје Бета.






Првобитно је било планирано да разговори трају до данас. Представници обе делгације до сада нису давали изјаве о току и резултатима разговора.

Два тима, трећи дан за редом разговају о питањима међународног позивног броја за Косово, имовини и "праву Телекома да несметано настави рад" – да се на Косову и Метохији угаси легална фирма и оснује нова компанија Телекома која би се регистровала при шиптарским квази-институцијама како би "могла да настави са радом"!

Портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић јуче је рекла агенцији Бета да је Европска унија позвала Београд и сепаратисте са КиМ да буду конструктивни како би се имплементација споразума о телекомуникацијама могла завршити ове недеље.

Делегацију Београда, коју предводи директор Канцеларије за Косово и Метохију чине и представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, компаније Телеком Србија и Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ).

Две делегације су претходно, средином септембра, разговарале у Бриселу о телекомуникацијама и раду Телекома на Косову и Метохији, и према оцени ЕУ тада је "остварен напредак у елементима кључним за спровођење споразума".

Такозвана "министарка за дијалог" Едита Тахири раније је рекла да би сусрет београдске и њихове делегације требало да резултира тиме да Косово добије свој позивни број + 383, што је Београд демантовао, наводећи да би то био број географског подручја које припада Србији.

Споразумом о телекомуникацијама, постигнутим 25. августа прошле године, предвиђено је да Србија тражи позивни број за Косово који ће, као власништво Србије, уступити на коришћење Приштини, а да се Телекому Србија омогући да несметано послује на територији Косова и метохије на коме функционише још од свог оснивања али је Бриселски споразум ово битно отежао.

---

---

---

---

Скандалозно је да једна госпођица пре неки дан најављивајући временску прогнозу каже: У Београду већ два дана пада киша, али срећом ће се облаци за два сата померити ка истоку.



То је скандал. Прави скандал – рекао је Драган Гајић, редовни професор Природно математичког факултета.

Овај еминентни професор је „олакшао душу“ приликом најаве „Ноћи истраживача 2016“ где се није очекивало да заузме овај став, који заправо са њим дели велика већина становништва Ниша и југа Србије. Он је напоменуо „да је погубно то што је београдизација захватила цело друштво“, пише Грађанин.

Ово његово обраћање које је снимило пет или шест медија је заправо и први одговор једног правог интелектуалца на речи које су стигле с врха српске власти, а то је да у држави вреди само београдски Универзитет!? Да се подсетимо, те речи је рекао премијер Александар Вучић, а „одговор“ у медијима није дао ни један од нишких интелектуалаца. Па чак је и ректор нишког Универзитета, Драган Антић „изврдао“ тих дана реакцију.

Београд је заборавио на девастирани Ниш

– Одузели су нам Радио Ниш и ми смо једноставно принуђени да слушамо која улица у Београду има коју рупу. Сведоци смо да се наш књижевни званични говор силује да би се прилагодио београдском изговору. То је у мени пробудило инат. Дошли смо у такву ситуацију да нам с политичког врха кажу да сем београдског Универзитета, сви остали, не вреде ништа!? Нишки Универзитет је највероватније најпрофитабилније предузеће у овом граду. хиљаде студената овде студира, остављају паре и просто је недопустиво да се каже да остали Универзитети, сем београдског не вреде ништа – једна је од ствари које је рекао професор Гајић.

Он није прецизирао у свом обраћању термин „београдизација“ односно на шта мисли, али се намеће одговор да сигурно није мислио на све становнике Београда, него на оне који утичу на власт и медије.

– Не мислим само на ово последње руководсто, већ на ова остала последњих деценија, чини ми се да се уопште не интересују како овај град живи. Он је девастиран. Једноставно они су заборавили на Ниш. Ако неке позитивне ствари као што је „Ноћ истраживача“ не могу да се емитују на националним фреквенцама, онда ми морамо да подигнемо глас – рекао је Гајић, који иначе руководи и Астрономским друштвом „Алфа“.

---

---

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске.








Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била једна од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама. Од тог симбола понижења, Господ Христос, распевши се на Крсту, начини од њега симбол своје богочовечанске жртве, жртве у којој сав род људски има опроштај грехова, помирење са Богом и дар усиновљења нас од стране Бога.

Осим што су свака среда и петак у недељном богослужбеном циклусу посвећени Часноме Крсту, Црква је установила и дан особитог празновања Часнога Крста, а то је празник познат као Воздвижење Часнога Крста.

Воздвижење Часнога Крста се празнује 14. септембра по црквеном, а 27. септембра по „новом“, односно секуларном календару, и том приликом се у ствари празнује спомен на два велика догађаја у историји Хришћанства.

Први догађај је чудесно проналажење Часнога Крста на коме је био разапет Господ Исус Христос. Обретење (проналажење) Часнога Крста се везује за свету царицу Јелену, мајку римског цара Константина, који је пред битку са побуњеним Максенцијем 312. године имао виђење Крста од светлости са натписом: „Овим побеђуј!“. После победе цар Константин је у центру Рима подигао спомен-крст као нови знак Римског царства, да би Миланским едиктом 313. године прогласио Хришћанство званичном вером Римског царства, чиме је оно постало хришћанско царство. Цар Константин је, потом, подигао цркву Васкрсења на месту Христовога гроба у Јерусалиму. Црквено предање каже да је света царица Јелена пронашла Часни Крст приликом своје посете Јерусалиму. То је био велики догађај за Хришћанство, јер се до тада читава три века није знало где почива Крст на коме је разапет Господ Исус Христос.


Други догађај је везан за победу византијског цара Ираклија 628. године над персијским царем Хозројем, после чега је Часни Крст – који је претходно био отет из Јерусалима 614. године током освајања Персијанаца – враћен из Персије у Византију.


У народу се овај празник зове – Крстовдан, а „воздвижење“ значи – уздизање Крста и то у двоструком смислу. Прво – у смислу уздизања Крста над читавом васељеном као знака победе Хришћанства над светом. Друго – у смислу да на тај дан свештенослужитељи подижу крст на богослужењима у свим црквама хришћанског света и њиме благосиљају цео свет, како би га верни могли видети и поклонити му се. Са овим празником је повезано и подизање, постављање крстова на свим хришћанским храмовима и гробовима.

---

---

Неколико Виших судова донело је ових дана на десетине пресуда у корист учесника рата на Косову и Метохији 1999. по питању неисплаћених надокнада.

Фото-илустрација: КМ Новине

Они су тужили државу Србију јер је прекршила Закон о забрани дискриминације тако што није исплатила ратне дневнице свим учесницима рата на Косову и Метохији изузев оних који живе у Топличком округу.

То је саопштио адвокат Срђан Алексић, који заступа ове војне резервисте пред домаћим судовима, као и Европском суду за људска права у Стразбуру.

- На основу ових пресуда упутићемо Министарству одбране захтев за вансудско поравнање, у оквиру којег бисмо се споразумели о накнади материјалне и нематеријалне штете на коју ратни ветерани са Косова имају право по основу дискриминације по месту пребивалишта. Вансудска нагодба је добра и за војне резервисте и за државу, пошто би се на тај начин избегло плаћање (не)малих трошкова судских спорова. Ако за њу, ипак, не буде слуха, тужићемо Министарство одбране за накнаду штете, а у случају потребе- поново ћемо у Стразбур- каже Алексић за "Данас".

Он прецизира да су пресуде у корист бивших војних резервиста који су учествовали у рату на Косову и Метохији за сада донели Виши судови у Нишу, Краљеву, Новом Саду и Суботици. У пресудама се наводи да су ови резервисти дискриминисани по месту пребивалишта, пошто су остали ускраћени за ратне дневнице које је 2008. године примило десет хиљада њихових ратних „колега“ из седам општина Топличког округа, у укупном износу од две милијарде динара, на име наводне „социјалне помоћи“. Повереник за равноправност предходно је утврдио да су резервисти изван Топличког округа дискриминисани по месту пребивалишта, док је Европски суд у Стразбуру оценио да су резервистима тог округа исплаћене ратне дневнице, а не социјалне принадлежности, како је навела држава.

- Најновије пресуде су, заправо, наставак суђења из Стразбура, где борци нису изгубили спор, већ је првостепена пресуда која је била у њихову корист- преиначена, тако што им је наложено да покрену поступке пред домаћим судовима по Закону о забрани дискриминације. Они до тада нису водили такве поступке између осталог и због тога што је овај закон усвојен након покретања њиховог спора пред Европским судом за људска права- каже Алексић.

Велико веће суда у Стразбуру је крајем марта прошле године одбило захтев „Вучковића и осталих војних резервиста“ да им Влада Србије исплати ратне дневнице, чиме је преиначило своју првостепену пресуду која је била у корист ове групе од 29 резервиста и вратило случај на поновно поступање пред судовима у Србији. Веће није оспорило да је било дискриминације, али је констатовало да ратни ветерани пре доласка у Стразбур нису искористили све судске инстанце у земљи и “нису истакли дискриминацију на прави начин“.

Адвокат Алексић је, према сопственим речима, имао овлашћење да пред домаћим судовима, и у Стразбуру, заступа више од 80.000 резервиста из свих делова Србије који су учествовали у рату 1999. године.

Универзално оглавље градске средине је била капа ''фес'' једноставнији фес носио се свакодневно, а богато украшен за свечане прилике, носиле су га невесте и удате жене. Једноставнији фес је подразумевао плитку капу са ниском дуката изнад чела и великим дубљоном на челу. Свечане капе су подразумевале филигрански тепелук од сребра на врху капе, али и бројне брошеве и украсне игле које једноставној плиткој капи дају јак визуелни ефекат.

Призренски фес 19. Век; реконструкција аутора

Коса се чешљала једном недељно, а плете се у један бич- плетеницу (коцељ) која се спушта низ леђа. На главу се стави плитак фес, а преко њега сребрн тепелук златом окићен, он се пришије за фес. Фес се причврсти за главу свиленом шамијом, да не спадне. Са феса се на чело спушта велики дукат - дубљон (код удатих жена дубљон је прекривен до пола осталим кованицама, а девојке носе откривен дукат).

Тас фес Ђаковица, почетак ХХ века, реконструкција аутора

Изнад дубљона се ставља ниска бисера или дуката ''илалак'' . Са десне стране се на главу ставља накит ''аскија'' сеже до испод уха, начињен је од ниски бисера, поткићених златницима. Минђуше су се носиле од једне лире или више мањих турских златника, спојених златном полугом.

Филигрански фес из Косовске Митровице, крај 19. Век, реконструкција аутора Аутор: Ђорђе Башчаревић   l  Фејсбук страна Дипломирао је 2013. на Универзитету у Приштини (Србија), Факултет уметности, одсек графички дизајн. Мастер студије завршио 2014. године на Универзитету у Новом Саду (Србија) Факултет техничких наука, одсек модни инжењеринг. Његови радови се заснивају на носивој моди са елементима високе моде. Висока стилизација, усмерена пажња на детаљ и експериментисање у кројевима са елементима српског наслеђа су основа његовог естетског дизајна.   Рођен је и живи у Косовској Митровици. Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Одговор хуманитарца Арно Гујона који је много помагао и даље помаже српски народ на Косову и Метохији на питање нашег новинара.

Пре неколико дана наш новинар је француском хуманитарцу Арно Гујону поставио питање у вези погона које је његова организација свечано отворила а који у склопу народних кухиња обезбеђују подршку у исхрани породица лошијег материјалног стања.

Арно Гујон: Овај погон, за који је хуманитарна организација Солидарност за Косово дала 110 000€ и Канцеларија за КиМ 30 000€, ће функционисати у оквиру хуманитарне организације Епархије рашко-призренске "Мајка Девет Југовића". Храна је првенствено намењена Народним кухињама на Косову и Метохији, а вишак ће се пласирати на тржиште како би се финансирала новоотворена радна места. Циљ је да погон постане самоодржив после годину дана рада. Сличне пројекте смо помогли у претходне четири године: 3 фарме код Новог Брда (фарма алпских коза, фарма за тов јунади, фарма за краве музаре), млекару код Прековца, и пластенике на разним местима. Сви пројекти су сада самоодржи и део су плана Хуманитарне организације Мајка Девет Југовића да Народне кухиње на КиМ не зависе више од спољашњих донација у храни већ да могу да се ослоне на сопствену снагу.

Бранислав Марковић: Хвала. Још пар питања... На чијој земљи је погон? Ако је на друштвеној да ли Агенција за приватизацију може да га прода, ако је на приватном да ли тај коме сте га поклонили може да га прода и да ли има неки временски рок који је обавезан да поштује? Ко покрива губитке, шта се дешава са погоном у случају да је неодржив? Да ли се машине продају или је дужан да их врати и коме...

Арно Гујон: Црквена земља. Власник погона и машина је Епархија. Производња сопствене хране је јефтинија од куповине исте, тако да чак и да погон не постане самоодржив, Народне кухиње имаће мање трошкова него што имају данас и већу слободу.

Бранислав Марковић: Хвала на одговору и хвала на времену и помоћи коју несебично пружате српском народу.

---

---

На Фејсбуку се појавила фотографија Срба који су се фотографисали испред Беле куће, резиденције председника САД, са јасном поруком бившем америчком председнику Билу Клинтону.

Трагови живота које су оставили наши преци и познате властелинске породице расути су на просторима Скадарског језера и Дрима. Много времена делови тог мозаика били су далеки нашим истраживачима. Толико, да су историјске чињенице уступиле место народним предањима.


Наши стручњаци недавно су упловили у велики подухват. Кренули су да спајају делове мозаика о томе како је пре много векова текао живот око Скадарског језера, да мапирају шта је од тих трагова преостало. Објективом својих камера хватали су урушене или порушене цркве и манастире које су градили Војислављевићи, Немањићи, Балшићи, Лазаревићи, Бранковићи, Црнојевићи… Пре свега, на простору који је данас омеђан албанском границом.

Оспоравајући уставност одредбе из Закона о празницима Републике Српске  која се односи на Дан државности Републике Српске, Уставни суд БиХ је плански наставио да спроводи вишегодишњу политику лишења српског народа у БиХ права на самоопредељење.


 
Све је започело 2000. године када је одлуком Уставног суда БиХ (U 5/98 III) у поступку покренутом 1998. године на захтев тадашњег преседавајућег Председништва БиХ, Алије Изетбеговића, оспорена Преамбула и чл. 1. Устава Републике Српске. Под удар судијске муслиманско-иностране већине нашла се одредба Устава Републике Српске која је РС дефинисала као државу српског народа и свих њених грађана. Као и делови Преамбуле Устава РС у којима се Република Српска одређује као држава српског народа, настала на темељу „природног, неотуђивог и непреносивог права српског народа на самоопредељење”.1) Ови делови Устава РС оцењени су као неуставни, али не у односу на неку од одредби нормативног дела Устава БиХ, већ у односу на његову Преамбулу, у којој стоји да су Бошњаци, Хрвати и Срби, конституитивни народи (заједно са другима) и грађани БиХ. Преамбула Устава БиХ, као и Преамбула Устава РС, има изразито ванправни карактер, јер не садржи никакво правило понашања (норму), већ се у њој износе политички мотиви, историјски контекстуализовани, којим се политички оправдава конституисање БиХ.2) Због тога у предмету контроле уставности одредби Устава РС није могло да се пође од политичко-идеолошког рецитала из Преамбуле Устава БиХ као уставноправног аксиома.

Једном речју, политичка одговорност за разарање БиХ је на оним снагама, у земљи и иностранству, које покушавају да противправно самње надлежности и етнички обезличе РС. Тиме се једнострано руши Дејтонски мировни споразум, који је потврдио сувереност РС као државноправног ентитета српског народа у БиХ.