Одмах по нелегалном самопроглашењу шиптарске квази-независности на Косову и Метохији, редакција стручног часописа при ЕПС-у "kWh" направила је анализу вредности овог предузећа. Подаци - запањујући!
Из часописа "kWh", број 410, март 2008. година, део други (прочитајте и први и други део)
Под окриљем Унмика, а супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности, привремене косовске институције у протеклих неколико година донеле су нове законе, заоденуте у европске нормативе, на основу којих су регулисале давање концесија на експлоатацију угља и изградњу нових капацитета за производњу електричне енергије у Покрајини. Усвојиле су и пројекат за изградњу нове термоелектране - „Косово Ц“ од 2.100 мегавата, као и отварање новог површинског копа „Сибовац“, чија би годишња производња била 21 милион тона угља за потребе ове нове, али и постојећих електрана у Обилићу.
Тендер је расписан, заинтересовани инвеститори су се пријавили и сада следи избор најповољнијег понуђача.
И „Косово Ц“ у функцији исељавања
Усмеравање развоја одвија се мимо власти у Београду и Електропривреде Србије, на основу чијих се вишегодишњих истраживања и пројеката сада Приштина припрема да гради нову електрану и отвори нови коп. Истина, „да се Власи не би досетили“, пројекат је модификован у погледу локација и коришћења ресурса, и то на штету српске заједнице.
Реч је о томе да је српским плановима било предвиђено да се на ТЕ „Косово Б“ изграде још два блока исте снаге као што су постојећи, а да се „Косово Ц“ гради јужно од ТЕ „Косово А“,
где би се убудуће ширио и површински коп. Сада Приштина намерава да све смести у окружење „Косова Б“, захватајући тако највећи део простора на коме живи српска заједница. При томе, никоме не пада на памет да српској заједници у окрајини омогући коришћење барем дела тих ресурса и будућих капацитета.
Унмик и привремене косовске институције настоје, у ствари, да сваки сегмент електроенергетике на Космету држе подаље од српског утицаја, дајући тако лошем коришћењу електроенергетских ресурса и капацитета, због којег је Космет најчешће у мраку, чисто албански национални предзнак.
Једино су кооперативни у оним деловима где им је самосталност ограничена јединственошћу електроенергетског система Републике Србије, као што су пренос електричне енергије, или испомоћ у енергији у случају хаварије на неком од блокова обилићких електрана. До које мере тај сепаратни однос иде, вероватно најречитије казује то што већ две зиме Унмик неће да прихвати помоћ у електричној енергији од Владе Србије иако Космет нема струје. Та тобожња самодовољност власти у Приштини директно иде на
штету грађана Покрајине, понајвише, наравно, на штету српске заједнице, која и јесте најугроженија уопште, али и у погледу снабдевености струјом.
Суштина је у томе да Косово и Метохија од доласка међународне мисије нема довољно електричне енергије за потребе конзума у Покрајини, који у међувремену јесте нарастао, али то није једини разлог мрака који не може да се отклони.
И после уложених готово 700 милиона евра (податак који се најчешће наводи) у оспособљавање обилићких термоелектрана, недостаје око трећина потребних количина енергије, малтене цео онај део које су ТЕ „Косово“ својевремено пласирале у систем ЕПС-а изван Покрајине, подмиривши претходно косметски део потрошње. Сада трећина недостаје и када се део конзума покрије увозом електричне енергије.
Производња мања него у прошлом веку
Бошко Буха, директор Дирекције ЕПС-а за производњу, који је у прошлој деценији био директор ТЕ „Косово“, каже за наш лист да су обилићке електране много више производиле док је ЕПС управљао овим објектима.
Буха сматра да би, уз добар стручни тим, из ТЕ „Косово“ могло врло брзо да се добије и целих шест милијарди kWh, а ако би се ревитализовали блокови ТЕ „Косово А“ и изградила још два блокаТЕ „Косово Б“, годишња производња могла би да се подигне на девет милијарди kWh.
Драгутин Марковић, директор Сектора за дистрибуцију у Дирекцији ЕПС-а за косметска предузећа, оцењује да темељни проблем није толико недостатак количине електричне енергије, већ снаге у косметском делу електроенергетског система.
Он наводи да су у Приштини недавно саопштили да је у погону 600 мегавата у Обилићу и да се увози 150 мегавата на сваки сат током две трећине дана, али да је за потребе конзума на Космету неопходно око 1.050 мегавата на мрежи.
Или, дневно се обезбеђује око 17 милиона kWh, а потребно је најмање 22 милиона, и то под режимом редукција које су на снази. Оно што се у електроенергетском сектору на Косову и Метохији испољава свих ових година од доласка Кфора и Унмика јесте да ни најбогатија налазишта угља, као што су на Космету, нити моћна инсталисана снага прерађивачких, преносних и дистрибутивних капацитета, какви су изграђени на тлу Покрајине у прошлом веку, нису гаранција да ће грађани имати минимум цивилизацијских услова за живот.
Незаменљив фактор су знање, стручност и искуство у управљању електроенергетским системом, а привремена власт у Покрајини показала је да то нема – истиче Марковић.
Пише: Анка Цвијановић,
 |
| Термоелктрана наизглед ради пуном паром али су насеља најближа њој - мраку, пре свега ако су насељена Србима. Фото: КМ Новине |
Привремена власт у Покрајини, мимо овлашћења која има, онемогућава утицај Србије на решавање проблема у снабдевању електричном енергијом и планирање развоја лектропривреде |
Из часописа "kWh", број 410, март 2008. година, део други (прочитајте и први и други део)
Под окриљем Унмика, а супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности, привремене косовске институције у протеклих неколико година донеле су нове законе, заоденуте у европске нормативе, на основу којих су регулисале давање концесија на експлоатацију угља и изградњу нових капацитета за производњу електричне енергије у Покрајини. Усвојиле су и пројекат за изградњу нове термоелектране - „Косово Ц“ од 2.100 мегавата, као и отварање новог површинског копа „Сибовац“, чија би годишња производња била 21 милион тона угља за потребе ове нове, али и постојећих електрана у Обилићу.
Тендер је расписан, заинтересовани инвеститори су се пријавили и сада следи избор најповољнијег понуђача.
И „Косово Ц“ у функцији исељавања
Усмеравање развоја одвија се мимо власти у Београду и Електропривреде Србије, на основу чијих се вишегодишњих истраживања и пројеката сада Приштина припрема да гради нову електрану и отвори нови коп. Истина, „да се Власи не би досетили“, пројекат је модификован у погледу локација и коришћења ресурса, и то на штету српске заједнице.
Реч је о томе да је српским плановима било предвиђено да се на ТЕ „Косово Б“ изграде још два блока исте снаге као што су постојећи, а да се „Косово Ц“ гради јужно од ТЕ „Косово А“,
где би се убудуће ширио и површински коп. Сада Приштина намерава да све смести у окружење „Косова Б“, захватајући тако највећи део простора на коме живи српска заједница. При томе, никоме не пада на памет да српској заједници у окрајини омогући коришћење барем дела тих ресурса и будућих капацитета.
Унмик и привремене косовске институције настоје, у ствари, да сваки сегмент електроенергетике на Космету држе подаље од српског утицаја, дајући тако лошем коришћењу електроенергетских ресурса и капацитета, због којег је Космет најчешће у мраку, чисто албански национални предзнак.
Једино су кооперативни у оним деловима где им је самосталност ограничена јединственошћу електроенергетског система Републике Србије, као што су пренос електричне енергије, или испомоћ у енергији у случају хаварије на неком од блокова обилићких електрана. До које мере тај сепаратни однос иде, вероватно најречитије казује то што већ две зиме Унмик неће да прихвати помоћ у електричној енергији од Владе Србије иако Космет нема струје. Та тобожња самодовољност власти у Приштини директно иде на
штету грађана Покрајине, понајвише, наравно, на штету српске заједнице, која и јесте најугроженија уопште, али и у погледу снабдевености струјом.
Суштина је у томе да Косово и Метохија од доласка међународне мисије нема довољно електричне енергије за потребе конзума у Покрајини, који у међувремену јесте нарастао, али то није једини разлог мрака који не може да се отклони.
И после уложених готово 700 милиона евра (податак који се најчешће наводи) у оспособљавање обилићких термоелектрана, недостаје око трећина потребних количина енергије, малтене цео онај део које су ТЕ „Косово“ својевремено пласирале у систем ЕПС-а изван Покрајине, подмиривши претходно косметски део потрошње. Сада трећина недостаје и када се део конзума покрије увозом електричне енергије.
Производња мања него у прошлом веку
Бошко Буха, директор Дирекције ЕПС-а за производњу, који је у прошлој деценији био директор ТЕ „Косово“, каже за наш лист да су обилићке електране много више производиле док је ЕПС управљао овим објектима.
Рецимо, 1998. године, у време веома тешке безбедносне ситуације, када су албански терористи непрестано насртали на српску полицију, па и цивиле, ТЕ „Косово“ су произвеле око 4,5 милијарди киловат-сати. Ту производњу још нису достигле под управом Унмика.
Буха сматра да би, уз добар стручни тим, из ТЕ „Косово“ могло врло брзо да се добије и целих шест милијарди kWh, а ако би се ревитализовали блокови ТЕ „Косово А“ и изградила још два блокаТЕ „Косово Б“, годишња производња могла би да се подигне на девет милијарди kWh.
Драгутин Марковић, директор Сектора за дистрибуцију у Дирекцији ЕПС-а за косметска предузећа, оцењује да темељни проблем није толико недостатак количине електричне енергије, већ снаге у косметском делу електроенергетског система.
Он наводи да су у Приштини недавно саопштили да је у погону 600 мегавата у Обилићу и да се увози 150 мегавата на сваки сат током две трећине дана, али да је за потребе конзума на Космету неопходно око 1.050 мегавата на мрежи.
Или, дневно се обезбеђује око 17 милиона kWh, а потребно је најмање 22 милиона, и то под режимом редукција које су на снази. Оно што се у електроенергетском сектору на Косову и Метохији испољава свих ових година од доласка Кфора и Унмика јесте да ни најбогатија налазишта угља, као што су на Космету, нити моћна инсталисана снага прерађивачких, преносних и дистрибутивних капацитета, какви су изграђени на тлу Покрајине у прошлом веку, нису гаранција да ће грађани имати минимум цивилизацијских услова за живот.
Незаменљив фактор су знање, стручност и искуство у управљању електроенергетским системом, а привремена власт у Покрајини показала је да то нема – истиче Марковић.
Сутра: Чекајући повратак
И „Косово Ц“ у функцији исељавања. – Приштина намерава да све смести у окружење „Косова Б“, захватајући тако највећи део простора на коме живи српска заједница.
Пише: Анка Цвијановић,
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.