Одмах по нелегалном самопроглашењу шиптарске квази-независности на Косову и Метохији, редакција стручног часописа при ЕПС-у "kWh" направила је анализу вредности овог предузећа. Подаци - запањујући!
 |
| "Косово Б", поглед из српске средине |
За производњу електричне енергије већ постоји хидроелектрана „Газиводе” у Зубином Потоку. Но, постоји и угаљ, и то на простору у власништву Срба, где КЕК планира да отвори коп „Сибовац”, добрим делом. Тај коп би могао да отвори и ЕПС. И још да изгради термоелектрану. Да тако упосли своје раднике и да обезбеди економску основу за будућност српске заједнице у Покрајини. Познато је, наравно, да се ЕПС бори са мањком у својој каси. Али, заинтересованост да граде електране у Србији показали су и Немци и Чеси. Руси би можда проширили свој „енергетски пројекат за Балкан”. |
Преносимо текст редакције стручног часописа ЕПС-а који се тада, фебруара 2008., са разлогом више бавио својим послом, који иначе потпуно професионално обавља. Открића су и објављена марта исте, 2008., године али у јавности се томе није придавао велики значај.
У наредним редовима видећете колико је аларманто и погубно стање настало потписивањем Бриселског споразума и предајом енергетског капацитета Србије Шиптарима и окупаторима српске покрајине.
Из часописа "kWh", број 410, март 2008. година, део први
Проглашење „независног Косова“ повод је више да се, наместо нарицања за „одузетим“, о тамошњој српској имовини говори као о залогу српске будућности у јужној покрајини.
Ствари би могле и овако да се посматрају: ништа није одузето док власник не пристане да му се одузме. Човеку, без његовог пристанка, само живот може да се одузме. Све остало је питање актуел-ног односа снага, привременог стања и надгорњавања - на краћи или дужи рок. Тако је и са српском имовином на Косо-ву и Метохији, коју су многи, не само у Приштини већ и у Београду, видели као одузету готово истога дана када је при-времена косовска скупштина прогласила независну државу Косово. У При-штини, почело је славље - с разлогом. У српском јавном мњењу - не без основа, али прерано - кренуло је ламентирање над материјалним добрима које Србија и Срби имају у својој јужној покрајини. Бар у првој седмици по објави једностране независности Косова, једина утеха у свакој од тих српских тужбалица било је: душу нам не могу узети! Но, истина је, ипак, и у овом случају слојевита.
Ускраћени приходи
Данас нам ништа више није одузето споразумом из јуна 1999. и РезолуцијомУН 1244 из те исте године. Тада је држави Србији привремено суспендовано право да управља сопственом имовином на Косову и Метохији и да баштини приходе од те исте имовине. Албанци су тада, погромом над цивилним српским и осталим неалбанским становништвом у Покрајини, искористили благонаклоност дошавше међународне мисије изурпирали готово све што има префикс „српски“, па и српска имања, куће и станове. Зграбили су и узурпирали приватне поседе протераних Срба и присвојили државну имовину Републике Србије, којом су до 1999. управљала српска друштвена и јавна предузећа. Све то користе без икакве накнаде више од осам година, а сада, у еуфорији „испуњења вековног сна о самосталној држави Косово“, очекују да им та имовина и формално припадне.
Не одустају ни држава, ни појединци
Србија није пристала на независност Косова, на отуђење своје територије, па ваљда је то једино прихватљиво читање - ни на уступање своје имовине. Откуд, онда, у српском јавном мњењу толико спекулација о вредности „одузете српске имовине“? Можда би прави одговор на ово питање могли да дају политички и социолошки аналитичари, али, шта год да је разлог, оваква хитрост у збрајању материјалних губитака на српској страни неизбежно је наметнула горак укус унапред потписане предаје. А предаје није било. Ни током протеклих осам и по година, колико год да је Србије било мало на тлу Косова и Метохије, она није одустајала од своје имовине. Нису одустајали Срби појединци, па ни држава.
У Електропривреди Србије, на косметски део српског електроенергетског система гледа се као на нешто што је само привремено изван контроле домицилне управе. Захваљујући таквом становишту, очувана су сва три косметска предузећа ЕПС-а, која и после осам и по година егзодуса имају људски и стручни потенцијал да се прихвате производње угља и електричне енергије, а свакако и преноса и електродистрибуције у Покрајини. И не само то! Иако је 1999. из објеката ЕПС-а на Космету протерано више од осам хиљада радника Срба и свих који нису Албанци, радници ЕПС-а, њих око 250, наставили су да одржавају дистрибутивну мрежу и објекте у српским срединама на Космету. У тај део дистрибутивног система у Покрајини ЕПС сваке године улаже знатна средства да би омогућио снабдевање српског становништва електичном енергијом. Из године у годину, дакле, од времена ступања на снагу докумената које смо поменули и којима је Србији привремено одузето право на управљање у Покрајини, Електропривреда Србије, и Влада Србије, и речју и делом показују да је Космет део Србије.
Не одустају ни држава, ни појединци
Србија није пристала на независност Косова, на отуђење своје територије, па ваљда је то једино прихватљиво читање - ни на уступање своје имовине. Откуд, онда, у српском јавном мњењу толико спекулација о вредности „одузете српске имовине“? Можда би прави одговор на ово питање могли да дају политички и социолошки аналитичари, али, шта год да је разлог, оваква хитрост у збрајању материјалних губитака на српској страни неизбежно је наметнула горак укус унапред потписане предаје. А предаје није било. Ни током протеклих осам и по година, колико год да је Србије било мало на тлу Косова и Метохије, она није одустајала од своје имовине. Нису одустајали Срби појединци, па ни држава.
 |
| Копови Белаћевца се назиру у даљини |
Или, у бројкама: прошле године укупно је за материјално обезбеђење радника запослених у косметским предузећима ЕПС-а и одржавање и реконструкцију дистрибутивних објеката и мреже у српским срединама на Космету уложено 3,7 милијарди динара, или 45 милиона евра. Ове је планирано да се издвоји и више – целих 49 милиона евра.
Уместо ламентирања
Зато, уместо ламентирања над „одузетом имовином“ поводом једностраног проглашења независног Косова, сматрамо упутнијим збрајати разлоге зашто Србија ни у овој најекстремнијој својој угрожености не пристаје на отуђење дела своје територије и одузимање имовине. На Косову и Метохији јесте душа српског народа, али и његова будућност, која мора да има и економске услове.
Сутра: Из угља са КиМ - 1000 милијарди евра!
Потврђене резерве лигнита на Космету су 14,7 милијарди тона. – Од тог угља може да се направи струја вредна чак 1000 (хиљаду) милијарди евра! – Уз нових 10.000 мегавата, угља би било и за
следећих 150 година!
Пише: Анка Цвијановић,
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.