---

Крајем прошле године, свесно злоупотребљавајући део имовине српског народа на Косову и Метохији над којом има надлежност, епископ викарни Теодосије повукао је један од најтежих потеза у оквиру издаје коју, координисано са српским властима у Београду, спроводи на Косову и Метохији већ дуги низ година.

• Oтимачина, издаја и продаја - Непредвидиви путеви новчани

• Овај пут са далекосежним, можда и трајним последицама. Човек из народа није у стању да схвати да издају државе и Цркве може да почини њен члан, поготово не њен црквени великодостојник, из једноставног разлога јер обичан човек за то никада не би имао смелости.

---

Првог дана месеца новембра 2016. године, Одбор црквене општине призренске, који су чинили председник тог одбора Спасоје Андријевић, секретар Бранимир Глигоријевић, члан Божидар Декић и парох призренски јереј Слободан Ђорић, заседао је са једином темом - продаја њиве зване „Црвени брег" површине 1 ха 33 ари и 45 м2 на периферији града. Одбор доноси одлуку о продаји и истог дана шаље допис Управном одбору ЕРП са седиштем у Грачаници, у коме наводи како је „њива узурпирана након 1999. године од стране Албанаца и као таква не користи ЦО призренској" јер „ми немамо приступа нити је можемо користити у било које сврхе". За новац је предложено да се у граду купи нека друга некретнина. Ђорић моли ЕРП да одлуку одобри јер би „овим наша црквена општина имала велике добити".

Већ наредног дана, 2. новембра, Управни одбор, али у „у ужем саставу", којим председава узурпатор трона епархије рашко-призренске Теодосије Шибалић, доноси одлуку број 571. којом прихвата одлуку Црквене општине призренске „као оправдану" и одобрава „продају узурпиране парцеле бр. П-71813068-05406-1 КО Призрен". Ова одлука достављена је на разматрање Патријаршијском Управом одбору СПЦ у документу број 572. започета речима „Част нам је..." те се образлаже одлука о „продаји узурпиране парцеле":

„...Односна парцела је узурпирана и оптерећена нелегално изграђеним кућама косовских Албанаца, још деведесетих година прошлог века, када је тадашњи парох поднео тужбе надлежним органима. У међувремену, након сукоба на Косову и Метохији1999., године, на поменутој парцели поред пута је подигнуто још стамбених објеката, тако да је потпуно затворен сваки прилаз унутрашњости парцеле, те смо тужбу поново поднели надлежним органима у општини Призрен. По питању ове парцеле, од суда и полиције, до данас није ништа урађено јер за то не постоји ни минимум добре воље како би се то решило. Због свега наведеног, Српска православна црквена општина призренска у Призрену није у могућности да уђе у свој посед нити да користи своју имовину. Из тог разлога, на основу свега наведеног, црквена општина призренска је донела своју Одлуку о отуђењу своје парцеле, да би за тај новац могла да купи имовину у самом граду, што би јој доносило редовне приходе" у потпису - Теодосије Шибалић.

Фото: Магазин Таблоид / Клик за увећање

За документ о одлуци црквене општине призренске кликни ОВДЕ и ОВДЕ а за одлуку о продаји коју доноси ЕРП са седиштем у Грачаници, кликни ОВДЕ - Фото: Магазин Таблоид


Већ на први поглед је нејасно одакле то да су косовски Албанци „још 90-тих година прошлог века" узурпирали имовину за коју у допису од пре једног дана Црквена општина призренска наводи да је „њива узурпирана након 1999. године". Осим тога - ко и зашто би купио парцелу којој је „потпуно затворен сваки прилаз унутрашњости" а она сам „оптерећена кућама"?

Није сасвим логичан ни навод да не постоји „ни минимум добре воље код надлежних органа општине Призрен" да реши проблем „узурпиране парцеле" па ће се од новца стеченог продајом купити некретнина „у самом граду која ће доносити редовне приходе". Према овоме је сасвим природно у самом граду нешто што је потпуно незамисливо на његовој периферији па је распон безбедносних услова, како је у овом допису наведено, просто нестваран.

Посебно ризично је и то што овим, барем до скоро, институција од највећег утицаја на Србе на КиМ, потпуно оправдава и подстиче продају сваке имовине која је узурпирана или јој се не може прићи што може да произведе тотално деструктиван ефекат код свих који до сада нису желели да отуђе своја узурпирна имања а таквих је велики број.

Овим се очигледно желео извршити притисак на Патријаршију која треба да ту одлуку коначно и одобри. Међутим, изгледа да за тим није било никакве потребе. Ни они нису оптерећени националним осећањима јер већ сутрадан 3. новембра, без икакве провере и промишљања, стиже одговор како „Председништво Патријаршијског управног одбора у седници својој (бр. 618) одобрава продају узурпиране имовине" итд...

Патријаршија одобрава продају земље / Фото: Магазин Таблоид / Клик за увећање

Пристанак је на потпис председнику ПУО однео члан, епископ жички Јустин. Тужно да у овоме учешће узима наследник Светог Николаја жичког који је о Косову говорио тако надахнуто, као о догађају над догађајима, „надахнућу за будућа поколења" и „уникуму у дванаестовековној историји хришћанског света" јер „Косово је највећа гробница хришћанских мученика, погинулих за један дан. Једна друга, таква и толика, није нам позната."

Данас ето, нити је ко питао колико ће новца и на који начин од отуђења црквене земље „бити од користи" нити тражио неко друго решење, камоли да покуша да продају спречи. Готово 1,5ха земље продат је док дланом о длан. Изгледа да је све одрађено на реч или пак интерним и телефонским договорима јер како дугачије објаснити такву брзину у доношењу так одрастичне одлуке? Најгора опција би била да никога није занимало шта се са српском земљом на Косову и Метохији, у власништву СПЦ, дешава.

Према сазнањима Магазина Таблоид, сума добијена продајом земље је „срамна" због чега се избегава њено навођење у свим званичним документима чија је размена уследила.

Све институција државе Србије, у чијој је надлежности Косово и Метохија, врло брзо, искључиво на личну иницијативу, упознате су са овим више него сумњивим процесом. Ипак, упркос значају који ова одлука може имати на преостале Србе, сви су изабрали да не буду надлежни или се од тога ограде.

Из кабинета Александра Вучића, у време апеловања са функције премијера Р. Србије, након увида у документа и одлуке о продаји одлучили су да се позову на чињеницу да је према Уставу Р. Србије деловање Цркве и осталих верских заједница одвојено, те да оне са пуним и апсолутним правом располажу својом имовином. Можда би овакви изговори и „пили воду" али онда када се не би смо врло свеже сећали и живели кршење тог истог Устава од стране Александра Вучића не би ли Срби са Косова и Метохије разним притисцима представника власти и криминалних структура, били „интегрисани" у паралелне институције такозване „републике Косово". Биће да се овде ради о прању руку државне власти која је кроз Бриселски споразум прекршила све Уставне норме где је то икако било могуће, и наставља да их крши, а као своју немоћ у спречавању продаје земљишта наводи управо прописе тог истог Устава. Да могућност спречавања постоји доказ је манастир Грачаница јер је апелом сакупљена потребна свота новца и откупљене су куће у близини које су потомци колониста намеравали да продају Албанцима.

  ПОСЕТИТЕ САЈТ МАГАЗИНА ТАБЛОИД 


Неминовно, случај је стигао и до Канцеларије за Косово и Метохију која је на допис пристигао службеним путем, затражила појашњење о продаји од Управног одбора Епархије рашко-призренске у Грачаници.

Одговор Управног одбора из Грачанице је врло брзо и уследио: „...На првом месту, морамо изразити чуђење због чега се Народна скупштина односно Канцеларија за Косово и Метохију уопште бави овим питањем, с обзиром на то да се не ради ни о државној земљи нити је буџет или интерес Републике Србије било како угрожен или оштећен".

Овај бестидан и арогантан одговор „недодирљивог" који се изјашњава из искључиво протоколарних разлога, пружа увид у бахатост узурпатора Епархије рашко - призренске и њихово презир према институцијама државе Србије ма како им оне биле наклоњене. Потписници тих редова лишени су сваког разумног, родољубивог и људског осећаја што их је, према многим доказима али и бројним депешема Викиликса, на налог америчке администрације 2010. године ту и довело! Овде се не може искључити могућност да су додатно били охрабрени политиком коју Влада Александра Вучића води а која чини све не би ли угасила не само српску државу на Косову и Метохији већ и српску свест о Косову као својој земљи па су рачунали како неће бити интересовања за овај случај који је суштински у складу са таквом државном политиком.

У препотентном одговору који потписује Секретар Епархијског управног одбора, протојереј Саво Шмигић, покушају да се спречи продаја земљишта супротстављају се устаљени разлози српске немоћи на КиМ.

Саво Шмигић (са зеленом крагном) док патријарх Иринеј даје благодлов првом шиптарском "градоначелнику" општине Грачаница, Бојану Стојановићу -2010. године, манастир Грачаница

Правдајући се већ изграђеним кућама на овом земљишту, УО ЕРП у Грачаници да би додатно драматизовао стање тврди још и да су те куће „саградили бивши борци ОВК" а у да у то време „Црква није имала начина да се супротстави злоупотреби своје земље". Прича се даље конструише како је „Црква, када се безбедносна ситуација побољшала, покушала на све начине да своје земљиште поврати". Међутим, „Пошто је Богословија обновљена, нисмо могли да идемо на суд из страха од тога шта би станари који су заузели нашу земљу, углавном бивши борци ОВК, могли да учине деци која похађају Богословију".

Ово патетично потенцирање сопствене немоћи завршава се „позитивним" исходом где се крајем 2016. појављује Бесник Крајку из Призрена са којим се коначно договара продаја земљишта. Наиме, решење проблема је била продаја земљишта, наводи Шмигић испред Управног одбора ЕРП из Грачанице, а намера којом се продаја покушава спречити правда се жељом да се помогне бившем закупцу. Занимљиво али се нигде на прецизира на који би начин спречавање продаје црквеног земљишта помогло Албанцу који је ту парцелу узео у закуп још пре почетка рата на Косову и за њу уредно плаћао закуп?

Шмигић, потписник одговора, писаније завршава епским тоном „сви могу да напусте српски народ на Косову и Метохији, сем ЕРП која ће остати уз свој народ и на својој земљи, докле нас буде овде". Овде ћемо се само осврнути на иронију да ће потписници овог одговора „остати на својој земљи" коју продају Албанцима а чијој продаји нико не сме да се успротиви!

Апел спречавању продаје српске земље стигао је и на адресу Управе за сарадњу са „црквама" и верским заједницама Владе републике Србије те и она захтева од намесништва из Грачанице да се по истом изјасни. Без претераног узнемиравања и њима стиже исто писмо које је већ послато Канцеларији за КиМ! Са јединим изузетком да је уклоњен део којим се на првом месту чуде због чега се Народна Скупштина и Влада уопште баве овим питањем. Овај пут одговор потписује викарни епископ Теодосије.

Уз салве увреда на рачун оних који покушавају да ову бесрамну продају спрече, и Теодосије наставља са изношењем неистина и потенцирањем „узурпације" као основног мотива за ову трансакцију оптужујући њене противнике за „пријатељске везе са Албанцима" због чега желе да продају спрече. Према овоме изгледа да су Албанци ти који би били на добитку ако би СПЦ очувала своју имовину на Косову и Метохији а не њеном продајом њима.

Посебно иритантно у овом циркуларном одговору јесте навод да „Црква није ни сада, нити било када, свесно пословала са било којим лицем за које је знала да је умешано у ратне злочине над Србима или српском војском или полицијом".

Разлика између оних који су над Србима починили злочине и оних који те злочине одобравају, суштински не постоји. Теодосије је врло предусретљив или како га на Западу зову "кооперативан" са свима који активно раде на узградњи такозване "републике Косово".

Наиме, јесте тачно да Црква није сарађивала са таквима, али је проблем што они желе да заменом теза себе и своје поступке представе за Црквене а што никако не може да буде случај из много разлога. О пословању се не може са сигурношћу говорити али намесништво које тренутно столује у Грачаници без сумње обавља много тога тајно. То сведочи и Хелсиншки одбор за људска права у Србији, финансиран од Сорош организације, у свом билтену „Српска заједница на Косову" из јуна 2012., који на страни 71. пише:

„На основу увида који је имао Хелсиншки одбор, извесна подршка новој админстрацији у Северној Митровици (новооснованој општини такозване 'републике Косово') долази и из кругова Српске православне цркве на Косову, као једне од најзначајнијих институција за косовске Србе". О детаљима подршке нема ни речи, али довољно говори фотографија Теодосија на којој се срдачно рукује са Хашимом Тачијем током церемоније смене генерала КФОР-а 2011. године док су Срби стрепели на барикадама (насловна фотографија). Или можда није знао да је Хашим Тачи правоснажном пресудом српског Суда оглашен кривим за убиства српских полицајаца?

Можда ни Сава Јањић није знао да је некадашњи генерал хрватске војске Агим Чеку, кога су канадски војници СФОР-а звали „убица беба", чинио злочине над Србима па је са њим у Дечанима свечан отворио мостић кога су изградиле „Безбедносне снаге Косова", некадашња „ОВК"?




Или то није знала Светлана Стевић, за чије потребе организације „Мајка девет Југовића" под патронатом ЕРП у Грачаници, су ове исте „безбедносне снаге" изградиле пут до њене фарме у селу Прековце?


Било је још много сличних пројеката који можда не спадају у пословање али политичка сарадња са овим ратним злочинцима и те како је штетнија и гора него пословна. Али изгледа да је и до тога дошло јер купац „Црвеног брега", Бесник Крајку, према сазнањима Магазина Таблоид, наступа у име Реџепа Морине, некадашњег команданта „ОВК" под командом Рамуша Харадинаја чије је странке сада члан а о чему је Управни одбор ЕРП био благовремено и прецизно информисан. Са Харадинајем је ова врста сарадње потпуно заокружена.

Међутим, срж проблема у овом случају лежи у нечем сасвим другом...

Просто је невероватно да сви учесници, и то све време, на незграпан и бахат начин прикривају истину да земљиште које је предмет ове продаје, никада није било узурпирано па чак ни данас на њему нема изграђених објеката! Парцела је пуста ледина а то видимо на фотографијама начињеним почетком ове године које су се нашле уз допис који је пристигао у Канцеларију за Косово и Метохију.

Парцела, предмет продаје, фотографисано јануара 2017 године, неколико месеци након доношења одлуке о њеној продаји. / Фото: Магазин Таблоид

Зато чуди да се Канцеларија задовољила очигледно неистинитим одговорам што поткрепљује сумњу о прикривеној али јасној подршци антидржавног деловања које спроводи безакоњу склоно намесништво Епархије рашко - призренске у Грачаници. Но, захваљајући људима који се индивидуално не слажу са таквим непочинством, иако не могу да преко својих надлежних учине ништа да то спрече, наша редакција је дошла у посед тих фотографија не би ли се са овим упознала јавност и натерала изгреднике да поврате продато земљиште и спрече будуће такве кораке.

Албанци знају да земљиште припада Цркви, а имовина Цркве, из политичких, правних или дипломатских разлога, може бити враћена и након више деценија због чега нико није желео да улаже у изградњу на земљишту на коме сваког часа може бити порушен објекат. Лаж о узурпацији коришћена је свесно у сврху оправдања ове криминалне и нелегалне трансакције која се намеравала извршити по сваку цену а толико је усиљена да се дотакла чак и страха од рекације за „децу у Богословији" којој би могли да науде „бивши борци ОВК који су ту саградили куће". И све ове измишљотине поновљене су неколико пута у званичним одговорима са печатом ЕРП у Грачаници! Емотивиним набојем покушано је маскирање њихових криминалних антихришћанских активности. Без реалног повода, иако то чак ни узурпација не може да буде, продаја би изазвала осуде, бурне рекације и много шире неслагање. Овако, упаковано у форму „принуде", коју иначе хришћанство не познаје и не признаје, светини је требало пружити „чврсто" оправдање.

Да је парцела заиста била пуста и „неоптерећена кућама бивши бораца ОВК" сведочи и сателитски снимак на коме је она заокружена а на њој се не налази баш никакав објекат.

Сателитски снимак парцеле, забележено ових дана током припрема последњег броја Магазина Таблоид за штампу. На парцели још увек нема гађевина!

Намера да се за тај новац купи друга непокретност „како имовина црквене општине не би била умањена" додатно треба да умири духове. Да је ишта купљено тим новцем, у граду у коме не само да Срба нема ни колико прстију једне руке већ у коме нико не би пословао са фирмом у власништву Срба а тек Цркве, то би било истицано на самом почетку сваког одговора као доказ искрене намере. Овако, крије се и тачна цена по којој је земљиште продато али свакако не треба много памети да се схвати колико се тога може купити у граду за новац продане земље на његовој периферији, па тако ни прича о намери да се имовина не умањује, просто нема основа.

Видимо да и сами врх београдске Патријаршије има удела у овоме кроз њихово слагање са одлуком о продаји које је уследило експресно а који су имали сву власт да то једним потезом спрече. Односно, нема сумње да је све било унапред припремљено али се о датуму евидентирања водило рачуна ради просте логике и хронолошког поретка ствари. И само се о томе, и ни о чему другом, водила искрена брига.

Након продаје њиве, а крајем априла ове године, већ су започете припреме за грађевинске радове. Преко парцеле изграђен је импровизовани пут и постављена расвета за будућу улицу која ће бити изграђена на некадашњем црквеном земљишту.

Мај 2017. Радови тек у најави!

Тако да ће тек након продаје те њиве, чему се Албанци у Призрену јавно и отворено смеју, бити саграђене куће у којима ће живети сасвим сигурно и бивши борци, односно терористи „ОВК" међу којима не можемо да искључимо ни оне који су над Србима вршили злочине а у овом региону били су то неки од најтежих злочина почињених током рата на Косову и Метохији. И то се знало, унапред.

---

Теодосије на Косову распродаје српску земљу (ФОТО, ДОКУМЕНТ)