Законом о безбедносно-информативној агенцији прописано је да Агенција обавља послове који се односе на заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије...
На конферернцији ''Ка безбедној Србији'' која је крајем 2018. године у Београду окупила државни, војни и полицијски врх Србије, бројне експерте и стране дипломате, представник Безбедносно-информативне агенције нагласио је да ''најинтензивнију претњу Србији представља прикривено деловање спољног фактора који најчешће користи механизме својих специјалних служби и на тај начин врше се одређене злоупотребе и стављају се у функцију појединци из редова опозиционих политичких партија, поједини делови медија, поједини делови НВО сектора и синдиката''.
Овај навод одлично дефинише да интензивну претњу Србији представља прикривено деловање страног фактора преко механизма специјалних служби, али је свакако са професионалног становишта неприхватљив наставак дефиниције због позиционирања у потпуно незаслужени први и једини ред, стављања у функцију страних интереса и то- појединих опозиционих политичара, медија, невладиних организација и синдиката, који су, неспорно је, предмет интересовања и комбиновања страних обавештајних служби.
Међутим, ноторна је чињеница да специјалне, односно стране обавештајне службе, као своје приоритете у раду имају праћење и стављање у функцију, односно тајно ангажовање, првенствено појединаца из врха власти, односно оних који имају највећи утицај у држави и оних који су на извору најзначајнијих тајних информација, што значи да најинтензивнију претњу Србији објективно представља евентуално прикривено деловање страног фактора преко механизама својих обавештајних служби и евентуалног стављања у функцију својих интереса првенствено појединаца из: врха владајућих политичких структура- Председник Републике Србије и персонални апарат Председника Републике, Влада Републике Србије и персонални апарат Владе, рачунајући и персонал дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у иностранству, Народну Скупштину Републике Србије и персонални апарат Скупштине, персонал владајуће странке и политичких партија владајуће коалиције; затим персонални апарат војно-безбедносних и правосудних структура- Војске Србије и Министарства одбране, Безбедносно-информатине агенције, Војно-безбедносне агенције, Војно-обавештајне агенције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, судова и тужилаштава; онда персонал стратешких економских институција- Народне банке Србије, највећих компанија, банака и других стратешких економских институција; док се једина наведена групација на конференцији о безбедности налази тек у неком четвртом реду интересовања страних обавештајних служби, а то због њиховог малог утицаја на државном нивоу и удаљености од најзначајнијих тајних информација.
Због тога, овај превид представника Агенције на конференцији представља практично аутогол Агенције, која је на овај начин изазвала сумњу у стварну професионалну оријентацију Агенције и отворио је питање да ли се Безбедносно-информативна агенција уопште на професионалан начин бави законом прописаним пословима и постоји ли уопште у држави неко ко се овим бави, због чега је, верујем, неопходно на осмишљен адекватан начин јавности отклонити недоумице и сумње и ублажити штету коју је овај аутогол нанео кредибилитету Агенције.
Сведоци смо да су вредности, које су безбедносне службе позване да одбране и које представљају суштину и услов постојања државе, изложене озбиљним и реалним претњама и изазовима, због чега је на актуелним носиоцима система безбедности изузетна одговорност професионалног препознавања и фокусирања на главне приоритете заштите безбедности Републике Србије и њених грађана, односно одбране уставног поретка и система владавине права од анархије и неправа.
Ова активност се мора темељити на професионалној анализи и не смеју ни у ком случају и због било чијих интереса и неодговорних и опасних поступака, бити у супротности са реалним потребама у области безбедности.
Поредак мора да буде заснован на принципима, а не само на интересима појединаца и група, јер ако нема принципа, онда сви ми зависимо од тога колико се допадамо кључним актерима на политичкој и професионалној сцени.
Унутрашња организација српског друштва у правном смислу мора да дефинише јасно кодексе кажњавања кршења унутрашњег права и то не сме бити ствар политичких одлука, онда се то тиче неких конфигурација моћи, а када се право сведе на тренутне конфигурације моћи онда постоји оно што је највећи непријатељ правног поретка, а то је нека врста арбитрарности, односно волунтаризма у поступању, а правни систем има смисла само уколико људске односе чини стабилним и предвидивим.
Нулта толеранција мора постојати према сваком облику неправа који озбиљно поткопава темеље државе.
Актуелна ситуација, међутим, представља озбиљан разлог за забринутост, због запањујуће дугорочног неуважавања прворазредних чињеница, где је обавеза надлежних била реаговање у корист државе и њених грађана, а што је изостајало.
Драстичан пример је, од стране припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије- Полицијске управе у Нишу Небојше Благотића изнет податак надлежним органима, а затим и бројним средствима информисања, који указује на постојање основане сумње да су поједини припадници Безбедносно-информативне агенције у Нишу у претходном периоду извршили кривично дело Одавање службене тајне, тако што су извесном привредном криминалцу достављали информације о вођењу оперативне обраде од стране МУП-а према њему, чак да су открили и идентитет извора који је МУП-у достављао податке, а што је све МУП документовао и оперативно-техничким мерама.
Супротно здравом разуму, виновници описаног незаконитог поступања из БИА-е и поједини припадници МУП-а који су им помагали у прикривању, од државе су, уместо казне, награђени постављењима и то на начелничке позиције у Центру БИА Ниш и ПУ у Нишу и Пироту, а изнети су и подаци који указују на постојање основа сумње да су ова лица од стране дотичног привредног криминалца, за услугу заштите, чашћени становима, кућама и аутомобилима. На другој страни, полицијски инспектор који је професионално водио овај случај, превремено је, без законског основа, пензионисан и нарушен му је лични и професионални интегритет, а последица тога је и да је са породицом и троје деце школског узраста, доведен на руб егзистенције. Интересантно и индикативно је да сам и ја након указивања на незаконитости и неправилности од стране појединаца у Центру БИА Ниш, такође превремено пензионисан⇗, без законског основа и такође доведен на руб егзистенције, као и да обојица до сада нисмо успели правним путем да се вратимо на посао у МУП-у, односно Агенцији, с тим да колега Благотић, најзад, има привремену меру по којој би требало да буде враћен на посао.
Последице неадекватног поступања државе у овим случајевима су несагледиве - од потпуног губљења поверења грађана у безбедносни сектор, преко потпуног деморалисања савесних припадника Агенције и МУП-а, до бројних последица у кадровској архитектури и у поступању безбедносних институција на широј територији јужне и југоисточне Србије, имајући у виду територијалну надлежност Регионалног центра БИА Ниш и описани начин довођења начелника овог Центра.
Како су наведени неодговорни и опасни поступци изазвали овако тешке последице, логично је моје очекивање да поредак буде постављен на принципима и јасним кодексима поступања у оваквим ситуацијама.
Предлажем да се подсетимо Светог Августина, Аурелија, и његовог најзначајнијег дела ''De civitate Dei'' (Држава Божија), у коме износећи темеље хришћанске филозофије наводи да се држава у изворном смислу не може замислити ван везе са правним начелима, без којих се она ничим не разликује од ''разбојничке дружине''. ''У одсуству праведности шта је држава ако не проста разбојничка банда и шта је онда разбојничка дружина, ако не држава. И разбојници представљају друштво (заједницу) људи, који се руководе начелима и који су повезани узајамном сагласношћу(споразумом) у дељењу добити по утврђеном закону. Кад таква дружина достигне такве размере, да захвата (осваја) градове и потчињава својој власти народ, тада и јавно (отворено) добија назив држава''.
Из свих напред наведених јаких разлога, апелујем да се наведени Благотићеви наводи, као и моји наводи о незаконитостима и неправилностима познати Агенцији и Влади Републике Србије, у потпуности испитају и да у поступању дође до изражаја интерес државе Србије, а не било чији лични интереси и калкулације.
Потребан је јасан отклон од оваквих неодговорних и опасних поступака, као и опростити се од оних службеника увезаних са криминалом и оних који безбедносне службе користе као алатку за остваривање личних интереса, а дати шансу за несметан професионални рад у безбедносним службама компетентним, способним и савесним припадницима и младим патриотама који своју будућност виде у сектору безбедности. Инспектору Благотићу и мени, по праву и правди, ред би био вратити лични и професионални интегритет.
Не могу да оћутим ни очигледно подметнуто кукавичје јаје домаћој јавности, недавним приказивањем серије ''Државни службеник'' емитоване на два ТВ канала и широко најављене као савремене узбудљиве приче о агентима БИА који уклањају најопасније претње по Србију, дакле као пројекат који ће афирмативно приказати Безбедносно-информативну агенцију.
Међутим, професионалним критичким освртом, јасно се уочава да је очигледан, али вешто прикривен узбудљивим догађајима, циљ овог пројекта уствари сасвим супротан- приказивање Агенције у најлошијем светлу, односно као службе која делује ван оквира закона, која крши елементарна правила струке и у којој влада неетичко понашање и неморал, чиме упадљиво обилује свака од приказаних епизода.
Незаконито понашање приказано је међусобним убиствима колега унутар Агенције, претњама по живот грађанима оружјем и на друге начине, организацијом разбојничких пљачки од стране Агенције, приватном организацијом бекства из затвора, кршењем политичке неутралности итд.
Непрофесионално понашање и кршење елементарних правила струке приказано је утицајем људи из сенке на кадровску политику Агенције, одавањем идентитета сарадничких позиција од стране Агенције страним обавештајним службама, такође одавањем идентитета сарадничких позиција од стране припадника Агенције грађанима и брачним партнерима, непрофесионални рад са сарадничким позицијама мешањем у приватни живот сарадника претњама њиховим љубавним партнерима и вређањем њихових кућних посетилаца, довођењем у опасност чланова породица сарадника, физичким претњама сарадницима, изигравањем поверења сарадничких позиција, конзумирањем дроге од стране припадника Агенције, непотребним ступањем на задатку у хомосексуалне односе од стране припаднице Агенције итд.
Неетичко понашање и неморал приказани су у случајевима варања са супругом колеге, варања супруге са колегиницом, варањем супруге са женском сарадничком позицијом, вулгарном комуникацијом и поступцима између женског и мушког припадника Агенције итд.
Дакле, серија на активне припаднике Агенције утиче да губе поверење у Агенцију схватајући да су за њу само потрошна роба; на сарадничке позиције Агенције и оне који су потенцијални сарадници такође утиче да потпуно губе поверење у Агенцију и у своју сигурност у односу са Агенцијом; на брачне партнере припадника Агенције утиче да губе поверење у њихову верност; а на грађане да губе поверење у кредибилитет Агенције за заштиту безбедности и да је њихова безбедност остављена на срећу евентуалног индивидуалног поступања одметнутих припадника Агенције.
Имајући наведено у виду, сматрам да је и у овом случају потребно проценити и предузети одговарајуће активности како би се већ нанета реална штета кредибилитету Агенције, колико је могуће, отклонила и ублажила.
Корен проблема српских безбедносних служби представља комбинацију- система уништених вредности у деловима српског друштва, озлоглашену некомпетентност и баналну корупцију. Потребно је вратити и сачувати достојанство позива и част институција безбедности, које вредности су на озбиљним искушењима, а за то су неопходни храброст и пожртвовање да се нагомилани проблеми реше ефикасно и у оквиру институција.
Међутим, систем управљања Србијом има озбиљне проблеме у функционисању, а проблем у функционисању има и ''демократско'' крило српске политике. Србија се распада на комаде, на групе људи од којих свака има свој идентитет, а саме групе се распадају на још мање групе. Сви личе једни на друге по томе што распирују мржњу према другим групама, а све то није у интересу државе ни грађана ове земље.
Тај злокобни хаос је изборна база ових група, али то некако функционише само када се треба ујединити против оних других, а иначе не.
Зато, као грађанин са безбедносном културом, предлажем да се Србија хитно окрене од описаног нарастајућег хаоса, покаже мудрост и прагматизам, не подлегне лукавству антисрба и врати се обједињујућим факторима цивилизованог равноправног друштва. У супротном ни друштво, а ни држава неће моћи да функционишу као целина, јер ће сви прождирати све, а жртве ће бити грађани и будућност деце Србије.
У борби против злоупотреба коју спроводе одређени појединци који сматрају да су изнад закона, велику улогу у наступајућим смутним временима имаће медији, који морају постати свесни своје одговорности за одбрану мира и бољитка Србије.
#BIA #Agencija #Služba #Bezbednost #Sigurnost #Niš #Srbija #kmnovine
 |
| Илустрација: КМ Новине |
На конферернцији ''Ка безбедној Србији'' која је крајем 2018. године у Београду окупила државни, војни и полицијски врх Србије, бројне експерте и стране дипломате, представник Безбедносно-информативне агенције нагласио је да ''најинтензивнију претњу Србији представља прикривено деловање спољног фактора који најчешће користи механизме својих специјалних служби и на тај начин врше се одређене злоупотребе и стављају се у функцију појединци из редова опозиционих политичких партија, поједини делови медија, поједини делови НВО сектора и синдиката''.
Овај навод одлично дефинише да интензивну претњу Србији представља прикривено деловање страног фактора преко механизма специјалних служби, али је свакако са професионалног становишта неприхватљив наставак дефиниције због позиционирања у потпуно незаслужени први и једини ред, стављања у функцију страних интереса и то- појединих опозиционих политичара, медија, невладиних организација и синдиката, који су, неспорно је, предмет интересовања и комбиновања страних обавештајних служби.
Међутим, ноторна је чињеница да специјалне, односно стране обавештајне службе, као своје приоритете у раду имају праћење и стављање у функцију, односно тајно ангажовање, првенствено појединаца из врха власти, односно оних који имају највећи утицај у држави и оних који су на извору најзначајнијих тајних информација, што значи да најинтензивнију претњу Србији објективно представља евентуално прикривено деловање страног фактора преко механизама својих обавештајних служби и евентуалног стављања у функцију својих интереса првенствено појединаца из: врха владајућих политичких структура- Председник Републике Србије и персонални апарат Председника Републике, Влада Републике Србије и персонални апарат Владе, рачунајући и персонал дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у иностранству, Народну Скупштину Републике Србије и персонални апарат Скупштине, персонал владајуће странке и политичких партија владајуће коалиције; затим персонални апарат војно-безбедносних и правосудних структура- Војске Србије и Министарства одбране, Безбедносно-информатине агенције, Војно-безбедносне агенције, Војно-обавештајне агенције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, судова и тужилаштава; онда персонал стратешких економских институција- Народне банке Србије, највећих компанија, банака и других стратешких економских институција; док се једина наведена групација на конференцији о безбедности налази тек у неком четвртом реду интересовања страних обавештајних служби, а то због њиховог малог утицаја на државном нивоу и удаљености од најзначајнијих тајних информација.
Због тога, овај превид представника Агенције на конференцији представља практично аутогол Агенције, која је на овај начин изазвала сумњу у стварну професионалну оријентацију Агенције и отворио је питање да ли се Безбедносно-информативна агенција уопште на професионалан начин бави законом прописаним пословима и постоји ли уопште у држави неко ко се овим бави, због чега је, верујем, неопходно на осмишљен адекватан начин јавности отклонити недоумице и сумње и ублажити штету коју је овај аутогол нанео кредибилитету Агенције.
Сведоци смо да су вредности, које су безбедносне службе позване да одбране и које представљају суштину и услов постојања државе, изложене озбиљним и реалним претњама и изазовима, због чега је на актуелним носиоцима система безбедности изузетна одговорност професионалног препознавања и фокусирања на главне приоритете заштите безбедности Републике Србије и њених грађана, односно одбране уставног поретка и система владавине права од анархије и неправа.
Ова активност се мора темељити на професионалној анализи и не смеју ни у ком случају и због било чијих интереса и неодговорних и опасних поступака, бити у супротности са реалним потребама у области безбедности.
Поредак мора да буде заснован на принципима, а не само на интересима појединаца и група, јер ако нема принципа, онда сви ми зависимо од тога колико се допадамо кључним актерима на политичкој и професионалној сцени.
Унутрашња организација српског друштва у правном смислу мора да дефинише јасно кодексе кажњавања кршења унутрашњег права и то не сме бити ствар политичких одлука, онда се то тиче неких конфигурација моћи, а када се право сведе на тренутне конфигурације моћи онда постоји оно што је највећи непријатељ правног поретка, а то је нека врста арбитрарности, односно волунтаризма у поступању, а правни систем има смисла само уколико људске односе чини стабилним и предвидивим.
Нулта толеранција мора постојати према сваком облику неправа који озбиљно поткопава темеље државе.
Актуелна ситуација, међутим, представља озбиљан разлог за забринутост, због запањујуће дугорочног неуважавања прворазредних чињеница, где је обавеза надлежних била реаговање у корист државе и њених грађана, а што је изостајало.
Драстичан пример је, од стране припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије- Полицијске управе у Нишу Небојше Благотића изнет податак надлежним органима, а затим и бројним средствима информисања, који указује на постојање основане сумње да су поједини припадници Безбедносно-информативне агенције у Нишу у претходном периоду извршили кривично дело Одавање службене тајне, тако што су извесном привредном криминалцу достављали информације о вођењу оперативне обраде од стране МУП-а према њему, чак да су открили и идентитет извора који је МУП-у достављао податке, а што је све МУП документовао и оперативно-техничким мерама.
Супротно здравом разуму, виновници описаног незаконитог поступања из БИА-е и поједини припадници МУП-а који су им помагали у прикривању, од државе су, уместо казне, награђени постављењима и то на начелничке позиције у Центру БИА Ниш и ПУ у Нишу и Пироту, а изнети су и подаци који указују на постојање основа сумње да су ова лица од стране дотичног привредног криминалца, за услугу заштите, чашћени становима, кућама и аутомобилима. На другој страни, полицијски инспектор који је професионално водио овај случај, превремено је, без законског основа, пензионисан и нарушен му је лични и професионални интегритет, а последица тога је и да је са породицом и троје деце школског узраста, доведен на руб егзистенције. Интересантно и индикативно је да сам и ја након указивања на незаконитости и неправилности од стране појединаца у Центру БИА Ниш, такође превремено пензионисан⇗, без законског основа и такође доведен на руб егзистенције, као и да обојица до сада нисмо успели правним путем да се вратимо на посао у МУП-у, односно Агенцији, с тим да колега Благотић, најзад, има привремену меру по којој би требало да буде враћен на посао.
Последице неадекватног поступања државе у овим случајевима су несагледиве - од потпуног губљења поверења грађана у безбедносни сектор, преко потпуног деморалисања савесних припадника Агенције и МУП-а, до бројних последица у кадровској архитектури и у поступању безбедносних институција на широј територији јужне и југоисточне Србије, имајући у виду територијалну надлежност Регионалног центра БИА Ниш и описани начин довођења начелника овог Центра.
Како су наведени неодговорни и опасни поступци изазвали овако тешке последице, логично је моје очекивање да поредак буде постављен на принципима и јасним кодексима поступања у оваквим ситуацијама.
Предлажем да се подсетимо Светог Августина, Аурелија, и његовог најзначајнијег дела ''De civitate Dei'' (Држава Божија), у коме износећи темеље хришћанске филозофије наводи да се држава у изворном смислу не може замислити ван везе са правним начелима, без којих се она ничим не разликује од ''разбојничке дружине''. ''У одсуству праведности шта је држава ако не проста разбојничка банда и шта је онда разбојничка дружина, ако не држава. И разбојници представљају друштво (заједницу) људи, који се руководе начелима и који су повезани узајамном сагласношћу(споразумом) у дељењу добити по утврђеном закону. Кад таква дружина достигне такве размере, да захвата (осваја) градове и потчињава својој власти народ, тада и јавно (отворено) добија назив држава''.
Из свих напред наведених јаких разлога, апелујем да се наведени Благотићеви наводи, као и моји наводи о незаконитостима и неправилностима познати Агенцији и Влади Републике Србије, у потпуности испитају и да у поступању дође до изражаја интерес државе Србије, а не било чији лични интереси и калкулације.
Потребан је јасан отклон од оваквих неодговорних и опасних поступака, као и опростити се од оних службеника увезаних са криминалом и оних који безбедносне службе користе као алатку за остваривање личних интереса, а дати шансу за несметан професионални рад у безбедносним службама компетентним, способним и савесним припадницима и младим патриотама који своју будућност виде у сектору безбедности. Инспектору Благотићу и мени, по праву и правди, ред би био вратити лични и професионални интегритет.
Не могу да оћутим ни очигледно подметнуто кукавичје јаје домаћој јавности, недавним приказивањем серије ''Државни службеник'' емитоване на два ТВ канала и широко најављене као савремене узбудљиве приче о агентима БИА који уклањају најопасније претње по Србију, дакле као пројекат који ће афирмативно приказати Безбедносно-информативну агенцију.
Међутим, професионалним критичким освртом, јасно се уочава да је очигледан, али вешто прикривен узбудљивим догађајима, циљ овог пројекта уствари сасвим супротан- приказивање Агенције у најлошијем светлу, односно као службе која делује ван оквира закона, која крши елементарна правила струке и у којој влада неетичко понашање и неморал, чиме упадљиво обилује свака од приказаних епизода.
Незаконито понашање приказано је међусобним убиствима колега унутар Агенције, претњама по живот грађанима оружјем и на друге начине, организацијом разбојничких пљачки од стране Агенције, приватном организацијом бекства из затвора, кршењем политичке неутралности итд.
Непрофесионално понашање и кршење елементарних правила струке приказано је утицајем људи из сенке на кадровску политику Агенције, одавањем идентитета сарадничких позиција од стране Агенције страним обавештајним службама, такође одавањем идентитета сарадничких позиција од стране припадника Агенције грађанима и брачним партнерима, непрофесионални рад са сарадничким позицијама мешањем у приватни живот сарадника претњама њиховим љубавним партнерима и вређањем њихових кућних посетилаца, довођењем у опасност чланова породица сарадника, физичким претњама сарадницима, изигравањем поверења сарадничких позиција, конзумирањем дроге од стране припадника Агенције, непотребним ступањем на задатку у хомосексуалне односе од стране припаднице Агенције итд.
Неетичко понашање и неморал приказани су у случајевима варања са супругом колеге, варања супруге са колегиницом, варањем супруге са женском сарадничком позицијом, вулгарном комуникацијом и поступцима између женског и мушког припадника Агенције итд.
Дакле, серија на активне припаднике Агенције утиче да губе поверење у Агенцију схватајући да су за њу само потрошна роба; на сарадничке позиције Агенције и оне који су потенцијални сарадници такође утиче да потпуно губе поверење у Агенцију и у своју сигурност у односу са Агенцијом; на брачне партнере припадника Агенције утиче да губе поверење у њихову верност; а на грађане да губе поверење у кредибилитет Агенције за заштиту безбедности и да је њихова безбедност остављена на срећу евентуалног индивидуалног поступања одметнутих припадника Агенције.
Имајући наведено у виду, сматрам да је и у овом случају потребно проценити и предузети одговарајуће активности како би се већ нанета реална штета кредибилитету Агенције, колико је могуће, отклонила и ублажила.
Корен проблема српских безбедносних служби представља комбинацију- система уништених вредности у деловима српског друштва, озлоглашену некомпетентност и баналну корупцију. Потребно је вратити и сачувати достојанство позива и част институција безбедности, које вредности су на озбиљним искушењима, а за то су неопходни храброст и пожртвовање да се нагомилани проблеми реше ефикасно и у оквиру институција.
Међутим, систем управљања Србијом има озбиљне проблеме у функционисању, а проблем у функционисању има и ''демократско'' крило српске политике. Србија се распада на комаде, на групе људи од којих свака има свој идентитет, а саме групе се распадају на још мање групе. Сви личе једни на друге по томе што распирују мржњу према другим групама, а све то није у интересу државе ни грађана ове земље.
Тај злокобни хаос је изборна база ових група, али то некако функционише само када се треба ујединити против оних других, а иначе не.
Зато, као грађанин са безбедносном културом, предлажем да се Србија хитно окрене од описаног нарастајућег хаоса, покаже мудрост и прагматизам, не подлегне лукавству антисрба и врати се обједињујућим факторима цивилизованог равноправног друштва. У супротном ни друштво, а ни држава неће моћи да функционишу као целина, јер ће сви прождирати све, а жртве ће бити грађани и будућност деце Србије.
У борби против злоупотреба коју спроводе одређени појединци који сматрају да су изнад закона, велику улогу у наступајућим смутним временима имаће медији, који морају постати свесни своје одговорности за одбрану мира и бољитка Србије.
Бранко Ђорђевић,
пензионисани припадник БИА-е
пензионисани припадник БИА-е
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
#BIA #Agencija #Služba #Bezbednost #Sigurnost #Niš #Srbija #kmnovine
