"Влада Србије да повуче своју сагласност о распоређивању међународних војних и цивилних снага на Косову и Метохији и да остави рок од три дана међународним војним и цивилним снагама да напусте територију КиМ"
Пише: Михајло Т. Макић
ВАША СВЕТОСТИ,
ПОШТОВАНА ГОСПОДО,
БЕОГРАД
„ДО СМРТИ СЕ БОРИ ЗА ИСТИНУ, И БОГ ЋЕ ПОБЕЂИВАТИ ЗА ТЕБЕ“
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
Имајући у виду ултиматум Француске и Немачке и њихов притисак да Србија призна лажну самопроглашену такозвану државу Косово, у форми закључења такозваног свеобухватног правно обавезујућег споразума са такозваном лажном државом Косово, на основу члана 56. Устава Републике Србије, желим да у овом судбоносном периoду за нашу отаџбину Србију, предложим предузимање одређених неодложних хитних мера и активности Српске православне цркве, Председника Републике Србије, Председнице Владе Републике Србије, Председника Народне скупштине Србије, Министарства спољних послова, Канцеларије за Косово и Метохију, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Српске академије наука и уметности у оквиру својих уставних и законских овлашћења. Учешће треба да узму и сви надлежни државни органи, институције, удружња грађана и сви српски и други истински родољуби у Србији, региону, Европи и свету у вези Резолуције 1244 СБ УН.
Најпре да Вам се представим. Ја сам Михајло Т. Макић, судија, живим у Деспотовцу. Публицистиком се бавим више од 25 година. Више од 15 година сам прикупљао и проучавао доступну литературу која се односи на сатанизацију српског народа од 1991. године до данас , Резолуцију 1244 СБ УН и подметање дела Резолуције 1244 СБ УН које је извршено дана 4. јуна 1999. године од стране амбасадора Француске у Њујорку Алена Дежамеа. Поменути амбасадор је доставио Кофи Анану, тадашњем генералном секретару УН писмо и текст под називом "Привремени договор о миру и самоуправи на Косову", који није потписала делегација СР Југославије у Рамбујеу, ни у Паризу, ни у Куманову, нити Слободан Милошевић, председник СР Југославије јуна 1999. године у Београду. Тај текст такозвани договор је по својој садржини представљао ултиматум, који је Народна скупштина Србије и Влада СР Југославије одбила на својим седницама дана 23. марта 1999. године. Сутрадан 24. марта 1999. године НАТО савез је започео оружану агресију на СР Југославију, која је трајала 78 дана. Оружану агресију је НАТО савез извршио без одлуке Савета Безбедности УН и тиме прекршио Повељу УН и преко 100 међународних конвенција и закона. Као што знамо, ултиматумом се тражило да се СР Југославија сагласи да НАТО савез буде распоређен на Косову и Метохији и користи територију СР Југославије и да се Албанци после три године изјасне на референдуму да ли желе да остану у саставу СР Југославије односно Србије. Тај текст је дана 7 јуна 1999. године у седишту УН у Њујорку добио ознаку „С/1999/648“ . У предлогу Резолуције до 9. јуна 1999. године није увршетена ова шифра. Тек након потписивања Кумановског споразума дана 9. јуна 1999. пред само усвајање предлога Резолуције дана 10. Јуна 1999. године у предлог Резолуције се подмеће шифра „С/1999/648“ и то у тачки 11 под а) и под е). Сам текст под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ је остао у архиви у седишту УН у Њујорку, није прикачен уз Резолуцију 1244 СБ УН нити је означен неком фуснотом. Дана 10. јуна 1999. године СБ УН је са 14 гласова за усвојио предлог Резолуције 1244 са подметнутим делом који је означен у виду шифре / С/1999/648), у тачки 11 под а) и е), али се не појављује као трећи анекс у резолуцији, већ се чува у седишту УН у Њујорку. Народна Република Кина је била уздржана. На страници 77 до 80 моје књиге, налази се текст „Анекс Б споразума“ који по својој садржини представља ултиматум а саставни је део текста под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“, који се налази у седишту УН у Њујорку.
Прилог: Копија писма Алена Дежамеа на енглеском од 3. Јуна 1999. године и копија превода овог писма на српки језик судског тумача Јелене Антић Лазић бр.19/22 од 2.3.2022. године
Од 1999. године специјални представници УН на Косову и Метохији, углавном спроводе садржину тог подметнутог текста под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ који представља ултиматум који СР Југославија није прихватила, а који се чува у архиви седишта УН у Њујорку.
Од 2000. године је више пута о тој превари говорио Владислав Јовановић, тадашњи амбасадор у УН као и Проф. др Панајотис Харитос из Грчке, који је био дописни члан САНУ у Београду.
Прилог: копије текста у „Вечерњим новостима“ од 27.октобра 2002. године под насловом „Рамбује у 1244 ! – Опасна бројка 648“ „ и „Тајна шифра закључава Србију“ од 7. децембра 2003. године.
Научни рад под насловом "Статус Косова и Метохије према међународном праву" је написао грчки професор међународног јавног права Панајотис Харитос . Овај рад је саопштен на међунарадном научном скупу у Српској акадамији наука и уметности у Београду дана 16. марта 2006. године. На страници 394. Проф. др Панајотис , између осталог пише :“...Путем ове акције неистините чињенице су представљене као истините. На овај начин је након „злочина против Југославије“ уследила „превара против Југославије“. Исте године је овај научни рад са још око тридесет радова прихваћен на седници Одељења за друштвене науке у САНУ. Зборник свих ових радова издала је САНУ 2007. године под насловом „Косово и Метохија- прошлост, садашњост, будућност“.
ПРИЛОГ: Копија насловне стране Зборника САНУ, садржаја, предговора и текста научног рада Проф. др Панајотиса Харитоса „Статус Косова и Метохије према међународном праву“ од 367 до 401 странице.
Ја сам на основу обрађене доступне литературе написао књигу под насловом "Тајна шифра "С/1999/648" у Резолуцији 1244 СБ УН- подметање и последице њене примене". Прву промоцију моје књиге имао сам на ТВ Пала плус у Јагодини дана 16. јула 2022. године у емисији „Ни по бабу ни по стричевима“. Другу промоцију сам имао дана 26. октобра 2022. године на Међународном сајму књига у Београду у хали Канцеларије за Косово и Метохију у 13, 15 часова. Том приликом сам поклонио две књиге Канцеларији а једну са посветом Директору канцеларије за Косово и Метохију др. Петру Петровићу ( преко особе запослене у канцеларији).
Подсећам Вас да у тачки 5. Главног дела Резолуције 1244 СБ УН пише, да СБ УН: „Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи , и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство“.
Књига има 282 стране и подељена је на 12 делова . У дванајестом делу детаљно предлажем и образлажем да Србија крене уз подршку Руске Федерације и Народне Републике Кине у општу дипломатску офанзиву, ради спровођења Резолуције 1244 СБ УН, како је детаљно описано на страницама од 180 до 188.
Поред осталог у том делу предлажем, имајући у виду тачку 5. Главног дела Резолуције 1244 СБ УН као и кршење и непоштовање Резолуције 1244 СБ УН од стране појединих великих сила:
- Да влада државе Србије повуче своју сагласност коју је Влада СР Југославије дала јуна месеца 1999. године Савету Безбедности УН о распоређивању међународних војних и цивилних снага на простору покрајине Косова и Метохије,
- Да остави рок од три дана међународним војним и цивилним снагама да напусте територију Косова и Метохије, и
- Уколико међународне војне и цивилне снаге не напусте у остављеном року територију Косова и Метохије, да Народна скупштина Србије по хитном поступку, на основу члана 201. Устава Србије прогласи ратно стање на територији Косова и Метохије. Овим путем изражавам спремност, да се одазовем на Ваш или позив Ваших сарадника и у непосредном разговору, предложим још неке корисне иницијативе, које су у складу са Уставом Србије и међународним правом, и које су резултат мог стручног знања и вишедеценијског публицистичког рада.
Једини мотив за моје обраћање Вама је да као искрени српски родољуб и интелектуалац помогнем, да држава Србија пронађе најбоље могуће решење, у овом судбоносном тренутку за нашу Отаџбину и српски народ, онолико колико ми моје знање, искуство и могућности дозвољавају.
По једну књигу поклонио сам Амбасади Руске Федерације у Београду, амбасади Народне Републике Кине у Београду, господи Обраду Стефановићу, генералу српске полиције, потписнику Кумановског споразума, Владимиру Лазаревићу, генералу српске војске, Велибору Стевићу, пуковнику српске војске и доктору војних наука, Владиславу Јовановићу, раније амбасадору УН у Њујорку који је присуствовао на седници СБ УН дана 10. јуна 1999. године када је усвојена Резолуција 1244 СБ УН, Живадину Јовановићу, раније амбасадору СФРЈ , министру спољних послова СР Југославије, Зорану Миливојевићу, каријерном дипломати, Драгославу Бокану, редитељу, писцу...
Поклањам Вам примерак књиге како би сте се Ви и Ваши сарадници упознали са садржином најважнијих делова , што би свакако ојачале позиције Србије на међународном плану и наше борбе за поштовање међународног права у циљу очувања Косова и Метохије у саставу Србије.
ПРЕДЛОГ ЗА МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ
Предлажем да Министарство спољних полова у сарадљи са САНУ и директором ЈП „Службени гласник РС “ приреди и уз претходно добијени благослов Патријарха Српске православне цркве, годподина Порфирија, штампа један приручник у који би био уврштен текст Резолуције 1244 СБ УН, текст научног рада Проф. др Панајотиса Харитоса „ Статус Косова и Метохије према међународном праву“, извештај Канцеларије за Косово и Метохију о броју убијених Срба, Рома, Албанаца и припадника осталих припадника националних мањина и етничких група , као и извештај о нападима на живот, њихову имовину, манастире, цркве, узурпирану имовину за период од 10. јуна 1999. до 10. јуна 2022. године, ставове искусних дипломата у вези Резолуције 1244 СБ УН и то господе : Владислава Јовановића, Живадина Јовановића, Зорана Миливојевића, Бранка Бранковића, Ивана Мркића, учеснике преговора у Рамбујеу, као што су Никола Шаиновић, представнике Српске православне цркве, професоре Правних факултета који предају међународно јавно право и друге правне стручњаке.
1.Приручник би требало штампати у више хиљада примерака, превести на руски, енглески, француски, кинески, немачки, белоруски и друге језике. Поделити свима амбасадама у Београду, послати свим председницима држава, влада и парламената које су чланице Уједињених нација, свим црквеним општинама Српске православне цркве у свету, свим удружењима Срба у свету, удружењима правника, судија, тужилаца у Србији и свету, адвокатским коморама у Србији и свету, свим хуманитарним удружењима у Србији и свету.
2. Српска православна црква би преко својих епархија у Србији, региону, Европи и свету поделила Србима одређен број приручника у црквеним општинама,
3. Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону би поделила одређен број приручника Србима у региону и свету,
5. Такође би препоручио да тај приручник као додатак, поклоне својим читаоцима дневне новине „Политика“, „Вечерње новости“ и друге, као и да се у виду фељтона објаве делови овог приручника,
6. Да све телевизијске станице РТС 1, РТС 2, „Хепи“, Пинк, К1, Курир, Б92 и, ТВ Прва организују специјалне емисије везано за превару коју је СБ УН учинио према српском народу. У овим емисија би учествовали правни стручњаци, искусне дипломате, професори Правних факултета...
7. Да се набаве адресе страних студената који су студирали у Београду од 1960 године до данас и њима поклоне приручници на српском или њиховом језику и замоле да шире истину о неправди коју је СБ УН поменутом резолуцијом нанео српском народу,
8. Да се свим српским амбасадама у свету пошаље по неколико примера овог приручника,
9. Да се представнику групе интелектуалаца у Француској који су поднели званичну петицију Влади Француске ради опозива признања тзв. државе Косово, достави потребан број овог приручника преведеном на француски језик.
10. Да се представнику групе интелектуалаца у Италији, који су поднели званичну петицију Влади Италије, ради опозива признања тзв. државе Косово, достави потребан број овог приручника преведен на италијански језик.
ШТА БИ СРБИЈА ДОБИЛА , УКОЛИКО БИ СПРОВЕЛА ОВУ ДИПЛОМАТСКО – ИНФОРМАТИВНУ ОФАНЗИВУ?
1.Домаћа и светска јавност би се упознала са правом истином о превари коју је СБ УН учинио према српском народу, а која превара је у супротности са међународним правом,
2.Поједине Владе одређених држава, које намеравају да повуку признање такозване државе Косово имале би валидне и неспорне аргументе да образложе своју одлуку о повлачењу и на тај начин избију све аргументе евентуалној опозицији у својим парламентима,
3.Поједине Владе одређених држава које су повукле признање такозване државе Косово, и које трпе притиске опозиције или одређених интересних група, да преиспитају своју одлуку, олакшаће се одбрана раније донете одлуке,
4.Руска Федерација и Народна Републиа Кина би имале више аргумената да сугеришу другим државама да повуку признање тзв. државе Косово,
5.Посланици у Немачкој и још неким државама који отворено критикују своје Владе, које су неосновано признале лажну државу Косово, добијају могућност и аргументе да организују петиције и исте организовано подносе Владама својих држава ради повлачења признања.
ПРЕДЛОГ ЗА ВЛАДУ И НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ИЗЈЕДНАЧИТИ ПРАВА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ СА ПРАВИМА ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИМА ЈЕ ПРИЗНАТО ПРАВО НА БЕНЕФИЦИРАНИ РАДНИ СТАЖ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И ВОЈВОДИНИ
Подсећам Вас, да се од Косовског боја 1389. године Срби на територији Старе Србије, сада Косова и Метохије, рађају, живе и умиру окружени страхом од Албанаца и Турака. Османска власт је окупирала српске територије после 1389. године и на српској земљи Турци досељавају Албанце. Из турског пописа (дефтера) из 1455 године, када је Ново Брдо пало под турску власт, на данашњој територији Косова и Метохије живело је око 96 одсто Срба, док је Албанаца живело мање од један одсто. Оргинални попис из 1455. године се чува у Председништву Турске у Инстанбулу а копија тог пописа се налази у Оријенталном институту у Сарајеву. Српска академија науке и уметности је издала књигу коју је академик Милош Мацура написао са својим сарадницима 2001. године под насловом „Насеља и становништво области Бранковића 1455 године“. У поменутој књизи се налазе горе цитирани подаци.
Срби на Косову и Метохији голим животима чувају свету српску земљу. Ускраћена су им основна људска права предвиђена међународним правним актима, Европском конвенцијом о заштити основних људских права и слобода, право на живот, на рад, слободу кретања. Од 11. Јуна 1999. године Срби су остављени на милост и немилост Албанским терористима и такозваним безбедоносним снагама УН. Српска војска, полиција и претежни део судства се повукао са Косова и Метохије у централну Србију. Државно руководство је одлучило да потпише Београдски споразум 3. Јуна 1999. године и Војно технички споразум у Куманову дана 9.јуна 1999. године , да би престала оружана агресија НАТО савеза на СР Југославију. Савез безбедности је усвојио Резолуцију 1244 дана 10. јуна 1999. године. Веровало се безбедоносним снагама Уједињених нација. Ове снаге су само симболично оправдале своје присуство. Срби на Косову и Метохији су жртвовани да би такозвана централна Србија опстала.
Али, Српска православна црква је остала са својим верним Србима , штитила их храбрила да остану и опстану на својим огњиштима. И уз Божју помоћ и велико жртвовање Срба, успела у томе.
Предлажем да Влада предложи а Народна скупштина Србије по хитном поступку с ходно члану 53. Закона о народној скупштини , усвоји Измену Закона о пензијском и инвалидском осигурању и то одредбе чланова 52 до 59. које се односе на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем. По ступању на снагу цитираног Закона, надлежни министар би извршио измену Правилника о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем ( „СЛ. Гласник РС“, бр. 105/2003... 46/2021). Изменама и допунама Закона и Правилника Правилника признало би се запосленим Србима на Косову и Метохију право на стаж осигурања са увећаним трајањем ( бенефицирани радни стаж) почев од 11. Јуна 1999. године до коначног ослобођења Косова и Метохије . То право би имали и Горанци, Роми као и припадници других националних мањина који признају правни поредак државе Србије, на тај начин што наставу изводе по програму образовног систем а државе Србије, поседују лична документа по прописима државе Србије, плаћају порез држави Србије.
Предлажем да Народна скупштина Србије, законом уреди и донесе следеће мере ,у циљу осигурања основних егзистенцијалних права Србима да остану и опстану на својим вековним огњиштима и то:
1.Да им призна право на потпуну бесплатну здравствену заштиту,
2.Да их ослободи плаћања свих врста пореза,
3.Да им одобри бесповратна новчана средства за покретање приватног бизниса,
4.Да незапосленим пунолетним особама исплаћује месечно минималну цену рада на Републичком нивоу,
5.Да сваком детету исплаћује увећану месечну накнаду у односу на садашњи износ, стим да на накнаду не утиче имовинско стање породице,
6.Да им обезбеди откуп свих врста пољопривредних производа и
7.Да оснује Фонд за Косово и Метохију , ради доделе бескаматних грађевинских кредита, једнократну новчану помоћ младим брачним паровима у износу од милион динара, адекватну бесповратну новчану помоћ младим паровима у потребном износу ради вештачке оплодње, откупа непокретности од Срба и исте те непокретности уступити Србима који желе да поседују и врате се на Косово и
Метохију са забраном отуђења од 99 година. Примера ради, уколико би 300.000 Срба купило или добило плацеве на Косову и Метохији, то би у сваком случају поправило власничку слику Срба уз повратак око 240.000 Срба који су због безбедности напустили своја огњишта 1999. године као и након погрома 17. марта 2004. године.
Подсећам Вас, да бенефицирани радни стаж имају запослени на површинским коповима рудника, одређен број запослених у здравству, оперски певачи, полицајци који дежурају у полицијсикм станицама...
Срби, већ 23 године голим животима чувају свету српску земљу, изложени су страху и терору од стране Албанских терориста, док КФОР све то мирно посматра.
Примера ради, ако полицајац у полицијској станици, инспектор МУП-а, криминалистички техничар имају право на бенефицирани радни стаж, сматрам да су испуњени сви потребни услови да се Србима на Косову И Метохији призна то право, јер држава Србија не пружа никакву заштиту сходно Резолуцији 1244 СБ УН, када су се српска војска, полиција и претежни део судства и тужилаштва повукао са Косова и Метохије.
УЈЕДНАЧИТИ ПРАВА СРБА У НЕРАЗВИЈЕНИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ СА ПРАВИМА СРБА У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И ВОЈВОДИНИ
Предлажем да Народна скупштина Србије по хитном поступку, на основу члана 97. Устава Србије, члана 53. Закона о народној скупштини, ради уједначавања права грађана пред Уставом и законом, уреди законом и предузме следеће мере:
1.Да Србима и другим становницима у неразвијеним подручјима, укључујући села и засеоке, призна право на бесплатну здравствену заштиту,
2. Смањи плаћање пореза за 50 %,
3. Одобри бесповратна новчана средства за покретање привтног бизниса,
4. Повећа дечји додатак за 50 %, без обзира на имовинско стање породице,
5. Обезбеди откуп свих врста пољопривредних производа,
6. Обезбеди бескамаматне грађевинске кредите за изградњу стамбених и других објеката,
7. Поклони по милион динара младим брачним паровима,
8. Обезбеди потребне новчане износе младим брачним паровима који немају деце а ради вештачке оплодње,
9. Повећа месечне зараде свим запосленим лицима за 50 %,
10. Дефицитарним кадровима ( лекарима, инжењерима, професорима... ) додели бескамтне грађевинске кредите са фиксном ратом са роком отплате на 25. година ,
11. Реновирати, доградити или изградити нове основне школе и амбуланте у селима,
12. Асвалтирати главне и споредне путеве у селима и засеоцима, поставити водоводну мрежу и канализацију , електричну , интернет и мобилну мрежу у свим селима и засеоцима у Србији.
Подсећам Вас да је децембра месеца 2021. године просечна месечна зарада у Бојнику износила 44.124,оо динара у Власотинцу 44.745,оо динара. У граду Београду, у општини Врачар просечна месечна зарада је износила 110.869,оо динара а у општинама Нови Београд, Савски венац и Стари град је износила преко 100. 000,00 динара.
Разлика у зарадама је огромна и недопустива а то је последица неравномерног развоја одређених подручја у Србији уназад више деценија.
ПРУЖИТИ МАТЕРИЈАЛНУ ПОМОЋ АЛБАНЦИМА И ПРИПАДНИЦИМА ДРУГИХ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА И ЕТНИЧКИХ ГРУПА КОЈИ СУ ОСТАЛИ ЛОЈАЛНИ ДРЖАВИ СРБИЈИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Подсећам Вас да је одређена групација унутар Албанске националне мањине на Косову и Метохији , као и одређена групација Горанаца, Рома и припадника других националних мањина и етничких група, остала лојална држави Србији на следећи начин:
1.Није учествовала у нападима нити угрожавала Србе на Косову и Метохији никада, нити 1998., ни 1999. године ни данас,
2.Та групација никад није признала Власт Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја, Аљбина Куртија...
3.Та групација никад није учествовала на изборима на Косову и Метохији , које су организовали наведени терористи,
4.Та групација поседује пасоше издате од МУП-а Србије, лечи се у болницама у централној Србији, тргује са добављачима из централне Србије,
5.Из ове групације је убијено више стотина њихових припадника током 1998.,1999.године и касније, који нису пристали да буду чланови терористичке ОВК, као и велики број сведока који су били спремни да сведоче о злочинима које су над Србима и лојалним Албанцима, Ромима и другим, починили припадници терористичке ОВК,
6.Један део ове групације живи на Косову и Метохији, други део у иностранству а мали број у централној Србији.
7.Део ове групације чине Албанци, Горанци и други, који имају српско порекло,
Српски народ је историјски народ и стога држава Србија, треба да изнађе начин да материјално и на други начин помогне овим групацијама.
НАЧИН ОБЕЗБЕЂЕЊА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕРА
Одложити изградњу и реновирање фудбалских стадиона у Београду, Нишу, Новом Саду и другим градовима као и наставак изградње метроа у Београду , за које су планирана новчана средства од најмање 700 милиона евра.
Та средства употребити за спровођење предложених мера према Србима на Косову и Метохији, Србима који живе у неразвијеним подручјима као и Албанцима, Горанцима, Ромима и другим, који су остали лојални држави Србији.
Уколико наведена средства нису довољна, држава може допунска средства да обезбедити на следећи начин и то:
1.Повећањем цене за регистрацију сваког возила по 1000 (хиљадудинара) динара, којих у Србији има око 2.000,000 ,
2.Наплатом по 100 (стодинара) за свако возило које пређе наплатну рампу, обзиром да кроз Србију годишње прође око 32.000000 возила,
3.Наплатом сваком домаћинству годишње по 1000 (хиљадудинара) за свако електрично бројило, којих има у Србији око 3.500,000 ,
4.Повећањем цене по паклици цигарета за 25 динара. У Србији има око 2.500.000 пушача,
5.Повећањем цене алкохолног пића за 20 динара по флаши, обзиром да се у Србији годишње произведе више милиона флаша,
Правни основ за доношење законских мера за Србе на Косову и Метохији и Србе у нарезвијеним подручјима Србије, као и лојалним Албанцима, Горанцима, Ромима и другим на Косову и Метохији, налази се у одредбама члана 97. Став 1. Тачке 8. и 12. Устава Србије („Сл.Гласник РС“, бр.98/2006 и 115/2021 ).
У члану 97. Став 1. Тачка 8. Устава пише „Република Србија уређује и обезбеђује, систем у области радних места, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег инетреса“.
У члану 97. Став 1. Тачка 12 пише, „ Република Србије уређује и обезбеђује, развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја ; организацију и коришчење простора ; научно технолошки развој“.
НАПОМЕНА: Публицистиком се бавим више од 25 година. Текстови су ми објављивани у „Политици“, „Вечерњим новостима“, „Гласу Јавности“, „Паравди“, „Данасу“, као и на порталима.
Велику пажњу читалаца су привукли су текстови, као што су: „Господо интелектуалци, пробудите се !“, „Браћо Срби уздајмо се у се и наше пријатеље Кинезе и Русе“, „ Бенефицирани радни стаж за Србе на Косову и Метохији“, „Помоћи Србима на Космету“, „У власништву Срба је 70 територије Космета“, „Хитно заштити Србе на Космету“, “Законски регулисати повратак Срба на Космет“, „ Хаг гази права човека“, „Црногорска власт крши људска права“, „Хеј Србине, стави прст на чело, па сачувај своје родно село“, „Амерички амбасадор Мајкл Скат у Србији не говори истину“, „Још једна америчка подвала: Ви сте свет“, „Живо блато реформе“, „“Реформа судства није успела“, „Судија Небојша Симеуновић не сме бити заборављен“, фељтон „Тајна шифра „С/1999/648“ У Резолуцији 1244 СБ УН- подметање и последице њене примене“,...
Очекујем, да ми Ваша стручна служба, достави само обавештење о датуму пријема књиге и предлога са прилозима и број под којим је све то заведено у деловодном протоколу.
ДОСТАВЉЕНО:
1.Светом аријерејском синоду СПЦ у Београду,
2.Председнику Републике Србије Алксандру Вучићу,
3.Председнику Народне Скупштине Србије др. Миодрагу Орлићу,
4.Председници Владе Рпублике Србије Ани Брнабић,
5.Министру спољних послова Србије Ивици Дачићу,
6.Директору Канцеларије за Косово и Метохије др. Петру Петровићу и
7.Директору Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујону.
НАРОД КАЖЕ „КО ХОЋЕ НАЂЕ НАЧИН, КО НЕЋЕ НАЂЕ ИЗГОВОР“.
КАКО БУДЕМО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА БОГА ВАМ ЖЕЛИМ.
Моб. телефон 062 58 58 06
Михајло Т. Макић, судија
У Деспотовцу, На Светога Николу
Ул.Савез бораца бр. 22,
Дана 19. децембра 2022. године
35213 Деспотовац
Аутор: Михајло Макић
После основне школе, завршио гимназију у Гњилану, дипломирао на Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за подручје Окружног суда у Јагодини.
Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".
Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
