Др Дејан Мировић, између осталог и аутор књиге "Бриселски споразум: хронологија и последице" објашњава за КМ новине да су последњи догађаји на северу Косова и Метохије - апсолутно поседица Бриселског и Вашингтонског споразума.

Гост Славија инфо био је главни и одговорни уредник магазина Таблоид Милован Бркић који је у емисији Интервју изнео не низ шокантних информација о сарадњи Марка Парезановића из БИА и Вучића.

Милован Бркић

Осим тога открио је и да је Саша Живановић из МУП-а задужен за прислушкивање, заправо особа која прислушкиване разговоре продаје криминалцима. Док је за бившег директора полиције Вељовића потврдио приче које постоје од раније да је био задужен за транспорт дроге кроз Србију и да је на захтев страних служби смењен.

Бркић је уверен да Вељко Беливук говори истину о сарадњи са Вучићем а да Вучић који то негира лаже као и обично.

---

---

Страни медији објавиће ускоро и снимке тога и то ће означити крај Вучићеве каријере. Kартел ће се разбежати вероватно по свету а у емисији је навео и где све имају некретнине где претпоставља да би побегли.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Весна Веизовић, српска новинарка данас активна на порталу Васељенска ТВ, дочекала је крај неоправданог судског процеса који је против ње водио режим.

Весна Веизовић / Фото: Привата архива

Децембра 2014. године пре свитања, припадници Одељења за високотехнолошки криминал, упали су у стан Весне Веизовић док је још спавала са својом породицом и ухапсили је под оптужбом за "вербални деликт", дело у том тренутку већ укинуто домаћим законодавством. Веизовићева је ухапшена због два чланка у коме је критиковала давање претераних привилегија Ромима, а које не добија остатак грађана Србије. Kривичну пријаву против ње поднела је повереница за права ромске националне мањине, због критике односа државе према тој заједници у смислу претераних привилегија.

Судски процес против који је тада покренут, окончан је недавно те Веизовићева за портал КМ новине говори о томе како је све протекло.

- Против мене је 2014. подигнута кривична пријава због ширења расне, верске и националне мржње и нетрпељивости због два чланка везана за Цигане. То је оно са правног апсекта. Међутим, мишљења сам да је разлог подизања те оптужнице притисак на слободу говора и изношење чињеница о тзв. позитивној дискриминација њих у односу на нас која прожима све сегменте друштва, почевши од здравственог и социјалног осигурања, социјалних давања, разних других врста помоћи, до бесплатног школовања од вртића до факултета и најзад запослења, а што се све издваја из државног буџета који пунимо ми - објашњава она прави разлог покретања поступка.

---

---

Њено хапшење подстакло је јавност да обрати пажњу на, до тада, маргинализовану појаву која оставља дубок траг на наше друштво.

- Проблем реадмисије је до тренутка мог хапшења био малтене непознат појам, а данас видимо резултате реадмисије на сваком кораку. Данас проблем нису само Цигани које земље ЕУ, са којима имамо потписан споразум о редамисији испоручују, не враћају, већ испоручују особе циганске народности које никада нису ни живеле у Србији, већ са свим мигрантима.

Желећи да сакрије од јавности оно о чему је Веизовићева писала, режим је могао да буде спреман на све па је било реално то и очекивати што је новинарка предупредила аргументима.

- Докази које сам ја изнела у истраживачким чланцима су једним делом информације прикупљене са сајтова НВО које се баве проблем тзв Рома, односно Цигана. Пре свега информације о њиховом званичном и незваничном броју. Дакле, то нису неке бројке које сам измислила како су неки спекулисали, већ бројке којима баратају и они сами. Погледајте само број НВО које су директно фокусиране на њих! У тренутку писања тих чланака било их је више од триста! Нисам ни најмање сумњала да ћу уколико и дође до суда победити, јер сам имала пре свега сјајног адвоката а друго, докази су били на мојој страни.

Дужина поступка ми је међутим задавала проблем, јер су се у међувремену дешавале бројне ситуације и догађаји о којима нисам могла да извештавам - наглашава Веизовићева.

А то није био кратак период, читав процес је трајао чак седам година да би, на готово баналан начин, био окончан априла ове године.

- Завршио се тако што су одустали од оптужнице јер није било кривичног дела. У суштини, најспорнија тачка мојих чланака нису изнете чињенице већ сам тај назив Цигани, који се овим проевропским фанатицима чинио погрдан. Што је занимљиво, на пример, само код нас је израз Циганин погрдан израз, док се у читавом свету и даље редовно користи - појашњава новинарка а указује и на степен репресије који је већ озакоњен у Србији према теми која у свету нема такав третман.

Ова победа баш зато има још већи значај јер ће у наредним случајевима оштећени по том основу, моћи да се позивају на овај случај.

- Ово једна огромна победа. Без обзира што случај није дошао до суда, самим тим је још већа! Јер значи да ни у основи нема кривичног дела! Да не говорим шта то значи за слободу говора и изражавања! Многима су након мог привођења и хапшења остала затворена уста а имали су много тога да кажу, међутим сада је простор поново отворен! Многи можда нису ни свесни шта ово значи за нас који се бавимо овим послом и на овај начин, односно да нисмо политички коректни и склони аутоцензури, што и јесте највећи проблем данашњег новинарства и не само мејнстрим већ и нас такозваних алтернативаца. Баш они који се боре за слободу говора су највећи цензори - истиче саговорница КМ новина и додаје да - Ово није само моја победа већ победа свих слободомислећих људи и хвала Богу на томе.

Наравно, победа у овом неосноваом и режимском судском прогону и самој новинарки пуно значи.

- Осећам се инспиративно!

У току је припрема једна врло занимљивог писанија које би требало ускоро да угледа и светлост дана, тачније а тиче се друге осетљиве групе, па будући да имам искуства, као и ви између осталог, осећам да ће бити врло занимљиво - најављује Весна Веизовић, српска новинарка која је однела још једну од ретких победа против актуелног диктаторског режима у Србији.

Директор Института за изучавање словенских народа Руске академије наука Др Константин Никифоров у интервјуу за Новости је рекао да прича о стварању велике Албаније, коју и ових дана слушамо, прилично је стара и повремено се понавља, али да у њу не верује.



Сматра да то што лидери косовских Албанаца прете да ће спојити Косово са Албанијом ако им се не призна држава, је крајње неозбиљно.

"Они се ни о чему не питају и раде и радиће онако како им нареде у Вашингтону. То што су са великим закашњењем одведени у Хаг Тачи и компанија зликоваца, има за циљ да поручи косовским политичарима да не могу да солирају и да морају да слушају шта им кажу у Вашингтону, где су и створили ту лажну државу отимајући територију од Србије", сматра Никифоров.

Никифоров је према писњу Новости неспорно најбољи познавалац историје не само Срба већ свих народа који живе на Балкану. Ових дана је објавио врло интересантну књигу "Од Србије до Србије", у којој пише о догађајима од почетка 19. века до данас. Никифоров је и главни уредник часописа "Балкански алманах".

Уверени сте да у Хагу неће бити праведне пресуде косовским руководиоцима. Зашто?

"Досадашња суђења Албанцима у Хагу су била фарса. Американци и савезници нису хтели да се осуде вође албанских терориста јер би тако индиректно признали да су били на страни бандита. Главни проблем Американаца сада, кад је Косово у питању, јесте тај што је један број албанских политичара престао да буде до краја послушан. У Приштини као да су заборавили ко им је поклонио лажну државу. Суђење у Хагу је својеврсна порука Албанцима да не забораве ко им је газда и да не покушавају да глуме самосталност и непослушност према Вашингтону", изричит је Никифоров.

---

---

Руководство у Београду је у једном тренутку било спремно на компромис, али Албанци то нису хтели. Зашто их Вашингтон није натерао?

"Американци нису битно променили свој став према Србима. Да су хтели да задовоље и поштују и интересе Срба, они би одавно натерали Албанце у Приштини да се договоре са Београдом. Приче о мултиетничком Косову су бајке јер Срби и даље живе врло тешко и често их физички нападају Албанци. Ко боље зна ситуацију и односе на Косову види да је дугорочан циљ Албанаца да се сталним притиском на Србе протерају са својих вековних огњишта", каже Никифоров.

Из ваше анализе се може закључити да се на Косову могу очекивати нове провокације против Срба...

"Све зависи од Американаца. Ако они запрете Албанцима да ће бити кажњени, престаће напади на Србе и неће бити погрома. Ни планови о стварању армије Косова не могу се остварити ако то не аминује Вашингтон", сматра Никифоров.

Ви сте одавно говорили да су нереалне комбинације да ће Запад дозволити да се као "компензација" за Косово Република Српска припоји Србији.

"У ближој будућности Запад неће дозволити да се Република Српска припоји Србији, мада ја не видим будућност БиХ, јер ентитети и даље живе одвојено, а представници народа у централној власти у Сарајеву се више међусобно свађају него што заједнички раде. Осим тога, из многобројних разговора за време боравка у Београду стекао сам утисак да ни Србијанци нису спремни на ту "трампу". За Србе Косово није само територија већ центар духовности, срце и душа Србије", закључује Никифоров.

* * *

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram

---

---

---

Поводом годишњице НАТО агресије на српски народ и његове земље, КМ новине доносе интервју са др Мирјаном Анђелковић Лукић, аутором књиге „Дарови Милосрдног анђела“,  изузетно активном у разоткривању и представљању истине о злочинима ове војне силе и западног, такозваног "цивилизованог света" над Србима.

• Србија не заборавља НАТО агресију а све и да хоће, не може. Последице овог међународног злочина што кроз обољевања које директно узрокују последице осиромашеног уранијума баченог на нашу земљу, што кроз политичке последице али  игеноциде које је након окупације Косова и Метохије НАТО подржао, још дуго а неке и вековима, осећаће српски народ на својој коћи. О томе, последицама и ономе што би смо требали да чинимо, говори др Мирјана Анђелковић Лукић.

КМ новине: Навршиле су се 22 године како је НАТО извршио агресију на Србију, мањим делом и на Црну Гору. Како из овог угла сагледавамо тај догађај?

М. А. Лукић: Агресија на СР Југославију је била свеобухватни терористички акт најразвијенијих земаља Западне Европе и САД-а против земље која није никог угрожавала, већ је сузбијала оружану побуну на својој територији што је потпуно легитимно право сваке државе. У агресији су учествовале све земље НАТО уједињене против Срба. Све владе тих земаља су подржале агресију, мада је народ био против, Посебно у Грчкој. Бомбардовање је оставило велике последице на здравље људи, који и даље оболевају од различитих врста карцинома. Циљ агресије је био отимање српске територије, коју је још Тито 1945. године завештао Албанцима. Косово и Метохија су пре свега на иузетно повољном геостратешком положају, са ове висоравни се контролишу и Отрантска врата Јадранског мора. Није случајно стављена војна база Бондстил на место одакле се контролишу водени и сувоземни правци кроз вардарско - моравску долину. То је најкраћи пут за продор у Европу а самим тим и у Русију.

Разлог за напад на Србију је отимачина српске покрајине Косова и Метохије, која је изузетно богата разним рудама, а пре свега лигнитом, плодном земљом и богата је водама. Рат за воду ће бити рат будућности.

Косово и Метохија и сама Србија су одувек биле територије које су привлачиле многе непријатеље. Не само савремене већ и оне из 15 века! Цитираћу запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. Века : „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје... Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.

Да цитирам Слободана Кљакића, који је писао 2011. за Политику и позвао се на тврдње др Михаила Станишића о рудним богатствима Косова и Метохије: “Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

Остварује се намера завојевача да Србију баце на колена и да њена богатства немилосрдно експлоатишу, ђубре и јаловину да остављају нама, а они да извозе готове прерађевине и повећавају свој профит. То српска власт не би смела да дозволи!

КМ новине: Какве све врсте погледа на тај злочин постоје и зашто су присутна тако дубока неслагања?

М. А. Лукић: После државног удара октобра 2000. године, када је на кормило Србије дошла издајничка и колаборационистичка влада, повучене су тужбе против свих политичара из НАТО земаља, Шредера, Тонија Блера, Шарпинга , Медлин Олбрајт.. који су учествовали и заговарали агресију на СР Југославију. Данас смо доживели понижење од актуелног режима, да је саветник председника Србије оптужен ратни злочинац Тони Блер, који за штеточинско саветовање добија баснословне паре!



Од тада до данас, у Србији се ништа није променило. Србија је постала колонија и заточеник једноумља и диктатуре које спроводи владајућа структура. У лето 2018. Влада Србије је основала Комисију за испитивање загађења од НАТО бомбардовања нашег природног окружења, са намером да се на научној основи испитају узроци који су довели до великог повећања разних болести у Србији, а посебно карцинома. Међутим, добре намере које су пратиле ову Комисију су, захваљујући опструкцији у појединим сегментима српске власти, остале мртво слово на папиру. И то је још један доказ да се Србија налази у дубокој кризи, да је окупирана изнутра и да ништа мимо Европске уније не сме да учини. Тако да научници, стручњаци, лекари, који иза себе имају дела, нису могли да добију прилику да целом свету, са научне тачке гледишта, покажу колико нас је НАТО загадио и унесрећио.

КМ новине: Колика и каква је штета нанета током НАТО агресије?

М. А. Лукић: После бомбардовања, влада СР Југославије је формирала специјалну комисију за процену штете. На основу увида у порушену инфраструктуру, фабрике, школе, процењена штета је била од 150 до 200 милијарди долара. Само војска је претрпела штету од 36 милијарди долара.

Овде нису урачунате људске жртве, које немају цену. У овом рату је убијено преко 3600 цивила, војника и полицајаца. Страдала су и деца. Природи је нанета велика штета јер су НАТО стратези гађали запаљивим и разорним бомбама резервоаре са нафтом, бензином и сировинама за прераду пластичних маса (мономер винил хлорида) који су својим горењем изазивали ефекте правог хемијског рата, а да нису експлицитно користили бојне отрове. Тако је сагоревања нафте и бензина ослобађало велике количине диоксина, једињења која су изузетно отровна и канцерогена, а пожари на резервоарима са мономером винил хлоридом стварали су услове за настанак бојног отрова фозгена и диоксимфозгена. У земљу и у реке Саву и Дунав, отишле су огромне количине живе, тешких метала и разних хемијских продуката које су радници из угрожених предузећа испуштали у реке како би спречили још већу катастрофу. Велики проблем по здравље људи је изазвало паљење трафо станица у којима је као расхладна течност био пирален, машинско уље, које се не разлаже у природи. Један литар тог уља загађује милионе литара воде. Једињење је теже од воде, пада на дно река и ту остаје дуго, трујући сав живи свет. То је канцерогено једињење, које сагоревањем ослобађа велики број веома агресивних хлорних радикала и диоксина. У Европи је забрањено коришћење овог уља, а за његово уништавање постоје посебне пећи са филтерима из којих ни један продукат сагоревања пиралена не сме да изађе у природу. А нама су горели трансформатори на отвореном и ватрогасци, који су гасили те пожаре, били су изложени смртној опасности од удисања отровних продуката сагоревања. Све је то пало на земљу, трујући тле, ваздух и подземне воде. И поред тога што је прошло преко двадесет година, ови отрови су ту око нас и утичу негативно на здравље људи и животиња.

КМ новине: Које су последице НАТО агресије по Србију, њену територију, државу, народ, слободу...?

М. А. Лукић: После агресије НАТО пакта на СР Југославију, Србија је нешто успела да обнови од путне инфраструктуре и мостова, али су остале велике последице по целокупну привреду. Да је у Србију после петог октобра 2000. године, дошла патриотска влада, а не влада састављена од економских убица, који су се на рањену Србију бациле као хијене, данас бисмо имали обновљену земљу са фабрикама које би запошљавале много људи. А овако, после уласка дивљих економских убица, све у Србији је распродато, чак се распродаје и плодна земља, што је ресурс изуетно важан за опстанак нације. Укинули су аутомобилску индустрију, индустрију мотора и трактора по чему смо били познати и тако... сва велика предузећа која су могла да утичу на повећање БДП су укинута. Машине продате као старо гвожђе! Ми више немамо ниједну стаклару, тегле увозимо из Бугарске, а имали смо кристално, изрезбарено стакло из Зајечара. Сада тога више нема. Све би то могло да се поново обнови, кад би овај народ изабрао патриотку српску власт, која не би пунила своје џепове већ би радила на добробит целог народа,

И наравно, после рата појавиле су се разне струје у српском народу, једни су били за улазак Србије у НАТО, други за неупитан улазак у Европску унију, која нас неће, али наша влада мазохистички стално понавља мантру да ЕУ нема алтернативе!

По Србији дивљају страни инвеститори који не воде рачуна о животној средини. Па тако Кинези у Бору и Смедереву загађују ваздух и чине неподношљивим живот у тим градовима, на вратима нам је улазак Рио Тинта, једне од највећих рударских компанија на свету да копа литијум и да га износи из Србије. Загадиће најплоднију земљу у Централној Србији, Рађевину и Мачву, али српска влада и поред народног бунта, сматра да је то развојна шанса Србије! А развојна шанса за Србију је пољопривреда и здрава храна.

Србија нема регулисане границе према суседима, тако да је и то један од проблема који се не решава инерцијом српске власти. Ваљда остављају неким другим генерацијама да реше то што они треба да ураде. Слобода у Србији је ограничена, медији су под контролом владајуће већине и ништа што не одговара власти, не може доћи у медије.

КМ новине: Какав је генерално наш однос, нас Срба, према жртвама из тог периода?

М. А. Лукић: На жалост и овде морам да констатујем да је однос свих српских власти после 2000. године према борцима за одбрану од агресије, а посебно на Косову и Метохији, скандалозан. Не брину о ратним херојима, сем ако им то доноси неки политички поен. Ветерани свих ратова таворе у немаштини, без социјалног осигурања, без било каквих примања. Многи умиру од разних врста карцинома, и ту се држава није потрудила да систематизује колико је оболело и умрло од рака, а да су били на Косову и Метохији или на озраченим подручјима централне Србије Ветерани су месецима штрајковали испред Нароне скупштине, али им се нико није обратио, ни хтео да чује за њихову муку. Једино је министар Зоран Ђорђевић, тада министар за социјална питања, рекао да су они маргинални део друштва и да држава нема намеру с њима да се бави! Ето, то је био једини сусрет са неким министром из Владе. Све то је срамотно и бедно, и држава, уместо што даје страним инвеститорима огромне суме новца да би извлачили профит из Србије, могла тај новац да усмери за побољшање живота српских ветерана. Често живе у старим кућама неусловним за живот, па им њихови ратни другови уз помоћ хуманих појединаца поправљају куће и купују најпотребније: огрев, намештај. Некима су потребна и помагала јер су инвалиди. Све би се то у једној уређеној држави, окренутој ка добробити свог становништва, могло уредити. Али, огроман новац се излива из Србије, што у приватне џепове, што износе страни инвеститори који су у Србију дошли да повећају свој профит израбљујући српску радну сангу, тако да је Србија у константој беспарици. То надокнађује огромним задуживањем чиме нас грађане доводи у веома лош положај. Повериоци ће једног дана доћи и узеће све што може да се узме од Србије, а ми ћемо се једног дана пробудити у туђој земљи!

---

---

КМ новине: Где смо данас у односу на наше циљеве, српске националне интересе, наспрам интереса заговорника бомбардовања јер чини се да се управо њихови циљеви остварују?

М. А. Лукић: Србија данас има статус колоније. На главне одлуке се утиче споља. Тако ћемо имати и закон о истополним браковима, што већ имамо у српској влади, премијерка је у једном таквом нерегуларном браку. Већина закона у Србији се само преводе из Европске уније, па се и ти закони не поштују. На сваком кораку се крши Устав, и то никога не забрињава.

Као да владајућа структура има намеру да суспендује Устав, који не поштује ни сам председник, кршећи га на сваком кораку. Они који су нас бомбардовали, успели су у свом науму: Србе треба тако уништити да никад више не могу да се опораве. И у томе се успева. Медији раде посао заглупљивања нације, разне шунд емисије, Парови и Задруге, прикују људе за екран, тако да забораве на своје егзистенцијалне проблеме. Србија се налази на изузетном геостратешком положају, ко влада моравском долином, он влада Европом. А ми на жалост имамо тај моравски пут целом дужином Србије. Намера поробљивача Србије је да треба истерати аутохтони народ, да се не би много бунио, и довести мигранте који ће населити Србију. То је наша влада прихватила, потписујући Маракешки споразум. Таква злочиначка и издајничка власт одавно није виђена у Србији! Наум светских моћника се остварује, поробити Србију, исисати из ње њено рудно богатсво, загадити јој ваздух и воде, јер се окупатор не брине о стању животне средине. А српска влада им иде на руку.

КМ новине: Део српске јавнсти, који је на жалост у моћнијој позицији од патриотске, залаже се за довршавање идеје окупације Србије иако можда не војничким путем. Како видите оне који су на тој страни?

М. А. Лукић: На жалост потези ове владе су у функцији извршења ЕУ налога. Тако да је Косово и Метохија данас под окупацијом интернационалних војски. Вучић је све урадио како би Косово и Метохије били близу потпуном осамостаљењу. Дао им је телефонски број, дао им је језеро Газиводе и електричну мрежу, тако да су они сада припојени Албанији!

Вучић је Србима на КиМ али и уопште нанео неизбрисиву срамоту

Председник каже да ми на Косову немамо ништа и ја не могу да схватим такво незнање, јер као најбољи студент права, учио је ваљда и историју Србије на факултету. Његовој намери о осамостаљењу Косова и Метохије, придружио се и председник САНУ, доктор Бранислав Костић, једна безлична и бледа особа, која је залутала на место председника САНУ. Познати интелектруалци су потписали петицију за његов опозив, или да да оставку, већи број људи су протестовали испред САНУ што је незапамћено у њеном трајању.

Кад се има спољна окупација, људи виде стране униформе на улицама српских градова и зна се да ће окупација трајати одређено време. Али кад имате унутрашњег непријатеља у земљи, који су спремни да за шаку долара издају националне интересе земље, трајање окупације је неизвесно. Траје дуго, а народ се кињи и тлачи, загљупљује медијима без правих информација. Пумпа се страх преко екрана, како би се што више вакцинисали и спасили се сигурне смрти. Они који не желе да се вакцинишу, подвргавају се потсмеху и прети им се на најразличитије начине.

КМ новине: Јесмо ли у опасности од порицања српске невиности и колико?

М. А. Лукић: Уопште не видим било какву кривицу српског народа у свим овим ратовима. Српски народ се бранио како је знао и умео, да не би поново дошаао у ситуацију да га стари непријатељи убијају. Добили смо још једну српску државу, Републику Српску, и то је једна од тековина српске борбе за опстајање на својим вековним територијама. На Србе се навалили сви светски медији, све владе из НАТО пакта, спроведена је велика негативна пропаганда против Срба, и ја не могу да се придружим тим одвратним нападима на моје сународнике, само зато што су самосвојни и што су непослушни, а при том изузетно паметни и инвентивни. Сетимо се само како су оборили невидљиви авион Ф 117, ноћног сокола, кога нико до тада није успео да обори! И да закључим, Срби су имали владе које нису умеле да их адекватно представљају, и данас имамо једну послушничку власт која о свом народу не води нимало рачуна. Срби нису криви што их је најмоћнија војна сила бомбардовала, тако им се прохтело, да своју снагу проверавају на једној малој, сиромашној земљи, коју су пре тога добро исцрпели нехуманим санкцијама. Кад се осврнем на све што нам се догађало, добро је да нас још има који нисмо побегли у иностранство и који се овде у Србији боримо свако на свој начин против колонизације земље.

Наравно у Србији постоје разне фракције тзв „грађаниста“ који сматрају да је Србија крива за све и за бомбардовања и због Косова и Метохије од чега Србија треба са дозом достојанства (како рече несрећни предеседник САНУ, Костић) да се одрекне својих 15 % територије. Ови „грађанисти“ заговарају све накарадне законе и појаве из Европе. Они су уствари велике штеточине, али их је народ одавно препознао и зна које су им намере. Најгоре је то што се та мала, безвредна групација инфилтрирала у све поре српског друштва.

КМ новине: Шта треба променити у нашем односу према периоду отвореног страдања током  инакон агресије, према жртвама и неправди која нам је почињена?

М. А. Лукић: Пре свега треба почети да се поштујемо. Народ који је пртрпео све ове несреће које нам је урадила „цивилизована“ Европа, по мојој оцени једна себична и зликовачка творевина, треба да буде поносан на своје постојање. Показали смо свету колико смо поносни. Неко ће рећи: „ па шта, понос се не сипа у трактор“ али то је веома значајна наша особина.

Др Мирјана Анђелковић Лукић

У овој лепој земљи, мојој отаџбини Србији, могло би доста тога да се уради ако се хоће. Србија треба да постане добро место за живот. Због чега не бисмо могли као Швајцарци, да живим од наших прозвода, сира, меса, вина, меда, ракије? Шта ће нама Рио Тинто и Зиђин или смедеревска железара, који нас само загађују. Треба све загађиваче у Србији преиспитати и жестоко кажњавати уколико крше закон о квалитету ваздуха. Постали смо најзагађенија земља на свету! Одакле, ко нас трује? На то наша влада нема одговор,

Треба схватити да смо најстрадалнији народ у Европи, да смо Европу одбранили од Османлија, да смо јој дали културу, језик и писмо. Наше Винчанско писмо је једно од најстаријих на свету. На то треба да будемо поносни и да наше младе генерације о томе учимо. О заборављеној и/или забрањеној српској историји.

Треба ценити сваку жртву која је дала свој живот бранећи Србију од агресије. Требало би свим борцима (како је Тито вешто урадио) дати неки ратни додатак од чега ће моћи колко толко пристојно да живе. Не треба од ратних војних инвалида стварати социјалне случајеве. Треба им помоћи помагалима и новчаним додацима да се осећају као људи. Њихова борба не сме бити заборављена. Исто то се односи и на српске ветеране свих ратова на овим просторима.

КМ новине: Шта је то што смо пропустили, на шта нисмо обратили пажњу, а што ће нас као последица срести у будућности скоријој или даљој?

М. А. Лукић: Пропустили смо пуно тога! Заборавили смо на солидарност међу људима, заборавили смо да снага лежи у нама, да држава постоји због нас, а не ми због државе. Запоставили смо младе генерације, које се школују на страним уџбеницима, увели смо болоњу на факултете чиме смо смањили квалитет студирања и добијамо кадрове који су неадекватни завршеним школама. Све је то дошло из „цивилизоване“ Европе, која је пакосна у односу на нашу децу и увели смо захваљујући колаборационистима у просвети, ниже критеријуме. Имали смо једно од најбоље организованих школстава, а данас смо спали на ниске гране: наставник не сме да повиси глас на ученика, одмах се потежу ученичка права и те глупости. Обезбедити наставу онима који то желе, али тако да се стварају стручњаци који ће моћи да поведу земљу напред. Сетимо се наших славних предака, који су стицали своја знања у оној малој краљевини Србији, па су постали научници светског гласа. Наша омладина је изузетно паметна и надарена, треба јој само пружити адекватне услове и наставу, која ће им бити занимљива и на основу чега ће моћи да доприносе напреткиу своје земље. Дакле, заборавили смо на младе генерације! Занемаривање тих младих људи државу Србију ће скупо да кошта. Вратити ауторитет наставницима, који је разним „правима ученика“ угрожен!

Мора много више да се улаже у српску омладину, да се организује у разне секције, аматерска спортска друштва, у фолклор. Све је то препуштено стихији и ентузијазму појединаца. Треба их учити на примерима јунаштва из наше прошлости, треба да читају нашу народну поезију, да се упознају са лепотом те народне књижевности, којој се и један велики Гете дивио!

Интервју водио: Иван Максимовић