Вести:
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове

уторак, 23. мај 2023.

Данас сахрањен схипротосинђел Урило (ВИДЕО)

У Готовуши код Штрпца је данас сахрањен схипротосинђел Урило (отац Кирило Драганачки).

У Готовуши код Штрпца је данас сахрањен схипротосинђел Урило (отац Кирило Драганачки).



Рођен је у Гојбуљи код Вучитрна 1935. године.

Замонашен је 1994. године у Високим Дечанима.

По благослову владике Артемија 
1998. године долази у манастир Драганац и у њему чини велико чудо када је у питању изградња манастирског комплекса у време када су на КиМ гореле светиње.

Након протеривања владике Артемија са КиМ, и игуман манастира у Драганцу о. Кирило је протеран из Драганца 2014. године.

Последње године живота проводи на Шар Планини.

Своју душу је Господу предао у осамдесет осмој години живота, у манастиру Светих архангела ЕРП у егзилу, у Готовуши, код Штрпца.
Сахрани су присуствовали само људи који су га искрено волели за живота.

Данас сахрањен схипротосинђел Урило
Схипротосинђел Урило

Владика ЕРП у егзилу, г. Ксенофонт је у беседи након опела говорио о животу и делу схипротосинђела Урила (раније оца Кирила), а између осталог је рекао да је "о. Кирило Дечански, о. Кирило Драганачки и на крају схимонах Урило који данас пред нама лежи на одру, некада лежао на асфалту да спречи исељавање Срба из Косовског Поморавља и у томе је успео, па се запитао, где је тај народ данас на Његовој сахрани".

ФБ Косово и Метохија


Беседа Епископа Ксенофонта на опелу схипротосинђелу Урилу


Извор: ЕРП у егзилу

* * *

Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 22. мај 2023.

Упокојио се у Господу схипротосинђел Урило

Данас, 21. маја, у вечерњим часовима, после дуге и тешке болести, упокојио се у Господу схипротосинђел Урило (Ђурковић), сабрат манастира Светог архангела Гаврила у Готовуши на Косову и Метохији.

Данас, 21. маја, у вечерњим часовима, после дуге и тешке болести, упокојио се у Господу схипротосинђел Урило (Ђурковић), сабрат манастира Светог архангела Гаврила у Готовуши на Косову и Метохији.

Опело и сахрана схипротосинђела Урила обавиће се у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши у уторак, 23. маја, са почетком у 12 часова. Заупокојена Литургија ће почети у 9 часова.

Бог да му душу прости и подари Царство небеско.

Инфо служба епархије Рашко - призренске у егзилу





* * *

Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

субота, 25. фебруар 2023.

"Педофили имају посебно место у рају" каже Папа Фрањo (ВИДЕО)

Папа Фрања понизио жртве сексуалног злостављања изјавивши да је педофилија мистериозна болест и да не смемо осуђивати оне који од ње пате, преноси хрватски портал Епоха.

Папа Фрања понизио жртве сексуалног злостављања изјавивши да је педофилија мистериозна болест и да не смемо осуђивати оне који од ње пате, преноси хрватски портал Епоха.

Уместо тога, према Папи, "морамо да прихватимо да Бог воли педофиле, да их је створио с разлогом и да им је резервисао посебно место у рају"!

Педофиле, каже Фрања, морамо прихватити јер су постојали кроз историју, у свим културама и друштвима. „Сексуално злостављање малолетника је, и историјски је било, распрострањена појава у свим културама и друштвима“, рекао је он. „Сећам се окрутне верске праксе, некада распрострањене у одређеним културама, жртвовања људских бића – често деце – у паганским обредима. Изјаве папе Фрање скандализовале су жртве сексуалног злостављања од стране свештеника, што је и разумљиво. Активисти који су преживели верско сексуално злостављање бурно су реаговали након што је папа Фрања одбио да обећа приступ "нулте толеранције" према свештеницима и бискупима педофилима који прикривају своје злочине на затварању самита у Ватикану.

Али, зар нас заиста треба изненадити Фрањин став?

Ово је Папа који користи сваку прилику да прогласи Библију погрешном. Започео је свој папински положај прогласивши еволуцију и теорију великог праска стварнима.

То је Папа који је обавестио своје пратиоце да су “односи с Исусом опасни и штетни”. Прекидајући вековну "хришћанску"* традицију, папа Фрањо је изазвао страхове да је нелегитиман папа са злокобним планом када је пред мноштвом од 33.000 ходочасника на Тргу светог Петра у Риму рекао да се “лични, директан, непосредан однос с Исусом Христом” мора избећи под сваку цену.

И као да то није довољно узнемирујуће, Фрањо се надовезао с једнако злокобном објавом да је “Исус Сатана” (редакција КМ новина моли своје читаоце за извињење што је морала да пренесе и овај део саблазни а учињено је зарад свеобухватног разумевања јереси коју римокатолички папа промовише).




Папа Фрањо је плаћени члан глобалистичке елите. И не заборавите – за елиту је добро оно што је лоше.

Kао сарадник на дневном реду Светског економског форума, папа Фрањо течно говори о богохуљењу и активно ради на поткопавању цркве и хришћанства уопште.

Обрнута верзија хришћанства папе Фрање за многе је збуњујућа, но његову агенду постаје пуно лакше разумети када схватите коме папа заправо служи. Да цитирам француску председничку кандидаткињу Марине Ле Пен, папа Фрањо је “глобалистички булдог” који је лојалан Новом светском поретку.

Године 2017. папа Фрањо позвао је на “једну светску владу” и “политички ауторитет”, тврдећи да је стварање једне светске владе потребно за борбу против проблема као што су “климатске промене”. Говорећи за еквадорске новине Ел Универсо, Папа је рекао да Уједињене нације немају довољно овлашћења и да им се мора доделити пуна владина контрола “за добробит човечанства”.

Сада папа Фрањо активно пркоси библијском писму радећи на стварању “једне светске религије”.

Године 2019. папа Фрањо потписао је историјски савез с вођама највећих светских религија, гурајући нас много ближе једној светској религији, као једном од главних циљева Новог светског поретка.

Према документу који је израдио папа Фрањо и који је објављен на службеним страницама Ватикана, све се религије морају сматрати равноправнима.

Kао да већ није јасно дао до знања да није Божји човек, Фрањо је потом био домаћин паганске церемоније која је укључивала дрско поштовање идола на тлу Ватикана.

Само ће време показати хоће ли изопачену и покварену визију будућности папе Фрање прихватити католици широм света, али једно је сигурно: традиционални конзервативни хришћани неће поклекнути без борбе.

А нити би требали.

Глобалистичка елита издала је низ језивих упозорења људима у свету: препустите свој суверенитет и прихватите Нови светски поредак или се суочите са сигурном смрћу. Тврде да се једино предајом наше слободе и аутономије елити можемо надати да ћемо избећи катастрофе које се назиру на хоризонту.

Ова кабала милијардера и политичара жељна моћи, дуго је планирала поробити масе, а сада мисле да су све своје патке постројили и чине свој потез.

Али све више и више људи одбија се покорити тиранским захтевима глобалне елите. Храбри мушкарци и жене устају како би узвратили ударац елити, одлучни бранити свој суверенитет по сваку цену, одлучни заштитити своје породице и, што је најважније, заштитити своју децу од грабљивих вукова.




*НАПОМЕНА: трудили смо се да наводе пренесемо што верније али се свакако ограђујемо од тога да је јеретички Ватикан и "религија" настала расколом западног Рима, било какво хришћанство. Напротив, као што видимо, управо је јерес која се угнездила у Ватикану, највећи непријатељ хришћанства.



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

петак, 3. фебруар 2023.

Умро је Јован Зизиулас – један од водећих разарача СПЦ

Како преноси грчка информативна агенција црквених новости „Ромфеа“, 2. фебруара 2023. године умро је титуларни (без пастве) митрополит пергамски Јован Зизиулас.

#ЈванЗизиулас #Екуменизам #Јерес #Вера #православље #СПЦ #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti

За оне који не знају, Зизиулас је изумитељ литургијских новотарија и јереси, чије је инсталирање у СПЦ почело почетком 90-тих година 20. века. Он је духовни отац свих српских новотараца – покојних Амфилохија Радовића и Атанасија Јевтића, као и актуелних – браничевског Игњатија и бачког Иринеја.

Као што је познато, новотарци су на Богословском факултету у Београду још деведесетих година избацили православну догматику Оца Јустина Поповића, а увели јеретичу Јована Зизиуласа. Тиме је Ватикан, преко Фанара, ударио у сами темељ Светосавља. Будући свештеници и вероучитељи, отада више нису учили науку по Богу, већ по ђаволу. Између осталог, главни експонент и предавач јеретичке догматике Јована Зизуласа, епископ браничевски Игњатије Мидић, их учи да је хомосексуалност природна, да су заповести Божије променљиве, да се морал мења, да је душа смртна, да је епископ Христос, да су митарства бајка и још много и много других небулоза...

Према писању „Ромфеа“, 92-годишњи клирик Фанара је последње дане живота провео у болници Сисманоглио са позитивним тестом на корона вирус.

Зизиулас је рођен 10. јануара 1931. године у сиротишту Козани. Био је ученик протојереја Георгија Флоровског. Студирао је теологију на Аристотеловом универзитету у Солуну и на Атинском универзитету, који је дипломирао 1955. године.


Рушитељи СПЦ на окупу -
јеретик митрополит пергамски Јован Зизиулас и његова духовна деца епископ браничевски Игњатије Мидић и бивши епископ Атанасије Јефтић

Зизиулас је дуго био потпредседник Комитета за дијалог између „православних“ и римокатоличких екумениста, а представљао је и Фанар на неколико међународних скупштина. Био је члан Централног комитета и Комитета вере и поретка свејеретичког „Светског савета цркава“.

Сматра се да је управо новотарско „богословље“ митрополита Јована Зизиуласа послужило као основа за даљи развој фанариотске теорије „првих без равних“, чији је активни проповедник, поред патријарха Вартоломеја, поглавар америчког егзархата Константинкопољске патријаршије архиепископ Елпидофор.





* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: Борба за веру    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

петак, 27. јануар 2023.

Жезал Светог Саве, претпостааља се да једини преостали његов лични предмет (ВИДЕО)

Једини лични предмет за ког поуздано знамо да нам је остао од Светог Саве је овај архиепископски жезал (штап), који се чува у ризници задужбини српског краља Владислава, манастиру Милешева код Пријепоља.

#СветиСава #Милешева #Жезал #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti

Овај жезал је Свети Сава добио 1219. године у Јерусалимској патријаршији, као симбол достојанства православног архијереја, након што је од Цариградског патријарха Манојла I Сарантена добио томос о аутокефалности Српске православне цркве и био хиротонисан за првог српског архиепископа.

Пошто је Свети Сава 1236. године преминуо у бугарској престоници Трнову, његов синовац српски краљ Стефан Владислав је договорио да Савине мошти пренесу у манастир Милешево, своју задужбину.

Жезал се налазио у манастиру до 1594. године, када су по наредби Коџе Синан-паше мошти Светог Саве однете из Милешеве и спаљене у Београду, у циљу гушења Великог банатског светосавског устанка 1594. године који је до темеља уздрмао Османску империју.

У време тих догађаја, монаси из манастира Свете Тројице у Пљевљима су из манастира Милешеве однели кивот у којем су чуване мошти, руку Светог Саве која је остала сачувана, као и његов жезал. Жезал је касније враћен у манастир Милешеву, где се и данас чува.

Жезал је направљен од позлаћеног сребра. Висине је 143 центиметара и опточено је полудрагим камењем, а у глави жезла се налази горски кристал.

Током 17. века, милешевски монаси Лонгин и Висарион су извршили преправке на жезлу, заменивши стари оков жезла потпуно новим, на који су гравирали песме посвећене Светом Сави и тропар Вазнесењу Господњем.


Према речима др Андреја Вујновића, музејског саветника Историјског музеја Србије, глава жезла је највероватније аутентична, односно није промењена од времена Светог Саве.





* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: Историја Срба    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.




Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на [email protected]



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

субота, 7. јануар 2023.

Рождество Христово – Бοжић

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).

#Рожедство #Христос #Божић #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti

Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“, а Св. Јован Златоусти назива га „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духова, ни Цркве, ни Хришћанства.

Зашто је било потребно да се Христос Бог обуче у људско тело и постане оно што пре није био – човек?

Бог је постао човек да би спасао Адама и потомство његово од власти греха и смрти. Адам је био у телу када је преступио заповест Господњу (када је пао под власт греха и смрти), зато Створитељ Адамов – Син Божији, долази у телу да спаси Адама и потомство његово од власти греха и смрти. Бог постаје човек да би човек постао бог – „бог по благодати“ – уче нас Свети Оци. Својим рођењем Господ нам открива тајну стварања човека, његово достојанство и на делу открива безграничну милост Своју и смирење Своје.

У Богочовеку Христу стекле су се све свештене тајне неба и све тужне тајне земље. Кроз Њега је невидљиво постало видљивим, небеско-земаљским, божанско-човечанским, онострано-овостраним. Поставши човек Христос се није раздвојио од Свог Божанства и од Свог небеског Оца, задржао је све оно што је раније имао и био. Само је примио нешто ново – човечју природу, а Његова вечна својства оваплоћењем се нису смањила, нити се Његов однос према Оцу и Духу променио. Силаском Сина Божијег на земљу људи су „примили усиновљење“ (Гал. 4, 5), а као синови Божији примили су од Бога као Оца све дарове јер „нису више странци ни дошљаци, него суграђани светих и домаћи Божији“ (Еф. 2, 19). Ове Свете дарове хришћани добијају у Светој Цркви кроз Свете Тајне и Свете Врлине.

Ове дубоке и надумне тајне Божића наш српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје. У њима главна обележја су: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом увече уноси у кућу и налаже на ватру. Бадњак символише самога Богомладенца Христа. Као што бадњак осветљава и загрева целу кућу, тако и Христос својом Божанском науком и благодаћу осветљава и загрева душе оних који у Њега верују. Ложење ватре нас символично подсеча на ложење ватре од стране Јосифа у витлејемској пећини где се Господ родио.

Слама
нас јасно подсећа на овчије јаслице, у које је на сламу положен Богомладенац Христос рукама Свете Богородице.

Положајник символизује саме Анђеле Божије који су се јавили витлејемским пастирима и објавили им радосну вест о рођењу Христовом, као и саме витлејемске пастире који су се први поклонили Богомладенцу, а у даљем смислу и источне мудраце који су рођеном Богу у телу принели на дар злато, тамјан и смирну.

Чесница је пшенична погача којa се замешује у јутарњим сатима на сам дан Божића и у коју се ставља један сребрни новчић. Добила је име по старој речи „чест“ (част), што значи „део“ („на равне части“ – „на једнаке делове“), јер Божићни ритуал подразумева ломљење чеснице на делове и то искључиво рукама. По доласку домаћина из цркве са ране Литургије, сви се окупљају око празничне трпезе. Тада домаћин ломи честницу и свима даје по комад. Сматра се и верује у народу, да онај ко добије комад са новчићем, те године биће посебно напредан и благословен у својим делима. Чесница овде представља самога Господа Христа, небески хлеб, који је дошао да се дарује људима за храну, јер је сам он рекао: „Ја сам хлеб живота“ и ученицима на тајној вечери: „Узмите једите, ово је тело моје… Пијте из ње сви, ово је крв моја…“.

У првим вековима Хришћанства, Божић се празновао 6. јануара, заједно с празником Христовог крштења, под заједничким називом Богојављење, (грчки Θεοφάνια), или тачније, јављање (грчки Επιφάνια). Према Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Као што Сунце надјачава и побеђује таму, тако и Рођење Христово, тј. рођендан Сина Божјег надјачава људску таму, грех и патњу. У тропару на Божић певамо: „Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост богопознања.“

На месту рођења Христовог у Витлејему, царица Јелена подиже у IV веку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана Христовог рођења.

Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

БАДЊИ ДАН, навечерје Рођења Христовог – Божића. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава – отуд му и назив у српском језику: Бадњи, настало од б’дити. Ујутру рано се сече бадњак, а у цркви се служе „царски часови“, насред храма, уз отворене царске двери и читање Светих Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Светог Василија Великог, а на сам празник – Светог Јована Златоустог. На Бадњи дан се строго пости и по старом обичају, једе жито и мед, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.






Тропар, глас 4.

Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчии звјездоју учахусја Тебје клањатисја солнцу правди, и тебе вједјети с висоти востока,
Господи слава тебје.


Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе Исток са висине, Господе, слава Ти!



Кондак, глас 3.

Дјева днес Пресушчественаго раждајет, и земља вертеп неприступному приносит, ангели со пастирми славословјат, волсви же со звездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечниј Бог.

Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог.



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на [email protected]



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

уторак, 2. август 2022.

Молитва Светом пророку Илији

Свети Илија је брзи помоћник свима онима који му се усрдно помоле.

...


 Отачаство пророка Божјег беше Галадска покрајина, с оне стране Јордана, која граничи с Арабијом; а град у коме се родио, звао се Тесвит, због чега је и прозват Тесвићанин. Он се роди од племена Аронова, од оца Саваха. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Уплашен таквим виђењем, Савах оде у Јерусалим и исприча свештеницима о виђењу. Тада један од њих, муж прозорљив, рече Саваху: "Не бој се, човече, тог виђења о детету твом, већ знај да ће то дете бити обиталиште светлости благодати Божје; реч његова бића као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу, и он ће судити Израиљу мачем и огњем". - Такво би при рођењу светог Илије знамење и предсказање, које указиваше на то какав ће он бити када постане зрео чове

Молитва Светом пророку Илији

О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара. Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут безбожности, да напредујемо у сваком добром делу, да нас ојача у борби са страстима и похотама нашим, да усади у срца наша дух смирења и кротости, дух братољубља и незлобивости, дух трпења и мудрости, дух ревности за славу Божију и спасење ближњих. Уништи твојим молитвама, пророче, рђаве обичаје људи, а особито погубни и шкодљиви дух овога века који је заразио хришћански род непоштовањем божанске православне вере, устава свете Цркве и заповести Господњих, непоштовањем родитеља и виших власти, што све баца људе у бездан безбожности, разврата и погибли. Отклони од нас, предивни пророче, заштитом твојом праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе. Измоли, пророче Божији, од Господа нашим пастирима ревност према Богу, срдачну бригу о спасењу пастве, мудрост у учењу и управљању, побожност и снагу у искушењима; судијама измоли искреност и некористољубивост, правду и сажалење према увређенима; свима који управљају бригу за потчињене, милост и праведност, а потчињенима покорност и послушност властима и усрдно испуњавање својих обавеза, да се тако поживевши у овом веку у миру и побожности удостојимо учешћа вечних блага у Царству Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме припада част и поклоњење са беспочетним његовим Оцем и Пресветим Духом у векове векова. Амин. 
 
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на [email protected]



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању